Postoji nešto što se zove „dugi grip“, kako se zaštititi u sezoni pred nama od posledica | Srpska dijaspora
Sezona gripa je pred nama, a milioni ljudi će se zaraziti virusom. Za neke je to nekoliko dana ležanja, neki to “prestoje” na nogama jer moraju, ali za određeni broj ljudi to znači hospitalizaciju ili čak smrtni slučaj.
Ali grip se ne završava uvek kada prođu kašalj, temperatura i curenje nosa. Kod nekih ljudi može se razviti „dugotrajni grip“, sa simptomima koji traju i nakon akutne faze bolesti i ne pogađaju samo respiratorni sistem, gde virus gripa prvo napada organizam, već i druge organe, uključujući mozak.
Velika studija iz 2024. godine, objavljena u časopisu Lancet Infectious Diseases, pokazala je da dugoročne zdravstvene posledice gripa u velikoj meri nadmašuju simptome koji se javljaju u trenutku kada se osoba prvi put zarazi, rekao je Zijad Al-Ali, vodeći klinički epidemiolog sa Univerziteta Vašington u Sent Luisu i jedan od autora studije.
Pre pandemije i porasta broja slučajeva dugog kovida, većina ljudi – uključujući i lekare poput Al-Alija – verovala je da grip znači da ćete najviše nekoliko nedelja biti van funkcije.
Ali kada su u sopstvenim podacima pogledali šta se dešava nakon preležanog gripa, to je zaista otvorilo oči, rekao je Al-Ali, prenosi Vašington post.
Dugotrajni grip naspram dugog kovida
U studiji su Al-Ali i njegove kolege analizirali medicinsku dokumentaciju više od 80.000 ljudi hospitalizovanih zbog kovida i više od 10.000 ljudi hospitalizovanih zbog sezonskog gripa.
Istraživači su utvrdili da su ljudi iz obe grupe i do 18 meseci nakon infekcije i dalje prijavljivali zdravstvene probleme. Dugotrajni grip posebno teško pogađa pluća u poređenju sa kovidom i bio je povezan sa većim povećanjem rizika od bola u grudima, ubrzanog rada srca, kašlja, snižene koncentracije kiseonika u krvi, otežanog disanja i dijabetesa tipa 1. (Virusne infekcije poput kovida i gripa mogu povećati rizik od autoimunskih bolesti kao što je dijabetes tipa 1, i kod odraslih i kod dece.)
Iako dugotrajni grip nema tako teške posledice po druge organske sisteme kao dugi kovid, dugoročne posledice gripa ipak su nadmašile njegove kratkoročne štetne efekte na gotovo svaki organski sistem koji je procenjivan, uključujući mozak, srce i bubrege.
Poput dugog kovida, za koji se procenjuje da pogađa do jednu od šest osoba koje preleže koronavirusnu infekciju, i dugotrajni grip imao je značajne psihijatrijske i neurološke posledice. Dijagnoze povezane sa mentalnim zdravljem zabeležene su kod 59 od 100 ljudi, dok su neurološki simptomi, poput kognitivnih teškoća, problema sa pamćenjem i pospanosti, zabeleženi kod više od polovine ljudi obuhvaćenih studijom objavljenom u časopisu Lancet Infectious Diseases. (Kod kovida, simptome povezane sa mentalnim zdravljem imalo je 63 od 100 ljudi, dok je neurološke simptome imalo 57 od 100 ljudi.)
Ne znamo koliko je dugotrajni grip čest, jer je to oblast istraživanja koja se tek razvija, iako Al-Ali na osnovu podataka koje je prikupio pretpostavlja da bi dugotrajne simptome moglo razviti oko 3 do 5 odsto ljudi koji obole od gripa.
Što više razumemo šta akutne infekcije rade organizmu, to bolje razumemo njihove dugoročne posledice, rekao je Al-Ali. „Kao da nešto pojedu. Možda pojedu deo funkcionalne rezerve.“
Kako infekcije mogu da utiču na mozak
Istraživanja pokazuju da imunski sistem na infekcije reaguje oslobađanjem inflamatornih citokina u krvi, koji mogu da prodru u mozak.
„Ovi citokini imaju veoma veliki uticaj na funkciju drugih organa, a posebno mozga, jer mogu da aktiviraju imunske ćelije u mozgu, što može dovesti do određenog oštećenja neurona“, rekla je Širin Hoseini, istraživačica na Odseku za ćelijsku neurobiologiju Tehničkog univerziteta u Braunšvajgu, koja proučava posledice virusnih infekcija na nervni sistem.
„Hipokampus je veoma osetljiv na ove inflamatorne reakcije“, rekla je Hoseini.
Važan je bio i soj virusa gripa. Sojevi virusa su poput rasa pasa, rekao je Al-Ali. „Jedan može biti nemački ovčar, a drugi čivava“, i mogu se ponašati različito iako su i dalje pripadnici iste vrste, rekao je.
Kod miševa, nakon 30 dana nije bilo znakova dugoročnih posledica infekcije blažim sojem H1N1 – podtipom sezonskog gripa koji je ranije bio poznat kao svinjski grip.
Ali kod težeg soja H3N2 – podtipa sezonskog gripa – i H7N7, soja ptičjeg gripa, kod miševa je uočena smanjena neuroplastičnost neurona u hipokampusu i oslabljeno pamćenje. (Neuroplastičnost označava sposobnost mozga da menja ili reorganizuje svoje neuronske veze.)
Međutim, nakon 120 dana izgledalo je da se mozak mladih odraslih miševa oporavio i vratio na početni nivo. Hoseini sada sprovodi dodatna istraživanja na starijim miševima i za sada je uočila da se njihov mozak ne oporavlja u istoj meri.
Kako sprečiti dugotrajni grip
Kada postoji mogućnost da virusi izazovu oštećenje neurona, onda „moramo da sprečimo infekciju koliko god je to moguće“, rekla je Hoseini.
Vakcina protiv gripa pomaže da se imunski sistem pripremi za borbu protiv virusa, čime se smanjuju kratkoročne i dugoročne zdravstvene posledice.
„Vakcinacija je zaista prava stvar koju ovde treba uraditi“, rekao je Al-Ali, dodajući da ona može da pomogne u zaštiti od teške infekcije, kao i da smanji rizik od dugotrajnog gripa.
Još nije jasno u kojoj meri vakcinacija štiti od dugotrajnog gripa. Međutim, istraživanja su pokazala da je vakcina protiv gripa povezana sa smanjenim rizikom od srčanih bolesti – za 20 do 50 odsto. Takođe je povezana sa smanjenim rizikom od demencije.
