Kakve ideološke razlike kada je ulog smenjivost vlasti? Zoran Panović za novi Nedeljnik | Srpska dijaspora

Ne, nije tačno da će izbori 25. oktobra najviše ličiti po atmosferi na one 2000. Cela situacija više liči na 1990. nego na 2000, jer je višepartizam 1990. uveden bez iskrene želje rigidne komuno-nacionalističke vlasti.

Izbori su bili poslednji u Istočnoj Evropi i bivšoj SFRJ. Vučićeva vlast je revolucionarnog karaktera, i izbore doživljava samo kao dirigovane, za pokriće legitimiteta. I za to postoji razrađeni algoritam. Sa gnušanjem se odbacuje i sama ideja o mogućnosti promene vlasti na izborima. Uprkos uveravanjima Vučića da će se priznati izborni poraz. On kaže i ovo: Ne damo im Srbiju. Srbija i režim su poistovećeni. Opozicija nije jedna od glavnih institucija sistema, već subverzivna, antidržavna delatnost.

Ovogodišnji izbori će biti 15. po redu od uvođenja višestranačja u Srbiji, a 11. vanredni. Posle 36 godina Srbija je opet pred pitanjem – treba li nam višepartizam i mogućnost smenjivosti vlasti, što obesmišljava svako insistiranje na ideološkim razlikama.

Tragizam srpskog višepartizma kome je doprinela i njegova lična vlast, Vučić će cinično relativizovati zamenom teza u Etno-selu „Moravski konaci“ nedaleko od Velike Plane, gde je rekao da je lista „Ujedinjena Srbija“ jedina koja se „suštinski bori protiv totalitarizma i onih koji bi da zabrane drugačije mišljenje“.

U izveštajima sa tog skupa režimski mediji su izvestili da je Vučić u „Moravskim konacima“ razgovarao sa „dobrim ljudima“. U binarnom sistemu Studentsku listu je nazvao „zabludelim braćom i sestrama“. I zatražio od svojih pristalica poštovanje prema njima jer ćemo dan posle izbora morati da ujedinimo Srbiju.

To „zabludela braća i sestre“ zvuči kao da su se verski preobratili, kao da su napustili veru prađedovsku, a ne samo da žele prostu stvar – da vide leđa ovima i povrate integritet Ustava i srpskih institucija.

Da bismo slikovito dočarali apsurdnost insistiranja na ideološkim razlikama u ovakvim uslovima, hajde da se vratimo u jun izborne 2020: Kandidatkinja na izbornoj listi Ujedinjene demokratske Srbije (ko se seća tog entiteta?) Gordana Čomić, izjavila je ispred spomenika Zoranu Đinđiću u Prokuplju da je vreme za dobre vesti u evropskoj Srbiji koju je on utemeljio. „Ujedinjena demokratska Srbija Zoranu Đinđiću, sa poštovanjem i porukom: Još smo dužni. Demokratiju, dijalog, institucije, vladavinu prava, Srbiju na zapadu“, rekla je Gordana Čomić a saopštio je bio taj UDS.

Ona je navela da jedino u demokratskoj, građanskoj Srbiji u kojoj postoji dijalog, snažne institucije, vladavina prava i koja je punopravna članica Evropske unije građani će moći da žive dostojanstveno, postignu svoj pun kapacitet i imaju izvesnu i sigurnu budućnost.

Ujedinjena demokratska Srbija bila je politički savez Srbije 21, Vojvođanskog fronta sa Ligom socijaldemokrata Vojvodine na čelu, Stranke moderne Srbije i Građanskog demokratskog foruma. Koalicija je bila formirana sa ciljem da ubrza pristupanje Srbije EU. Osvojili su 0,95 odsto glasova. Svoje programske ciljeve nisu ostvarili, ali su liderke koalicije Gordana Čomić i Tatjana Macura (Stranka moderne Srbije) kasnije postale ministarke. Poučno, zar ne? U smislu ideoloških razlika.

CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 15. OKTOBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NEDELJNIK.RS/SHOP