Novi broj Nedeljnika je na kioscima: Veliki dosije o Ratku Mladiću, ekskluzivni intervju sa koautorkom knjige o Žizel Peliko i 10 najboljih prvih rečenica 100 najboljih romana | Srpska dijaspora

Na naslovnoj strani Nedeljnika čeka vas analiza Veljka Miladinovića o Ratku Mladiću i načinu na koji se njegov lik tokom gotovo tri decenije pretvarao u politički simbol.

Kroz pregled Mladićevog skrivanja, hapšenja, presude u Hagu i političke upotrebe njegovog lika, Miladinović pokazuje kako je pitanje Mladića, a posebno Srebrenice, postalo sredstvo za produbljivanje društvenih i političkih podela u Srbiji i Republici Srpskoj.

„U srpskoj javnosti postoje dva Ratka Mladića, jedan je onaj „najveći begunac na svetu posle Bin Ladena“, za neke heroj, za neke zločinac, general vojske iz ratova devedesetih koji je branio srpski narod, i koji je ubijao pripadnike drugih naroda“, piše Veljko Miladinović.

Kako je ratovao, kako je tražen i kako je uhapšen RATKO MLADIĆ

Ponovo objavljujemo i veliko istraživanje o životnom i profesionalnom putu generala Vojske Republike Srpske, osuđenog u Hagu zbog genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina, koje je za naš list napisao Slaviša Lekić, jedan od najvećih novinara na ovim prostorima. Lekić je preminuo je 10. novembra 2021, a njegovo istraživanje je originalno objavljeno u Nedeljniku 2017. godine.

KO BI REKAO DA JE RATKO MLADIĆ VOLEO CVEĆE

U pismu Anti Tomiću, Draža Petrović se kroz lično sećanje na scenaristu filma „Karaula“ Rajka Grlića i lik pukovnika Radeta Orhideje osvrće na Ratka Mladića.

„Pričao si mi da je Rade Orhideja nastao iz tvojih priča sa kolegom Juricom Pavičićem, kome je Mladić zaista bio nadređeni oficir na odsluženju vojnog roka u JNA, a koji je voleo da šikanira podređene da mu po krugu kasarne sade razno bilje, koje je mnogo više voleo od ljudi. Ja sam, moj Tomiću, tri puta u životu bio u samoj blizini Ratka Mladića, u za njega historijskim trenucima, mada ga nikada nisam video“, piše Dragoljub Draža Petrović.

KAKVE VEZE IMAJU KONCERT DINA MERLINA I SMRT RATKA MLADIĆA

Kroz film „Medeni mjesec“ Nikole Babića, Zoran Panović govori o atmosferi kasne Jugoslavije, „hrvatskoj šutnji“, nadolazećem nacionalizmu i društvenim i političkim promenama.

Filmske i kulturne asocijacije, Panović povezuje sa savremenom Srbijom, političkim podelama, odnosima Srbije i Hrvatske, NIS-om i predizbornom atmosferom, pokazujući kako se nekadašnje jugoslovenske teme i podele iznova pojavljuju u drugačijem obliku.

„To vreme od Titove smrti 1980. do 1986, najkasnije 1987, bilo je i pomalo „liberalnije“, povišeno kreativno, ali i potmulo, podmuklo koliko i naivno, u kome se suštinski rešavala sudbina jedne zemlje. I gde su se htonske sile nacionalizma komešale. S povremenim gejzirskim najavama potonjih erupcija“, piše Zoran Panović.

HRONIKA NAJAVLJENOG MITINGA

Zoran Strika analizira najavljeni dolazak Aleksandra Vučića na skup u Novom Sadu, prvi veliki skup vladajuće stranke u gradu nakon pada nadstrešnice i pogibije 16 ljudi.

„Iako sam tvrdi da je u Novom Sadu bio više od deset puta u poslednjih šest-sedam meseci, mnogo bolje od tih dolazaka dokumentovane su njegove najave poseta ovom gradu, a koje se jednostavno nisu dogodile. Tokom prošle godine bilo je govora o skupu za Sretenje, pa za Vidovdan, potom su najave usledile i u avgustu, septembru i oktobru“, piše Zoran Strika.

nazOvImo stvari pravim imenom

Željko Pantelić piše o jačanju ekstremne desnice i povezivanju različitih oblika autoritarnih i totalitarnih ideologija u Evropi, posebno kroz uspon Alternative za Nemačku i njene veze sa Rusijom.

Posebnu pažnju posvećuje predstojećem izbornom ciklusu u Evropi, političkoj situaciji u Nemačkoj i Francuskoj, kao i mogućnosti da jačanje krajnje desnice ugrozi evropsko jedinstvo i liberalno-demokratski poredak.

„To što je liderka Alternative za Nemačku Alis Vajdel lezbijka, Marin Le Pen filosemita, ili što je najbliži saradnik Najdžela Faraža Zija Jusuf musliman i poreklom iz Bangladeša, ili što su vatreni sledbenici generala Roberta Vanačija u Italiji medijski vrlo poznati pripadnici etničkih i seksualnih manjina, ne menja kvalifikaciju njihovih politika i ideologiju i ciljeve njihovih partija“, piše Željko Pantelić.

Šta je šef CIA (do)govorio u Moskvi?

Aleksandar Radić analizira rat u Ukrajini, ruska nastojanja da ostvare napredak u Donbasu i raskorak između optimističnih izveštaja ruskog vojnog vrha i stvarne situacije na frontu.

Radić razmatra i dolazak direktora CIA Džona Retklifa u Moskvu, ocenjujući da razgovori sa ruskim rukovodstvom mogu biti deo pokušaja Vašingtona da pronađe izlaz iz rata u Ukrajini, ali i da razgovara o budućim bezbednosnim odnosima sa Rusijom i položaju NATO-a.

„Ulične borbe vode se jurišnim odredima i dronovima. Avijacija teatralno dejstvuje bombama od tri tone i tonu i po, ali u svakodnevici rata bitni su dronovi, puno dronova. Zatim ide vojnička čizma. Generali povlače strelice i slažu taktičke simbole na kartama i za njih kilometar je širok kao mali prst. Na terenu to su krateri, smeće razbacano posvuda i dronovi u vazduhu koji traže žrtve“, piše Aleksandar Radić.

KAKO SE DESILA KATASTROFA U NEPALU I DA LI JE MOGLA DA BUDE SPREČENA

Neđeljko Jeknić piše o katastrofalnim posledicama urušavanja glečera u Nepalu i Tibetu, koje je pokrenulo razornu bujicu blata, leda i kamenja, odnelo mostove, puteve i naselja i ostavilo više stotina poginulih i hiljade nestalih.

„Zemlja zapravo nije postala opasnija, već smo mi postali izloženiji. Osam milijardi ljudi mora negdje da živi, putuje i gradi, a planine poput Himalaja, nekada gotovo prazne, danas su prepune infrastrukture koja jednostavno nije postojala kada su se ovakvi događaji ranije dešavali“, piše Neđeljko Jeknić.

„ŽIZEL PELIKO JE NEŠTO DRUGO“

Dobila je telefonski poziv u nedelju po podne. Francuska izdavačica se setila nje kao nekoga ko bi mogao da pomogne Žizel Peliko da napiše knjigu. I bila je iznenađena jer nije pomno pratila tu priču ali manje ju je iznenadilo zato što je već pomagala mnogim značajnim francuskim ličnostima da ispričaju svoje priče. Odmah je osetila da je to važno. I bilo joj je drago što su izabrali baš nju. Ali bila je i zabrinuta zbog velike odgovornosti znajući da će to morati brzo da se uradi. Za dobru knjigu obično joj je potrebno dve godine, da razmišlja o njoj, da je napiše, čak i kada radi sa drugim ljudima. Rekla je izdavačici: „Dajte mi samo malo vremena da razmislim.“ I dva sata kasnije je rekla: „Idemo. Da.“

Ovako Židit Perinjon, višestruko nagrađivana književnica, novinarka i esejistkinja, opisuje trenutak kada je saznala da će pisati knjigu sa Žizel Peliko „Himna životu“, svetski bestseler, koji je „Njujor-ker“ proglasio najboljom knjigom u ovoj godini 2026, a koja je u Srbiji objavljena nedavno u izdanju Nedeljnika.

U ekskluzivnom intervjuu za Nedeljnik govorila je ko je stvarno Žizel Peliko, o slučaju koji je potresao ceo svet i promenio način na koji se govori o seksualnom nasilju i značaju odluke jedne hrabre žene, odlikovane Legijom časti i proglašene za ličnost godine – da pred celim svetom progovori o užasima koje je prošla. Žizel Peliko je suprug drogirao i seksualno zlostavljao punu deceniju dovodeći u njihovu spavaću sobu na desetine muškaraca koje je nalazio preko interneta.

ZAŠTO JE OPASNO OTVARATI DUŠU BOTU?

Većina nas sada za sve prvo pita veštačku inteligenciju, od toga kako da promeni gumu na automobilu, preko recepta za batat, pa do uspostavljanja dijagnoze, piše Ana Mitić.

I tu dolazimo do AI psihološke podrške zbog čega se „digla prašina“ u našem regionu pošto je jedan oglas izazvao negativne reakcije ljudi i većine stručnjaka za mentalno zdravlje.

A koliko stvarno veštačka inteligencija može da nam pomogne kada imamo neki psihološki problem? Šta su prednosti AI-ja, a šta njegove mane zbog čega je neophodno biti na oprezu kada mu se „otvaramo“ jer sve što jednom završi na internetu zauvek ostaje na internetu?

Dok pravi doktor ima obavezu poverljivosti, pa sve što kažete na „kauču, ostaje na kauču“.

Sve što ste mu rekli o sebi, AI sutra može da zloupotrebi, zar ne?

„Neke kolege zabranjuju pacijentima da razgovaraju sa AI. Ja mislim da je to pogrešan pristup jer će oni razgovarati, samo će se promeniti njihova iskrenost sa nama povodom toga. I istraživanja i moje lično iskustvo govore da pacijenti i dalje vrlo cene stav lekara i da je AI još uvek samo pomoćno sredstvo“, rekao je Milutin Kostić, psihijatar za novi broj Nedeljnika.

AKO TI JE LETO PROŠLO U TRENU, MOŽDA NIJE DO LETA

Nismo se ni okrenuli, a leto je već prošlo, mada ovo vreme kao da ne shvata da časovnik dovoljno brzo okreće i da ćemo jakne obući za tili čas, piše Zorica Marković.

Taj osećaj prolaznosti nekako se ubrzava s godinama, zar ne? Kao da se Zemlja podeli i za nas starije krene da se okreće brže.

Gde je prošao dan? Tu može da se javi onaj panični osećaj prolaznosti, protoka vremena koje isparava, i više se ne može povratiti.

Tada dolazi do pitanja – a gde je protekao život? Žaljenje je najveći kradljivac vremena. Osećaj da se ostatak sveta snašao, a da vama život izmiče može da bude jedan od najtužnijih osećaja. Ako vas opkoli i ne popušta, beg ne donosi ništa. Ali u njegovoj osnovi krije se usamljenost.

Prema novom istraživanju Markusa Munda sa Univerziteta Klagenfurt, „međuljudski odnosi su među najmoćnijim izvorima blagostanja i zdravlja“. Bez njih, „pojedinci doživljavaju usamljenost“.

10 najboljih prvih rečenica 100 najboljih romana

Nedeljnik piše o moći i značaju prve rečenice u književnosti, naglašavajući kako ona ima snagu da odmah privuče čitaoca i izgradi čitav svet čuvenih domaćih i svetskih romana. Predstavljeni su i izbori Dubravke Bogutovac, Đorđa Matića i Gorana Bogdana.

„Svako od nas je imao u školskom odeljenju makar jednog tipa koji je glasnim šapatom govorio ‘Ma samo mi ti počni, ja posle znam i sam’…“, piše Nedeljnik.

U novom broju Nedeljnika vas, kao i obično, čekaju  redovne kolumne Hane Piščević, Branka Rosića, esej Marka Prelevića i uvodnik Veljka Lalića.

NASLOVNA STRANA NOVOG BROJA NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 3. SEPTEMBAR, NA SVIM KIOSCIMA I NA NEDELJNIK.RS/SHOP.