Novi broj Nedeljnika od sutra je na kioscima: Kako su studenti ukrali igru naprednjacima, zašto „Alan Ford“ ne štedi siromahe i šta raditi kada đavo pozove | Srpska dijaspora

U novom broju Nedeljnika analiziramo ko je sada favorit na izborima, saznajemo da li će Evropska unija priznati rezultate glasanja 25. oktobra, učimo kako napraviti modenu srpsku državu a imamo i ekskluzivan intervju sa Rikardom Sekijem, sinom legendarnog „oca Alana Forda“ Maksa Bunkera.

velika politička analiza: ko je sada favorit na izborima

„Do sada se u izbore, gotovo po pravilu, ulazilo tako što bi SNS, ili koalicija oko SNS-a, koja opet po pravilu nosi ime Aleksandra Vučića, demonstrirala silu desetinama, kasnije i stotinama hiljada potpisa, koje bi na samom početku kampanje uz performans odneli u RIK, pokazujući da su izbori njihov teren i da su oni došli tu da pobede. Ovog puta ta aura pobednika koji silovito ulazi u RIK sa optimizmom bila je na suprotnoj strani. Studenti su, zapravo, po ko zna koji put, ukrali igru naprednjacima“, piše Veljko Miladinović u analizi koja je na naslovnoj strani novog izdanja.

zoran panović: POMISLI LI VUČIĆ BAR PONEKAD DA SU STUDENTI BOLJI OD NJEGOVIH LJUDI?

Zoran Panović ove nedelje skreće pažnju da aura koju pominje Miladinović ne sme da „uljuljka“ studentski pokret, kao ni usiljenost Vučićeve pretkampanje stavljanja monopola na narod ili odsustvo spontanosti i svežine u njegovom tabor.

“ Jer zabluda je da za vlast glasaju samo ucenjeni, uplašeni, klijentelističko-lukrativno orijentisani i pretorijanski lojalisti. Naravno da je takvih mnogo, ali nije malo ni onih koji glasaju za vlast zato što vole i podržavaju Vučića i bez kupljene podrške“, Zoran Panović.

željko pantelić: POVERLJIVO IZ BRISELA

Željko Pantelić  donosi diplomatska saznanja o tome šta Evropska unija zapravo misli o izborima u Srbiji i da li će priznati rezultate i otkriva dva Vučićeva scenarija koja se pominju u kuloarima, ali i stav ključnih evropskih prestonica prema aktuelnoj vlasti u Beogradu, diplomatskoj ofanzivi Zagreba i potencijalnoj saradnji sa novim političkim akterima na srpskoj sceni.

INTERVJU: „ALAN FORD NIJE LEVIČAR“

Dejan Stojiljković napravio je ekskluzivni intervju sa Rikardom Sekijem, sinom legendarnog Maksa Bunkera, koji je preuzeo vođenje kultnog stripa „Alan Ford“.

Priznati italijanski scenarista govori o povratku Grupe TNT originalnoj satiri, fenomenu nezapamćene popularnosti ovog stripa na prostoru bivše Jugoslavije, kao i o tome zašto su muzika i strip neraskidivo povezani.

„Reći da je „Alan Ford“ levičarski strip je prevelika simplifikacija. Nije on uopšte levičarski strip, to je strip koji kritikuje moć. To jest – one koji imaju moć i sve ono što ta moć donosi, na koji način moć korumpira i kvari ljude, to je glavna tema „Alana Forda“. Strip ne štedi ni siromahe, videli ste u mnogim epizodama, čim siromah dobije moć, on će je iskoristiti da uzme i ukrade ili šta već“, kaže Rikardo Seki.

VELIKA FRKA OKO AI: RACIONALNO OČEKIVANJE KRAJNJEG ISHODA

Neočekivani poziv lidera AI industrije – Darija Amodeija, Sema Altmana i Ilona Maska – da se uspori razvoj veštačke, analiza incidenta sa „odmetnutim agentima“ i njihov misteriozni tok misli  – Pavle Zlatić postavlja pitanje da li kompanije koje razvijaju veštačku inteligenciju zaista pokušavaju da upozore javnost na nešto što vide kada su iza zatvorenih vrata, ili pokušavaju da sebi nešto ućare.

DRAŽA PETROVIĆ: BOLJE BITI MAJSTOR ZA KLIME NEGO KESIĆ

U redovnoj rubrici dopisivanja sa Antom Tomićem, Dragoljub Draža Petrović piše o ukidanju emisije Zorana Kesića na TV Nova. Podsećajući na sličnu sudbinu emisije PLJiŽ i nekadašnje „Fajront republike“, Petrović zaključuje da je Kesić očigledno – promašio poziv.

„Šta mu vredi što je postao balkanska TV zvezda, kada bi mu bolje bilo da je serviser, spremačica ili medicinska sestra. Možda u nedostatku Kesića nađeš nekog pijanog suseda koji će da te zasmejava subotom uveče, makar nekog ko će da te golica u terminu Kesića, ali ćeš teško naći stručnjaka da ti usisa freon na crknutoj klimi kada ona usred leta rikne“, piše Dragoljub Draža Petrović.

ISTORIJSKE LEKCIJE MILANA ST. PROTIĆA: KAKO NAPRAVITI MODERNU DRŽAVU

U novom Nedeljniku nova istorijska lekcija Milana St. Protića o nastanku moderne srpske države i svim njenim veleobrtima.

Kroz analizu Prvog i Drugog srpskog ustanka, vremena ustavobranitelja i dinastičkih borbi, Protić rasvetljava večni sukob dve ključne ideje koje su obeležile devetnaesti vek – liberalizma i nacionalizma.

aleksandar radić: KAKO JE JURIŠ HUTA PONIZIO AMERIKANCE

Vojni analitičar Aleksandar Radić piše o Bliskom istoku, gde su Huti pomorskim desantom i zauzimanjem ključnih ostrva u Crvenom moru doveli Sjedinjene Američke Države u tešku pat-poziciju.

„Amerikanci su u vrlo teškoj situaciji jer su poniženi, pokazalo se da nisu umeli da iskoriste prednosti sofisticirane ratne mašine i sada su u situaciji u kojoj šta god da učine – pogrešili su. Ako nastave rat protiv Irana, imaće gubitke u bazama u dubini sve do Jordana. Ako ostanu pasivni, moraće da se suoče sa padom autoriteta najjače svetske ratne mašine“, piše Aleksandar Radić.

U ovom broju za nedeljnik govore i pišU:

Thomas Golubić, poznati muzički supervizor u nekim od najpopularnijih američkih TV serija ispričao je Branku Rosiću kako je kao klinac prvi put stigao u bivšu Jugoslaviju i Zagreb a drugi put došao kada se ona raspadala u ratu, gde je upoznao Krista Novoselića iz grupe Nirvana

Ana Šabanović sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu objašnjava zašto naša prestonica puca po šavovima čim temperatura pređe 35 stepeni ili padne jači pljusak

Psihijatar i psihoterapeut Aleksandar Misojčić  piše o određenosti, slobodi i preuzimanju odgovornosti za sopstveni život

100 najboljih romana: PROBLEM RASUTIH GLASOVA

Velika akcija izbora 100 najboljih romana našeg govornog područja suočava se sa inače političkom dilemom  „rasutih glasova“, o

Da li su velikani poput Andrića, Krleže, Kovača i Crnjanskog naizgled kažnjeni time što su napisali previše remek-dela, deleći tako glasove članova žirija?

U novom broju Nedeljnika vas, kao i obično, čekaju redovne kolumne Hane Piščević, Branka Rosića, esej Marka Prelevića i uvodnik Veljka Lalića.

NASLOVNA STRANA NOVOG BROJA NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 10. SEPTEMBAR, NA SVIM KIOSCIMA I NA NEDELJNIK.RS/SHOP.