Leptiri širom sveta menjaju staništa, a naučnici upozoravaju: Priroda šalje alarm | Srpska dijaspora

Leptiri, koje naučnici često smatraju „pokazateljima promena u prirodi“, menjaju područja na kojima žive na svim kontinentima na kojima postoje, pokušavajući da se prilagode svetu koji se menja usled globalnog zagrevanja.

Prema globalnoj studiji objavljenoj u časopisu Nature Ecology & Evolution, oko jedna od 10 vrsta već je proširila ili smanjila svoj geografski raspon, odnosno preselila se na veće ili manje nadmorske visine, piše Gardijan.

Glavni autor istraživanja dr Šavan Čouduri, direktor Laboratorije za ekologiju globalnih promena na Univerzitetu Monaš, rekao je da rezultati zasnovani na analizi promena kod 1.758 vrsta u 105 zemalja pokazuju „zapanjujuće“ razmere promena koje su u najvećoj meri posledica klimatskih promena i sve češćih ekstremnih vremenskih prilika.

Rani sistem upozorenja

„Leptiri predstavljaju rani sistem upozorenja i šalju signal za uzbunu na nivou cele planete. Ako se njihova rasprostranjenost menja ovako dramatično, to znači da se duboke promene dešavaju u čitavim ekosistemima“, rekao je Čouduri.

Oko 80 odsto vrsta koje su promenile područje rasprostranjenosti proširilo je svoj areal, najčešće naseljavajući nova područja koja su, usled porasta temperatura, postala pogodna za njihov opstanak.

Neke vrste šire se iznenađujuće brzo. Tako je narandžasti tropski leptir Acraea terpsicore, čije je prirodno stanište u Indiji, Bangladešu i Šri Lanki, prvi put zabeležen u Australiji 2012. godine, a od tada se širi brzinom od oko 135 kilometara godišnje.

Međutim, proširenje rasprostranjenosti ne mora nužno da bude dobra vest, upozorava Čouduri, naročito ako se vrsta seli u manje pogodna staništa ili ako su njene populacije malobrojne.

Promenile i nadmorsku visinu

S druge strane, oko 27 odsto vrsta, među kojima je i Cupido minimus, najmanji leptir u Ujedinjenom Kraljevstvu, zabeležilo je smanjenje područja rasprostranjenosti i nestalo iz delova u kojima je ranije bilo prisutno.

Pojedine vrste promenile su i nadmorsku visinu svojih staništa, seleći se na više ili niže predele.

Istraživanje pokazuje da je širenje područja rasprostranjenosti zabeleženo na svim kontinentima, naročito u tropskim oblastima, dok su smanjenja najizraženija u Evropi i Severnoj Americi. Promene nadmorske visine gotovo isključivo su zabeležene na severnoj Zemljinoj hemisferi.

Glavni uzroci ovih promena su klimatske promene i ekstremni vremenski uslovi, mada značajnu ulogu imaju i uništavanje staništa i intenzivna poljoprivreda.

U Nemačkoj je, na primer, vrsta poznata kao močvarni šareni leptir (Boloria aquilonaris) izgubila veliki deo svog prirodnog staništa zbog isušivanja tresetišta.

U Rumuniji je intenziviranje poljoprivredne proizvodnje dovelo do smanjenja rasprostranjenosti leptira Colias myrmidone, poznatog kao dunavski žuti leptir.

Istovremeno, u Brazilu je plavi leptir Godartiana byses proširio svoje stanište iz saveznih država Rio de Žaneiro i Baija ka Sao Paulu, prateći porast temperatura.

Neizvesna procena

Čouduri ističe da su neke vrste istovremeno širile područje rasprostranjenosti u jednom delu svog areala, dok su ga u drugom gubile, što dodatno zabrinjava.

„U takvim slučajevima veoma je teško proceniti šta će se dugoročno dogoditi sa tom vrstom – da li će postati ugrožena ili će opstati bez većih problema“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, programi zaštite leptira širom sveta moraće da se prilagode činjenici da se vrste sele, naročito pod uticajem klimatskih promena.

„Hitno nam je potreban koordinisan globalni sistem praćenja, posebno u tropskim područjima, kako bismo razumeli šta se dešava sa vrstama, gde se sele i na koji način možemo da ih zaštitimo“, naglasio je Čouduri.

Istovremeno, iz Melburna stižu i ohrabrujuće vesti.

Oporavak ugrožene vrste

Jedna ugrožena vrsta Eltham copper, pokazuje znake oporavka.

Pre nego što je ponovo otkrivena 1986. godine, ova mala bakarnasta vrsta leptira, veličine dugmeta na kaputu, smatrala se izumrlom.

Njen opstanak zavisi od složenog odnosa sa autohtonim žbunom poznatim kao Bursaria spinosa, kao i mravom vrste Notoncus, koji živi u korenu te biljke.

Posle višegodišnje obnove staništa i sadnje biljaka, koju su zajednički sprovodili lokalni stanovnici, udruženje Friends of the Eltham Copper Butterfly, opština Nilambik i vodoprivredno preduzeće Yarra Valley Water, ekološka istraživanja pokazala su da je broj larvi na autohtonim biljkama povećan gotovo pet puta.

Kris Farou, službenik za biodiverzitet u kompaniji Yarra Valley Water, koji nije učestvovao u ovom istraživanju, rekao je da se ova vrsta leptira „polako vraća“.

„To je pre svega rezultat truda lokalne zajednice i ljudi koji žive u tom području“, zaključio je Farou.