Protesti u Francuskoj: Vlasti u Parizu tvrde da čuju zahteve učenika, ali demonstracije ne prestaju | Srpska dijaspora

Nakon oštre reakcije vlasti na studentske proteste koji se šire Francuskom, vlada je promenila pristup.

Policiji je zabranjeno da koristi šok-granate nakon što je jednom učeniku početkom nedelje eksplozija raznela šaku, a vlasti obećavaju i da će pažljivije saslušati zahteve demonstranata.

Međutim, dok su stotine škola i dalje blokirane, a pozivi na nove proteste se umnožavaju, ostaje pitanje da li će to biti dovoljno.

Šta je vlada saopštila?

Francuski predsednik Emanuel Makron zatražio je od policijskih snaga koje se suočavaju sa protestima srednjoškolaca više „empatije“ i malo više „pedagogije“, rekao je ministar unutrašnjih poslova Loran Nunez nakon velikog protesta u utorak.

„Predsednik je podsetio na neophodnost održavanja reda i intervenisanja svaki put kada dođe do ozbiljnog nasilja, ali je istovremeno od nas zatražio da postupamo uz najveću moguću proporcionalnost“, rekao je Nunez za radio RTL u sredu, nakon vanredne sednice vlade.

Nunez, bivši šef policije u Parizu, rekao je da je naredio policijskim snagama da prestanu da koriste vrstu šok-granate koja se povezuje sa slučajem tinejdžera koji je u ponedeljak tokom protesta ostao bez šake.

„Ne postupamo prema pokretu srednjoškolaca na isti način kao prema pokretu odraslih“, rekao je Nunez.

Francuski premijer Sebastijan Lekornu rekao je poslanicima da će srednje škole do kraja nedelje nastavu zameniti „periodom interne demokratije“, tokom kojeg će učenici moći da iznesu svoje nezadovoljstvo i razgovaraju o mogućim rešenjima.

Iako je odbacio svaku tvrdnju o policijskoj represiji, Lekornu je osudio nasilje koje se događalo na marginama protesta, koji su u utorak uglavnom bili mirni, uprkos dramatičnim scenama koje su dominirale medijskim izveštajima.

U obraćanju naciji u sredu, Lekornu je rekao da će parlament 12. novembra raspravljati o predlogu budžeta koji predviđa 64 milijarde evra (71,6 milijardi dolara) za obrazovanje, što je blago povećanje u odnosu na prošlu godinu.

On je takođe rekao da je vlada pokrenula pet inicijativa usmerenih na potrebe učenika, uključujući obnovu školskih objekata, poboljšanje rasporeda nastave i pružanje više mogućnosti učenicima da iznesu svoje probleme i zahteve.

„Naša je dužnost da ih saslušamo. Ozbiljno shvatiti mlade znači podržati njihovo angažovanje, ali i zajedno sa njima deliti teškoće, kao i ograničenja sa kojima se suočavamo“, rekao je.

Predlog da se učenici saslušaju predstavlja proverenu taktiku Makrona, koji je tokom svoje političke karijere često davao prednost pokušajima da javnu raspravu uključi u kreiranje politike. Njegova vlada je sličnom kampanjom saslušavanja pokušala da smiri proteste „Žutih prsluka“ 2019. godine.

U međuvremenu, unutrašnji istražitelji policije otvorili su 18 istraga o postupanju policajaca tokom protesta, rekao je Nunez, dodajući da će biti ispitano da li su policijske mere bile proporcionalne.

„Policijske snage su tu da zaštite srednjoškolce“, rekao je.

Da li se protesti omasovljavaju?

U sredu je zbog blokada trebalo da bude delimično ili potpuno zatvoreno više od 500 obrazovnih ustanova, što je za 41 odsto manje nego u utorak, saopštilo je Ministarstvo prosvete. To znači da će 86 odsto škola biti otvoreno, dodalo je ministarstvo. Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, u utorak je u vezi sa protestima srednjoškolaca privedeno 488 osoba.

Blokade škola koje su učenici organizovali u sredu bile su samo deo protesta u kojima su u utorak širom Francuske učestvovale stotine hiljada ljudi, zajedno sa sindikatima radnika, u znak podrške učenicima. Ipak, one pokazuju koliko je nezadovoljstvo među učenicima snažno, budući da se protesti nastavljaju iz dana u dan.

Učenički sindikati pozvali su na novi dan protesta 17. oktobra, dok je pet velikih sindikata prosvetnih radnika najavilo štrajk u četvrtak u znak solidarnosti sa svojim učenicima. Za sada nema mnogo naznaka da će blokade škola biti prekinute.

Šta učenici žele?

Više nastavnika, manji broj učenika u odeljenjima i školske zgrade bolje prilagođene klimatskim uslovima najčešći su zahtevi srednjoškolaca koji protestuju.

Lideri učeničkih sindikata, koji predstavljaju deo mladih demonstranata, takođe su zatražili ulaganje od 10 milijardi evra (11,2 milijarde dolara) u obrazovanje na nivou srednjih škola i univerziteta.

Na listi od 10 predloga koju su sastavili učenički sindikati nalaze se preispitivanje opterećenja učenika, ukidanje kontroverznog sistema za upis na univerzitete, okončanje policijskog nasilja nad učenicima i izgradnja većeg broja smeštajnih kapaciteta za studente.

Sabrin Karbah, portparolka Federacije sindikalno organizovanih učenika, rekla je za BFMTV da će blokade trajati sve dok njihovi zahtevi ne budu ispunjeni.

Anais Ela, portparolka Udruženja srednjoškolaca, rekla je za CNN da Lekornu nije odgovorio na zahteve koje su izneli učenički sindikati.

Ona je rekla da su neki od predloga premijera – uključujući popunjavanje upražnjenih nastavničkih mesta u odeljenjima čiji učenici polažu završne ispite – „osnovne stvari u obrazovnom sistemu“. Dodala je da bi novac rešio deo njihovih problema, ali da je potrebna dublja promena odnosa između vlade i učenika.

„Mi smo ti na koje nacionalni obrazovni sistem najdirektnije utiče, a ipak nas zapravo niko ne sluša“, dodala je.

Od vikenda među učenicima traju organizovani napori da se odbaci nasilje koje je obeležilo proteste.

Devetnaestogodišnji učenik Anđelo Vija, koji je u utorak protestovao na ulicama, rekao je za CNN da među učenicima postoji osećaj „nemoći“ pred nasilnim postupanjem policije, uprkos tome što mnogi učenici protestuju mirno. On se nada da će protesti doneti „radikalne promene“, posebno kada je reč o budžetu za obrazovanje.

Šta sledi?

U Francuskoj će odluka ministra unutrašnjih poslova da zabrani jednu vrstu policijskih granata biti dočekana s olakšanjem, s obzirom na to da su povrede pojedinih tinejdžera koji su učestvovali u protestima izazvale široko rasprostranjeno zgražavanje. Međutim, predlog da se učenicima omogući vreme za razgovor i debatu u nekim krugovima je dočekan sa skepticizmom.

Glavni sindikat direktora škola, SNPDEN-UNSA, saopštio je da jedan dan predviđen za razgovore nije dovoljan da bi se problemi detaljno razmotrili.

Nikolas Bone, nacionalni sekretar sindikata, rekao je za BFMTV da je za izlazak iz ove krize bilo potrebno „nešto više od običnog perioda konsultacija“.

U Francuskoj se sve češće čuju poređenja sa mogućnošću da se ovi protesti pretvore u novi pokret „Žutih prsluka“, koji je bio bez formalnog vođstva, proširio se širom zemlje i okupio ljude oko širokog spektra nezadovoljstava.

Po uzoru na višemesečne nasilne proteste – najduže u novijoj istoriji Francuske – koji su uzdrmali Makronov prvi predsednički mandat, učenici i novinari već su naredni dan protesta, zakazan za četvrtak, počeli da nazivaju „Četvrti čin“ („Act IV“).