Prvi put na hevi metalu: Nova kolumna Branka Rosića u štampanom izdanju Nedeljnika | Srpska dijaspora

Na toliko koncerata sam bio, ali nikada na nekom hevi metal. Dobro, ako se Motorhead računa u taj žanr, onda sam bio na jednom. Ali sve to Mejdeni, Saxon, Girlschooll… prolazilo je pored mene. Sve sam poštovao, ali nisam se ukačio na to. Pa HM mitovi a istiniti: Lemi koji je kao mlad svirao Titu na jednom koncertu, Dikinson iz Mejdena koji sam upravlja avionom na letu za Beograd na koncert a domaći kontrolori leta mu naručuju pesmu, Sead Lipovača kao potencijalni član Whitesnakea…

I evo, U. Đ. i ja idemo na Ušće na koncert Judas Priesta. Radio sam intervju sa basistom benda za pretprošli Nedeljnik, a i vreme je da debitujem na nekom koncertu ovog žanra. Ulazimo na Ušće i ukazuje mi se prohujalo vreme, hevimetalci oko restorana „Zagreb“ u Knez Mihailovoj, pa „Ruskog cara“, kasnije nemam pojma više kako se zvao taj restoran. Nekada su hevimetalci ćoškarili kraj tog restorana, a s početka devedesetih ili s kraja osamdesetih smenili su ih fanovi Vojislava Šešelja. Pa Jadranka Janković i njena metalmania i intervjui, odlasci u London kada Lemiju nosi srpsku rakiju.

Dakle, ulazimo na Ušće i prizor kao neki „sinovi“ i „ćerke“ onih metalaca kraj „Ruskog cara“ ili onih koji žicaju u Knezu. Opet oni tipovi sa „vazdušnim gitarama“, do nas su dvojica ko Bives i Bathed. I starije žene i klinke i zato se ovaj pravac održao. Sa razglasa u uvertiri ide Black Sabbath i „War Pig“ kao posveta zemljacima (Birmingem), drugovima, „zvučnim“ saborcima. I onda grmljavina, Judas Priest, bend koji je prodao preko 50 miliona svojih albuma i izmislio stajling. Delirijum okolo i vidim sve te kažiprst i mali prst u zraku, vazdušne gitare, rotacije glave… Već je uobičajeno ono „Pumpaj“ i „V… pe.eru“. Jedna devojka kaže: „Nije u redu, pa Rob Halford, pevač benda je gej.“

I mislim o tome kada Rob izađe u drugom delu koncerta na „harli-dejvidsonu“ kao neki oživeli lik sa crteža najpoznatijeg gej ilustratora Tom Of Finlanda. Koliko je Rob Halford tu gej leather man estetiku kože i urlajućih motocikla utisnuo u hevi metal u jedan dominantno macho mužjačko-hetero svet, i autovao se i prihvatili ga fanovi uz titulu „Metal God“.

Rafal hitova, antologijskih stvari, odličan koncert benda koji postoji pola veka. Na kraju U. Đ. i ja se slikamo u foto-kabini benda gde su prihodi namenjeni pomoći za obolele od Parkinsonove bolesti (gitarista Judas Priesta Glen Tipton je oboleo od ove bolesti). Negde oko ponoći će U. Đ. izmontirani našu fotku u naslovnicu ikoničnog hevi metal magazina Hammer a ja okačiti na mreže uz pitanje: „Je l’ te još drži koncert?“

NOVI BROJ NEDELJNIKA JE OD ČETVRTKA, 3. SEPTEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NEDELJNIK.RS/SHOP