Novi broj Nedeljnika je na svim kioscima: Ekskluzivni intervju sa Goranom Bogdanom, pokret bez lica ne može da izgubi lice i kritika filma „Yugo ide u Ameriku“ | Srpska dijaspora

Na naslovnoj strani Nedeljnika čeka vas ekskluzivni intervju sa Goranom Bogdanom. U razgovoru sa Brankom Rosićem, jedan od najvećih glumaca govorio je otvoreno o životu u Srbiji i svojoj karijeri. Prvi put pričao je i o firmi koju je imao sa ministarkom Dubravkom Đedović Handanović. Posebna pažnja posvećena je političkoj orijentaciji, zaglupljivanju i propasti naše osnovne kulture.

„Pamet se skrajnula, a glupost pobjeđuje. Svojim populizmom i blještavošću ona dobiva na značenju, gube se autoriteti, svatko je postao televizijska kuća za sebe i izvor ‘legalnih’ informacija, a ništa se ne provjerava. Svima se vjeruje, a nikome se ne vjeruje. Tu se stvara savršena oluja i klackalica koja nas u ovim globalnim promjenama može okrenuti na jako lošu stranu“, rekao je Goran Bogdan u razgovoru sa Brankom Rosićem.

DOŠLI DANI, RASTASMO SE SAMI

Zoran Panović u novom broju piše o odnosu Aleksandra Vučića prema članstvu Evropskoj uniji. Ukazao je da se Vučićeva pretkmpanja zasnivala na šatorskim vesljima, te da je dobila finale na Mladićevoj sahrani. Deo analize posvetio je i isključenju Branka Ružića i koracima opozcije pred predstojeće izbore.

„Zasada Đilasova „evropska“ kolona i Aleksićeva „narodna“ svesno ulaze u rizik da budu dva SPO-a iz 2000. Sa bitnim razlikama. Stari SPO kad je odlučio da ne podrži Koštunicu na saveznim izborima, za svog predsedničkog kandidata isturio je Vojislava Mihailovića. Dražin unuk bio je četvrti (iza Koštunice, Miloševića i radikala Nikolića), osvojivši 145.000 glasova. Mogu li toliko dobaciti liste izvan dve glavne – Vučićeve i studentske?“, piše Zoran Panović.

pokret bez lica ne može da izgubi lice

Veljko Miladinović piše o stanju u politici i društvu uoči rapisivanja izbora. Posebna požanja posvećena je zaključima iz izveštaja CRTA-e o izbornim uslovima. Kroz razgovor sa profesorom Zoranom Stojiljkovićem, analizirani su potezi studenata, vlasti i opizicije, kao i navodno vetiranje rektora Vladana Đokića i profesora Mila Lompara.

„Dvojake su reakcije na odluku o vetiranju rektora Đokića (i profesora Mila Lompara), a nekako je zaobiđeno i to da su isti izvori koji su preneli tu vest dodali i da odluka nije konačna. S jedne strane je taj stav ‘treba da postoji određena doza poverenja’, a drugi polazi od onog tradicionalnog tumačenja političkih poteza“, piše Veljko Miladinović.

KO MOŽE DA ZAUSTAVI MARIN LE PEN?

Predsednica Nacionalnog okupljanja prvi put, nakon tri bezuspešna pokušaja, ulazi u trku za Jelisejsku palatu s pozicije favorita. Vidljivo je da je Marin Le Pen sazrela kao političarka, stekla samopouzdanje, bolje vlada svojim emocijama i mnogo je bolje pripremljena. Ko god joj bude bio protivnik neće moći kao Makron da je ponizi u televizijskom duelu i pokaže njene rupe u znanju i poznavanju elementarnih stvari neophodnih za vođenje države.

„Marin Le Pen i Bardela predstavljaju dva različita lica iste medalje ekstremne desnice i od solidnosti njihovog političkog saveza zavisi uspeh na predsedničkim izborima. Nije preterano reći da najveći rival Le Penove nije ni Filip, ni Melanšon ili Glikskman, već je unutar njene stranke, i da od političke simbioze sa Bardelom zavisi budućnost oboje političara, jedno bez drugog ne mogu da stignu do Jelisejske palate“, piše Željko Pantelić.

MERENJE RAKETA I DRUGIH STVARI

Notorno nadmetanje Srba i Hrvata u vojnoj moći pretvorilo se u nešto nalik na sitkom – isti „junaci“ i stalno nešto novo što izaziva gorak osmeh kada kroz reči političara saznamo da se radi na sve većem dometu i efikasnosti sredstava ratne tehnike na obe strane. Obe strane troše novac u Francuskoj i Americi i Izraelu i Nemačkoj. Srbi plaćaju i kinesko naoružanje, a Hrvatska se odlučila da parira nabavkom proizvoda južnokorejske industrije.

„Hrvatski ministar odbrane Ivan Anušić gostovao je u glavnom dnevniku HRT-a da bi se pohvalio da je cilj postignut – ‘u ovom trenutku to naoružanje u potpunosti izjednačuje odnose snaga u regiji’. Da, i hrvatska artiljerija imaće sredstvo dometa većeg od 300 km, a Anušić kaže da može da se dođe i do 500 km“, piše Aleksandar Radić.

LIBERALIZAM PROTIV SOCIJALIZMA

U novom Nedeljniku Milan St. Protić donosi priču o dva Karla – Mengera i Marksa. Poredeći mišljenja i odluke ovih teoretičara, Protić ilustruje sličnosti i razlike liberalizma i socijalizma.

„Karl Menger nije odbacivao samo Marksovu teoriju, nego radnu teoriju vrednosti u celini. Umesto nje ponudio je tzv. ‘subjektivnu teoriju vrednosti’: jedna stvar nema nikakvu originalnu (unapred stečenu, izvornu) vrednost, niti ima vrednost na temelju uloženog rada za njenu proizvodnju, već njena vrednost zavisi od želje (potrebe) ljudi da je poseduju“, piše Milan St. Protić.

NACIONALIZAM JE KAO HERPES

U pismu Draži Petroviću, Ante Tomić piše o sahrani Ratka Mladića, pitajući ko će opet popraviti kompase da pokazuju gde je dobro, a gde je zlo. Napomenuo je da smo svedočili obožavanju ubica i u Hrvatskoj, podsetivši da je održan minut ćutanja za Slobodana Praljka. Zaključio je da nacionalizam kao herpes, jer kad pomisliš da je sasvim nestao, iznenada se vrati strašniji nego ikada ranije.

„Kad sam vidio u kakvim su očajnim uvjetima uhapsili Radovana Karadžića, a uskoro zatim u Lazarevu pored Zrenjanina i Ratka Mladića, shvatio sam kako smo mi Hrvati dobar narod. Nemoj se ljutiti, ali neusporedivo smo duševniji od vas Srba, Dragoljube. Naš general je za bijeg lijepo dobio devizne dnevnice i obišao svijet kao penzioner iz Miami Beacha“, piše Ante Tomić.

ŽENA U KOMŠILIKU

Rumena Bužarovska analizira šta znači biti jedina žena u Viber grupi stambene zajednice. Ocenjujući zašto je ona jedina članica grupe, odnosno zašto druge žene iz komšiluka nisu, Bužarovska ukazuje da razlozi leže u vekovnim predrasudama – da ženi nije mesto tamo gde se raspravlja o imovini.

„Nema sumnje da ovakva nejednaka raspodela moći počiva na civilizacijskoj vezi između žene kao svojine koja dolazi sa imanjem, i muškarca kao vlasnika imovine, ali i same žene. Žena je najdragocenija svojina: ona je besplatna radna snaga, ona je i mašina za rađanje muške dece koja će naslediti imovinu i ime; ona nema pravo glasa, baš kao što zvanično nije ni imala biračko pravo“, piše Rumena Bužarovska.

MOŽE LI SE ODBRANITI MAJKA KOJA JE UBILA SVOJU DECU

Ana Mitić donosi analizu o slučaju Lindsi Klensi, majke koja je ubila troje svoje male dece. Ukazuje da je odbrana tvrdila da je Lindsi patila od postporođajne psihoze, te da je to učinila pod uticajem ‘glasova u glavi’ bez svesti o svojim postupcima.

„Studija iz 2012. godine, koja je obuhvatila 34 slučaja u kojima su žene bile optužene za ubistvo svoje bebe, pokazala je da je odbrana zasnovana na neuračunljivosti bila uspešna u gotovo polovini tih slučajeva“, piše Ana Mitić.

KRITIKA FILMA „YUGO IDE U AMERIKU“

Slobodan Vujanović je pisao recenziju za film Yugo ide u Ameriku. Srbima, Bosancima, Makedoncima, Crnogorcima, Albancima, Mađarima i Slovencima poručio je da je reč o jugoslovenskom filmu kome neće moći da odole. Ocenio je da je „Yugo ide u Ameriku“ verovatno „feelgood film ove godine“, koji spontano i šarmantno teče od samog početka do samog kraja i pokazuje kako jedan promašeni auto danas bez mnogo problema udružuje i povezuje ljude.

„Yugo, kome zeleno znači off, a crveno on, kome se vrata otvaraju spolja kroz prozor, koji kada upalite svetla podigne skalu za gorivo tako da sad nekim čudom odjednom imate više, koji ima DVA pojasa za vezivanje, kome rezervna guma služi kao ‘erbeg’… zvezda je za sebe“, piše Slobodan Vujanović.

RUKOPISI NE GORE (ALI SE KNJIGE SVEJEDNO SPALJUJU)

Marko Prelević pričom o kompaniji Anthrobic, koja je otkupila na milione „pravih“ knjiga, da bi „poboljšala“ svoj Claude, ukazuje u kolikoj su knjige opasnosti zbog veštačke inteligencije. Na kraju je podsetio da će uskoro svi pretplatnici Velikih priča na svojoj stranici moći da naprave sopstvenu listu u sklopu izbora najboljih 100 romana na našem govornom području.

„Ima onaj stari vic kad Bosanac čuje da je umro Ivo Andrić, pa kaže ‘a ko će sad bit pisac?’; ali u doba AI-ja i veštačke inteligencije veći je problem što bi svako mogao da bude pisac, a da niko to ne čita“, piše Marko Prelević.

U novom broju Nedeljnika vas, kao i obično, čekaju  redovne kolumne Hane Piščević, Branka Rosića, esej Marka Prelevića i uvodnik Veljka Lalića.

NASLOVNA STRANA NOVOG BROJA NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 10. SEPTEMBAR, NA SVIM KIOSCIMA I NA NEDELJNIK.RS/SHOP.