Novi broj Nedeljnika: Tri scenarija za dan posle, kako se Vučiću desio „crni labud“, zašto plavi talas stiže do Trampa… | Srpska dijaspora

Na naslovnoj strani Nedeljnika čeka vas velika analiza o tri scenarija za dan posle predstojećih izbora, ali i o tome kako će izgledati ekonomija, prosveta i pravosuđe ako dođe do promene vlasti, zašto država neće propasti ako padne SNS i šta je plan Studentske liste.

„Još jedna od metoda kojom vlast brani svoju predizbornu poziciju je prizivanje sukoba u noći izbora, što je vrsta uticaja na neodlučne birače koji se po definiciji povlače i odustaju od glasanja ako se podižu tenzije. Jedino što se zna je da veća izlaznost odgovara Studentskoj listi. I legitimnosti izbora…“, piše, između ostalog, Veljko Miladinović.

Šta su ključni izazovi i problemi na koje bi nove vlasti mogle da naiđu, kako sprečiti sabotažu u institucijama, kako će izgledati ekonomija, prosveta, pravosuđe…

Za Nedeljnik govore stručnjaci, profesori, ali i oni kandidati sa Studentske liste koji su bili u debatama s naprednjacima, koji govore o tom „sudaru svetova“.

O predstojećim izborima, koje mnogi nazivaju ključnim i istorijskim, pišu i Zoran Panović, Veljko Lalić, Marko Prelević, Branko Rosić…

KAKO SE VUČIĆU DESIO CRNI LABUD

Zoran Panović piše o tome kako se pojam revolucije koristi u političkim obračunima u Francuskoj i Srbiji, zašto su predstojeći izbori pitanje demokratije ili lične vlasti, kako se Studentska lista i stranke koje je podržavaju odnose prema postizbornom periodu, kao i o sukobima unutar opozicije, ulozi Ivice Dačića i SPS-a i propagandi vlasti.

PLAVI TALAS STIŽE PO TRAMPA

Željko Pantelić piše o predstojećim međuizborima u SAD, zašto bi Donald Tramp i republikanci mogli da izgube većinu u Predstavničkom domu i Senatu, ali i o tome kakve bi posledice izborni poraz imao po Trampovu političku budućnost, funkcionisanje američkih institucija i međunarodni poredak.

„U delu američkog društva, a još više u Evropi, rašireno je mišljenje da će poraz Trampa na izborima označiti njegov kraj i početak restauracije stabilnog međunarodnog poretka. Neće se dogoditi ni prvo ni drugo“, piše Željko Pantelić.

VEČERAS PITANJA POSTAVLJAJU DANING I KRUGER

Zorica Marković donosi priču o kratkom i neuspešnom mandatu Kejti Zakarije na mestu portparolke Bele kuće, analizirajući razliku između samopouzdanja i stvarne kompetentnosti, Daning–Krugerov efekat, kao i to kako politička moć, medijski pritisak i potreba da se predstaviš kao neko ko nisi mogu da dovedu do brzog profesionalnog kraha.

„Ponekad u političkoj areni prolaze oni najglasniji, iako možda naizgled reprezentativni, što se dešava vrlo često i u poslovnom prostoru. Samopouzdanje je ono što zaseni na prvi pogled. Mnogi kvalifikovani ljudi imaju obrnuti sindrom, nazvan imposter“, piše Zorica Marković.

Formiranje američke high-tech AI vojske

Aleksandar Radić u novom broju analizira kako su gubici od iranskih dronova podstakli SAD da ubrzaju razvoj bespilotnih i autonomnih borbenih sistema, zašto Pentagon osniva novu komandu za njihovu nabavku i razvoj veštačke inteligencije, kao i o sve široj primeni robotike u vojsci i policiji, uključujući kineske robote za kontrolu masa.

„Ime kineske firme koja radi taj četvoronožni model D1 Max Pro je AGIBOT i to neminovno podseća na jednu posebnu vrstu naših građana u službi režima, na one botove koji vredno rade na promociji slike o masovnoj „ljubavi“ za vlast. Botovi bi bili još efikasniji kada bi bili od plastike i metala“, piše Aleksandar Radić.

SRBIJA FUNKCIONIŠE KAO DISFUNKCIONALNA PORODICA

U pismu Jergoviću, Svetislav Basara piše o Srbiji kao disfunkcionalnoj porodici, razmatrajući zašto društvo odbija da prihvati sopstvene poraze i odgovornost za postupke svojih elita, ali i o kolektivizmu i odnosu prema porodici, kroz lična razmišljanja i osvrt na film Lordana Zafranovića „Zlatni rez ’42“.

„Srpsko društvo ne samo da ne priznaje da ikome išta duguje, nego kolektivno misli da su njemu mnogi dužni, to je društvo koje nije imalo snage da prihvati nijedan svoj poraz – i da se posle posrnuća podigne – nego je srljalo iz poraza u poraz „, piše Svetislav Basara.

„A DA, BJELA, RAJKO, KUSTA I TI SNIMITE FILM O JASENOVCU“

U prepisci sa Antom Tomićem, Draža Petrović kroz satiru analizira sukobe reditelja Lordana Zafranovića i Predraga Antonijevića oko filmova o Jasenovcu, optužbe za plagijat i politizaciju filmske umetnosti, uz to kritikujući i način prikazivanja srpsko-hrvatskih sukoba.

„Prvo Hrvat tuži Srbina jer mu je maznuo scenario pošto tvrdi da se glavna junakinja kod njega zove Rada a kod drugog Dara, onda Srbin tuži Hrvata jer plagira njegov imidž, naime obojica nose šešir, pa utvrđuju ko je prvi navukao šešir na glavu. Onda opet Srbin tuži Hrvata jer ga zeza da se zove Lejdi Gaga, a on je samo Gaga“, piše Dragoljub Draža Petrović.

I SRBIJA I CRNA GORA SU BOGATE ZEMLJE U RUKAMA SIROMAŠNIH DUŠA

Milica Vučković u intervjuu Branku Rosiću govori o novom romanu „Roditelji kućnih ljubimaca“, tome kako majčinstvo menja pogled na život i potragu za smislom, ali i o svakodnevnoj politizaciji, podsticanju mržnje i podela u Srbiji i Crnoj Gori.

„Centralna tema ovog romana jesu deca, ali ne zato što sada imam decu pa sam doživela nekakvu providencu, to je bila tema i u mom prethodnom romanu, čak i u onom prvom. Ono što pokušavam da razumem je kakve su nam šanse da od dece postanemo ljudi“, rekla je Milica Vučković u razgovoru sa Brankom Rosićem.

100 najboljih romana: POSLEDNJI RAT LJUBE VRAPČETA

Marica Stijepović ukazuje da ogroman broj romana koji su ušli u najuži izbor žirija Velikih priča ima kao glavne protagoniste surovi režim i nemogućnost izbora. Analizirajući roman „Kad su cvetale tikve“ Dragoslava Mihailovića, ocenila je da on govori o razornim posledicama bahatih odluka ljudi koji se nalaze na pozicijama moći i njihovom uticaju na obične ljude.

„Apaš je simbol zla koje buja u svim totalitarnim sistemima, dok je sam sistem prikazan kao pravi zlostavljač, koji te i kažnjava i miluje; možeš da završiš na Golom otoku i kasnije završiš fakultet i budeš nagrađivani pisac, kao Mihailović; možeš da pobegneš iz zemlje zbog zločina i kasnije dobiješ državljanstvo bez problema i šalješ dete i ženu na ‘jugoslovensko more’, kao Ljuba“, piše Marica Stijepović.

U ovom broju čitajte još:

• Neđeljko Jeknić piše o tome zašto tehnološki napredak i veštačka inteligencija, uprkos rastu produktivnosti, ne donose kraće radno vreme
• Milan Damjanac razbije zablude o značaju samopouzdanja i ističe važnost učenja iz iskustva i odnosa sa drugima

U novom broju Nedeljnika vas, kao i obično, čekaju redovne kolumne Hane Piščević, Branka Rosića, esej Marka Prelevića i uvodnik Veljka Lalića.

NASLOVNA STRANA NOVOG BROJA NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 22. OKTOBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NEDELJNIK.RS/SHOP.