Novi broj Nedeljnika od četvrtka na kioscima: Istina o Šangajskoj listi, ko pali požare u regionu i kako je država uništila kulturu | Srpska dijaspora

Na naslovnoj strani novog broja Nedeljnika čeka vas veliko istraživanje o istini iza pada Univerziteta u Beogradu na Šangajskoj listi i polemici koja se otvorila oko tog rezultata.

Dok vlast za ispadanje Univerziteta u Beogradu iz grupe 500 najboljih svetskih univerziteta krivicu pripisuje blokadama, studentima i profesorima, velika analiza koju piše Milica Rilak otkriva šta Šangajska lista zaista meri i koliko na plasman utiču najcitiraniji istraživači, naučna produkcija i pozicija univerziteta u odnosu na ostatak sveta.

U novom broju Nedeljnika pročitajte šta se zaista krije iza pada Beogradskog univerziteta, zašto naučnici govore o hroničnom manjku ulaganja, odlivu mladih istraživača i nesigurnom finansiranju, ali i kako se jedan rezultat na međunarodnoj rang-listi koristi kao argument za najave „čišćenja univerziteta“ i dovođenja inostrane konkurencije.

Istina o šangajskoj listi

Tekst koji piše Milica Rilak, a istraživali su Milana Milošević i Luka Lukić, analizira pad Univerziteta u Beogradu sa 401–500. na 501–600. mesto Šangajske liste i polemiku koja je usledila. Sagovornici, među kojima su Zoran Nikolić, Ivanka Popović, Milojko Arsić i Vladimir Đurđević, ocenjuju da je rezultat BU i dalje izuzetan imajući u vidu uslove u kojima srpska nauka radi, dok upozoravaju da bi političko preuzimanje univerziteta dodatno ugrozilo njegovu autonomiju i kvalitet.

„Ne radi se ni o kakvom dramatičnom pogoršanju plasmana Beogradskog univerziteta, niti o sunovratu. I u kategoriji od 500. do 600. mesta, on je i dalje među najboljima u centralnoj i istočnoj Evropi – bolje su plasirana samo tri češka univerziteta, sa Karlovim univerzitetom u Pragu na čelu, dok se u našoj grupi nalazi još samo jedan univerzitet iz Mađarske. Tvrdnje vlasti o ‘katastrofi’ su čisto politikantske i služe da opravdaju eventualno preuzimanje kontrole nad univerzitetom“, kaže prof. dr Milojko Arsić u tekstu koji piše Milica Rilak.

Kultura i politika paralelne stvarnosti

Branko Rosić piše o političkim podelama u srpskoj kulturi, uz tezu da vlast, dok nestaju veliki festivali poput Exita i Bitefa, pokušava da izgradi paralelnu kulturnu stvarnost sa sebi bliskim umetnicima i manifestacijama. Srđan Dragojević ocenjuje da je kultura ugašena zbog dugogodišnjeg nedostatka solidarnosti umetnika, dok Svetozar Cvetković upozorava da bojkot umetnosti zbog vlasti vodi njenom samogašenju. Dušan Kovačević govori o „crnim listama“ umetnika koji podržavaju studentski pokret, pritiscima na njih i sponzore.

„U nekom skeniranju stanja može se reći da se država ne uzbuđuje zbog nestajanja jednog po jednog značajnog festivala i pravi svoju kulturnu stvarnost, sa svojim režiserima, scenaristima, promoterima i novim festivalima ili rebrendiranim starim…  Kulture ipak ima, reći će, pa će i u „poslednjoj liniji odbrane“ u predizbornoj kampanji verovatno spomenuti da su za svog mandata vratili dva muzeja iz „mrtvih“ – Narodni muzej i MSU koje su „žuti“ držali zamandaljenim deceniju“, piše Branko Rosić.

Vrelo, smrtonosno balkansko leto

Milana Milošević piše o velikim požarima koji su ovog leta pogodili Srbiju i region, od Smedereva i Deliblatske peščare do Omiša, gde je bilo i ljudskih žrtava, uz poseban osvrt na hapšenje osumnjičenih za podmetanje požara u Hrvatskoj. Razgovarajući sa profesorom Šumarskog fakulteta Slobodanom Milanovićem, ona ukazuje na potrebu za boljim sistemom rane detekcije, većim korišćenjem meteoroloških i drugih podataka i savremenim tehnologijama poput kamera, termovizije i veštačke inteligencije.

„Zakoni vrlo slabo prepoznaju materiju požara na otvorenom. Pravljeni su za požare u urbanoj sredini. Za dobijanje licence, da biste postali vatrogasac, u 90% slučajeva materija koju uče je vezana za požare u urbanoj sredini. Tako da, nisam siguran koliko sa takvim znanjem mogu da se snađu u prostoru kao što je otvoreni ekosistem šuma“, kaže profesor Slobodan Milanović u tekstu koji piše Milana Milošević.

Kako su nastala dobrovoljna vatrogasna društva

Dragan Markovina u tekstu o sve češćim požarima na Mediteranu piše o tome kako su se zajednice kroz istoriju organizovale u dobrovoljna vatrogasna društva, čiji koreni na ovim prostorima sežu do Austro-Ugarske. Markovina podseća na nekadašnju solidarnost ljudi koji su zajednički gasili požare, ali i na to da su danas klimatske promene, suše i sve ekstremnija leta učinili požare učestalijim i razornijim, dok su priče o Srbima kao podmetačima požara na Jadranu uglavnom nestale iz javnosti.

„Kad god bi izbio požar, a to jeste bilo često, uvijek bi čitavo mjesto išlo gasiti, ili dežurati ili bi se išlo pomagati Pelješčanima. Tek sam poslije čuo i shvatio koncept dobrovoljnih vatrogasnih društava. Koncept jednako solidaran, koliko možda na prvu ruku i logičan za Mediteran. Da bih onda, istražujući ovih dana tu temu, potaknut kataklizmama, shvatio da nam je taj koncept, kao i mnogo toga korisnog za javnu stvar, ostavila Austro-Ugarska monarhija“, piše Dragan Markovina.

SAUDIJSKO BUĐENJE IZ POSTISTORIJSKOG SNA

Željko Pantelić, dopisnik Nedeljnika iz Rima, analizira politiku Saudijske Arabije prema Iranu i ocenjuje da Rijad želi da oslabi Teheran, ali ne po cenu dugotrajnog rata koji bi najviše pogodio samu Saudijsku Arabiju. Pantelić piše da su iranski napadi probudili Saudijce iz svojevrsnog „postistorijskog sna“, dok rat ugrožava ambiciozni plan „Vision 2030“, ekonomsku transformaciju zemlje i nastojanje prestolonaslednika Muhameda ibn Salmana da ojača saudijsku autonomiju.

„Rat u Persijskom zalivu probudio je iz geopolitičkog sna Saudijsku Arabiju, zagledanu u „Vision 2030“ i Mundijal 2034. godine. Režim prestolonaslednika Muhameda ibn Salmana namerno je „narkotizovao“ saudijsko društvo, pogotovo najbrojniji deo, ispod 40. godine, stvarajući mu iluziju da živi u postistorijskom periodu“, piše Željko Pantelić.

Spasavanje jurišnika „BRRRRT“

Aleksandar Radić u vojnoj analizi piše o američkom jurišnom avionu A-10, poznatom kao „hog“, ističući njegovu robusnost, borbenu žilavost i sposobnost da nastavi let i nakon teških oštećenja. Radić objašnjava višedecenijski sukob između zagovornika A-10 i vrha američkog Ratnog vazduhoplovstva, kao i novi predlog zakona „BRRRRT Act of 2026“ kojim bi se životni vek najmanje 126 ovih aviona produžio do 2033. godine.

„U jednom incidentu avgusta 1994. godine par letećih „krmaka“ pozvan je da prikaže silu VRS i „brrrt“ se čulo iznad Hadžića. Tukli su tehnički remontni zavod i ostavili su iza sebe kontaminiranu zonu. U borbama 1995. godine piloti A-10 leteli su na dnevne zadatke u uslovima snažne PVO na malim visinama“, piše Aleksandar Radić.

Kako bi izgledala socijalistička Amerika?

Miša Brkić analizira program Demokratskih socijalista Amerike (DSA), koji predlaže široko dostupne besplatne javne usluge, kraću radnu nedelju, državne garancije za zaposlenje, kontrolu zakupnina, javno vlasništvo nad velikim kompanijama i veće poreze na bogatstvo. On prenosi i argumente ekonomista poput Aleksa Novrasta i Adama Mičela, koji tvrde da bi takva politika povećala oskudicu, smanjila efikasnost tržišta i proizvela ogromne troškove koje ne bi mogli da pokriju ni najbogatiji Amerikanci ni korporacije.

„Predlog DSA da se uspostavi javno vlasništvo nad najvećim korporacijama i osnovnim industrijama bio je povod Novrastu da navede dva primera koji osporavaju tu ideju. Venecuela je sprovela upravo taj program, nacionalizujući naftnu kompaniju PDVSA. Čavezova vlada otpustila je oko 20.000 zaposlenih u PDVSA zbog političke nelojalnosti, napunila je lojalistima i na kraju postavila generala na čelo. Proizvodnja je pala sa 3,2 miliona barela dnevno 1997. godine na 2,4 miliona do 2015. godine, pre nego što su SAD uvele bilo kakve sankcije“, piše Miša Brkić.

Gde je vaša „volta“ izbora za 100 najboljih romana?

U novom tekstu o velikom izboru 100 najboljih romana opisuje se kako je akcija privukla veliku pažnju čitalaca. Posebno je objašnjen pojam „volte“, trenutak u romanu kada čitalac postaje potpuno uvučen u priču, i pitaju se gde se taj prelomni trenutak nalazi u njihovom izboru i kod članova žirija. U nastavku predstavljaju nove liste članova žirija, među kojima su Vidosav Stevanović, Enes Halilović, Mirjana Narandžić, Manojlo Manjo Vukotić i Feđa Štukan, čiji izbori pokazuju različite generacijske, književne i čitalačke perspektive.

„Uglavnom, onaj prvi urednik poželeo je da, na preporuku cenjenog g. Mančevskog, pronađe i pročita „Pirej“, odnosno „Piriku“. Otišao je na jedan sajt na kojem se takva roba može naći, da ga ne reklamiramo sada, video da knjiga postoji, da košta celih 222 dinara plus preporučena poštarina, i dodao je u „listu želja“, da je kupi nešto kasnije, kada se razbudi i dohvati broja žiro računa. Ali, nakon svega dva-tri sata, te knjige više nije bilo“, piše u nastavku „Velike književne debate – 100 najboljih romana“.

„Tri najveće greške Ante Tomića“

Dragoljub Draža Petrović ove nedelje piše Ante Tomiću kako mu je lektor Jevrem ukazao na tri sitne, benigne greške u njegovom novom romanu „Kraljević Marko oslobađa Imotski“. Kroz te uočene previde i anegdote iz novinarskog života, autor se osvrće na sveopštu površnost i naviku čitalaca na greške u eri onlajn žurnalizma.

„Nije to ništa neobično za vas velike pisce: u Servantesovom „Don Kihotu“ u 25. poglavlju Sančo Pansa odjednom primeti da nema njegovog magarca, i zbog toga tuguje, ali Servantes u prvom izdanju romana iz 1605. godine zaboravlja da napiše scenu u kojoj je magarac ukraden i objasni kako je nestao. Kada je uvideo previd, Servantes je u kasnijim izdanjima naknadno ubacio deo u 23. poglavlje gde je opisao kako je odbegli robijaš Gines de Pasamonte ukrao magarca, a dodao je i pasus u 30. poglavlju o tome kako ga je Sančo ponovo pronašao“, piše Dragoljub Draža Petrović.

Napad na poslednje utočište Bogdana Bogdanovića

Luka Lukić obilazi nekadašnji atelje Bogdana Bogdanovića u Malom Popoviću i opisuje njegovo današnje, gotovo potpuno urušeno stanje, podsećajući na vreme kada je arhitekta tu vodio eksperimentalnu Seosku školu za filozofiju arhitekture. Lukić kroz sećanja meštana i Bogdanovićeve zapise prati kako je sukob sa Slobodanom Miloševićem, naročito posle Osme sednice i njegovih javnih kritika nacionalizma i autoritarizma, doveo do progona arhitekte.

„Napad na školu dogodio se u jeku sukoba između Bogdana Bogdanovića i tada najmoćnijeg čoveka u Jugoslaviji – Slobodana Miloševića. Bogdanovića su uspeli da oteraju, ali njegov trag koji je zajedno sa svojim studentima ostavio na zidovima škole do danas odoleva vremenu“, piše Luka Lukić.

Milena Zupančič,ljubavni trokut i posljednji kadar njenog filma

Rajko Grlić se seća Milene Zupančič kao jedne od najvećih slovenačkih i jugoslovenskih glumica, ali i kroz svoje dugogodišnje prijateljstvo s njom i Dušanom Jovanovićem. On opisuje kako su godinama pokušavali da njihove zajedničke ideje pretoče u film, od priče o Golom otoku do „Zida, jezera“ i „Egzibicionista“, sve dok konačno nisu snimili dokumentarac „Svaka dobra priča je ljubavna priča“ o ljubavnom trouglu Milene, Radka Poliča i Dušana.

„Milena je bila sve ono što velika glumica može i mora biti; i luda i racionalna, i trijezna i pijana, i depresivna i egzibicionist u isto vrijeme. S njom i s njenim ranije preminulim partnerom Dušanom Jovanovićem odlazi jedna čitava epoha, čitav jedan svijet koji sam beskonačno volio“, piše Rajko Grlić.

Eto zato je hevi metal opstao

Basista Judas Priesta Ian Hill u ekskluzivnom intervjuu za Nedeljnik govori o istoriji benda, njegovom prijateljstvu sa Ozzyjem Osbourneom i nastanku prepoznatljivog metal imidža sa kožnim jaknama i nitnama. Hill u razgovoru sa Brankom Rosićem objašnjava da je hevi metal opstao zahvaljujući vernoj publici, koja od muzike traži više i prenosi je kroz generacije, dok se osvrće i na industrijsko okruženje Birmingema koje je uticalo na zvuk njegove generacije muzičara.

„Na 240 sati pre nego što će Rob Halford zaurlati svojim harli-dejvidsonom u tradicionalnom izlasku na binu Novog Beograda, razgovarao sam sa basistom benda Ianom Hillom i zbog njegovog divnog karaktera nisam mogao da ga ispravim da njegov Vest Bromvič nije pobedio Crvenu zvezdu dalekih sedamdesetih godina“, piše Branko Rosić.

U novom broju Nedeljnika vas, kao i obično, čekaju  redovne kolumne Hane Piščević, Branka Rosića, esej Marka Prelevića i uvodnik Veljka Lalića.

NASLOVNA STRANA NOVOG BROJA NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 20. AVGUSTA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NEDELJNIK.RS/SHOP.