Prvo mir, pa Mundijal, a na kraju atomska bomba: Nova analiza Željka Pantelića u štampanom izdanju Nedeljnika | Srpska dijaspora
***
VIZIJA 2030 I ATOMSKA BOMBA
MBS ima dva centralna projekta u svojoj agendi, „Vision 2030“ i uzdizanje Saudijske Arabije u nuklearnu silu. Reč je o dva kompatibilna projekta jer je razvoj nuklearnog potencijala u civilne svrhe način da se Saudijska Arabija oslobodi zavisnosti od nafte i istovremeno poveća prihode od izvoza „crnog zlata“ i njegovih derivata. Paralelno, „Vision 2030“ finansira se prodajom nafte sa ciljem da obezbedi energetsku sigurnost zemlje za postnaftni period i kreira novu ekonomiju od koje bi Saudijska Arabija mogla da živi.
Svrha plana modernizacije Saudijske Arabije ima i politički cilj, a to je cementiranje statusa monarhije i obezbeđivanje širokog društvenog konsenzusa baziranog na dilu po kojem režim garantuje blagostanje i bezbednost, a podanici prihvataju nametnuta ograničenja. Istovremeno, ulazak Saudijske Arabije u klub nuklearnih sila dao bi Rijadu toliko dugo željenu autonomiju i suverenitet u odnosima sa velikim i regionalnim silama.
Potpisivanje Protokola sa SAD o saradnji u razvoju nuklearnog potencijala u civilne svrhe nije neka specijalna privilegija namenjena samo Saudijskoj Arabiji. Slične protokole Vašington ima sa više od polovine država na planeti, među kojima su i Ujedinjeni Arapski Emirati. Abu Dabi je potpisao sporazum sa Amerikancima tokom mandata predsednika Baraka Obame 2009. godine.
Novina u protokolu Saudijske Arabije sastoji se u relativizaciji dva tzv. zlatna standarda u sporazumima o nuklearnoj energiji na kojima su Amerikanci insistirali: odricanje od obogaćivanja uranijuma na teritoriji države potpisnice i prihvatanje tzv. Dodatnog protokola Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja, koji predviđa prihvatanje rigoroznih, dubinskih i iznenadnih inspekcija nuklearnih postrojenja.
Umesto eksplicitnog odricanja od obogaćivanja uranijuma, bilateralni sporazum Rijada i Vašingtona predviđa izradu zajedničkog izveštaja na svake dve godine o tome da li je Saudijskoj Arabiji neophodno da obogaćuje uranijum na svojoj teritoriji. U slučaju da se u izveštaju da afirmativan odgovor, Amerikanci se obavezuju da izgrade adekvatna postrojenja za obogaćivanje uranijuma na teritoriji Saudijske Arabije.
Imajući u vidu potrebno vreme za konstruisanje atomske bombe, čak i da Rijad počne danas sa obogaćivanjem uranijuma, trebale bi mu godine pre nego što bi bio u poziciji da postane nuklearna sila. Problem je što bi početak procesa obogaćivanja uranijuma bez strogog nadzora nadležnih međunarodnih tela neizbežno ubrzao trku za nuklearnim naoružanjem u regionu i svetu.
Koliko je stvar delikatna ukazuje i potreba predsednika Trampa da na svojim profilima na društvenim mrežama specifikuje da je realizacija Protokola o nuklearnoj saradnji vezana za potpisivanje Avramovih sporazuma od strane Rijada. Dakle, u suštini se ne radi o velikoj novini jer je i Trampov prethodnik Džo Bajden eksplicitno rekao da Rijad ne može da dobije dozvolu za razvoj nuklearnog programa bez prethodnog uspostavljanja diplomatskih odnosa sa Izraelom.
„Vision 2030“ nalazi se u veoma delikatnoj fazi, režim u Rijadu je već morao da odustane od serije velikih projekata, usled problema sa finansiranjem, i produžetak rata u Persijskom zalivu i nestabilnost celog regiona mogli bi da potope snove Rijada o transformaciji Saudijske Arabije u hipermodernu državu, naravno samo u tehnološkom kontekstu. Ibn Salmanovu ambicioznost u tehnološkom menjanju zemlje stidljivo, metaforički rečeno, kilometrima udaljeno prati bledunjavi tračak volje da zemlja bude politički reformisana.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE OD ČETVRTKA, 20. AVGUSTA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NEDELJNIK.RS/SHOP
