Radio-signal prvi put detektovan sa planete izvan našeg Sunčevog sistema, ali nije reč o onome što mislite | Srpska dijaspora

Astronomi kažu da su prvi put direktno detektovali radio-emisiju sa planete izvan Sunčevog sistema. Međutim, signal predstavlja dokaz postojanja ogromnog magnetnog polja — a ne inteligentnog života.

„Znam da se radio-signali povezuju sa potragom za vanzemaljskom inteligencijom“, rekao je Edo Berger, profesor astronomije na Univerzitetu Harvard. „Ali ovo je nešto sasvim drugačije.“

Otkriće, opisano u novom radu koji čeka objavljivanje u naučnom časopisu sa stručnom recenzijom, prati ponavljajuće radio-izboje za koje se čini da potiču sa egzoplanete Beta Pictoris b, udaljene 63 svetlosne godine od Zemlje — što je, u astronomskim razmerama, relativno mala udaljenost. Ovaj gasni džin, čija je masa oko 12 puta veća od Jupiterove, jedna je od tri planete koje kruže oko mlade zvezde čija je masa 1,75 puta veća od mase Sunca, prenosi CNN.

O čemu je reč?

Prema Bergeru, istraživaču u Centru za astrofiziku Harvard–Smitsonian u Kembridžu, u američkoj saveznoj državi Masačusets, radio-emisiju stvaraju procesi povezani sa magnetnim poljem planete. Preciznije, detekcija je povezana sa aurorama, sličnim Zemljinoj polarnoj svetlosti — spektakularnim pojavama koje nastaju usled magnetnih oluja u kojima učestvuju naelektrisane čestice sa Sunca.

„Da biste videli radio-talase koji se protežu sve do frekvencija koje smo mi registrovali, potrebno je neverovatno snažno magnetno polje“, dodao je Berger, jedan od autora rada koji je 15. septembra postavljen na platformu ArXiv za preliminarne naučne radove.

Nemaju sve planete magnetno polje. One koje ga imaju zaštićene su prirodnim štitom koji skreće energiju koja bi mogla da izazove poremećaje. Zemljino magnetno polje, na primer, štiti našu atmosferu od toga da je Sunčev vetar ne odnese — Sunčev vetar je neprekidni tok plazme koji sadrži naelektrisane čestice poput protona i elektrona.

„Magnetno polje ove planete najmanje je 200 puta jače od Jupiterovog magnetnog polja“, rekao je Berger, govoreći o planeti Beta Pictoris b. Jupiterovo magnetno polje je, prema podacima NASA, dovoljno snažno da stvori magnetosferu — oblast svemira pod uticajem magnetnog polja — koja predstavlja najveću strukturu u našem Sunčevom sistemu i proteže se do dva miliona milja (oko tri miliona kilometara) u pravcu Sunca.

Fenomen “radio-emisije”

Jupiterovo magnetno polje takođe stvara upečatljive aurore, kada se električno naelektrisane čestice koje izbacuju vulkani na njegovom mesecu Iju zarobe oko polova magnetnog polja. Dok se gasni džin okreće, naelektrisane čestice emituju svetlost, ali i radio-signal.

„Dok se te čestice veoma visoke energije spiralno kreću unutar magnetnog polja, one, zajedno sa aurorom, proizvode i radio-talase“, rekao je Berger.

Astronomi ovu vrstu signala nazivaju auroralnom radio-emisijom. Ovaj fenomen je ranije primećen na Jupiteru, Saturnu i Suncu, kao i kod zvezda izvan Sunčevog sistema i hladnih objekata poznatih kao smeđi patuljci — koji predstavljaju nešto između zvezde i planete. Upravo ovu vrstu signala Berger i njegove kolege detektovali su sa planete Beta Pictoris b, što na kraju ukazuje na prisustvo veoma snažnog magnetnog polja koje izaziva aurore i radio-emisiju.

Magnetna polja imaju značajne posledice po strukturu egzoplaneta i njihove atmosfere, navodi Berger. „Radio-posmatranja mogu nam pružiti potpuno novi pogled na planete izvan našeg sistema“, rekao je.

Dobro proučen zvezdani sistem

Ranije je bilo nagoveštaja da egzoplanete emituju radio-talase, ali nijedan takav slučaj nije bio potvrđen, uglavnom zato što nije moglo da se isključi da je pravi izvor zapravo zvezda oko koje planeta kruži, rekao je Džozef Kalinhem, vanredni profesor na Anton Panekuk institutu za astronomiju Univerziteta u Amsterdamu, u Holandiji.

„Ono što je jedinstveno u ovoj studiji jeste to što su uspeli da utvrde da emisija potiče direktno sa same planete, odvojeno od zvezde“, napisao je Kalinhem, koji nije učestvovao u novom istraživanju, u imejlu.

Sistem Beta Pictoris je, u astronomskim razmerama, veoma mlad — star je oko 23 miliona godina, u poređenju sa starošću našeg Sunčevog sistema od 4,5 milijardi godina. Beta Pictoris b — planeta od koje radio-signal potencijalno potiče — otkrivena je 2008. godine. Još dve planete, Beta Pictoris c i Beta Pictoris d, otkrivene su 2019. odnosno 2026. godine.

Ovaj planetarni sistem spada među najproučavanije u našoj galaksiji, a poznato je da se oko njegove zvezde kreće 30 kometa, kao i ogroman disk prašine i krhotina, koji je NASA svemirski teleskop Habl detaljno fotografisao 2015. godine. Deo materijala koji kruži unutar ovog rotirajućeg diska predstavlja ostatke nastale tokom formiranja planeta.

Istraživači su za detekciju signala koristili MeerKAT, sistem od 64 radio-teleskopske antene u Južnoj Africi, ali su bili veoma iznenađeni kada su videli da signal dolazi iz tako dobro proučenog skupa nebeskih tela, rekao je Berger.

“Neočekivano”

„Moj student Kevin pregledao je podatke. Jednog dana je ušao u moju kancelariju sa detekcijom i rekao: ‘Mislim da nećeš verovati ovome’“, prisetio se Berger, misleći na glavnog autora studije Kevina Ortiza Sebaljosa, doktoranda-istraživača u Centru za astrofiziku Harvard–Smitsonian. „Ovo je za nas zaista bilo neočekivano. Istraživanje smo sprovodili pomalo kao ekspediciju u potrazi za nečim zanimljivim, znajući da ćemo detektovati izvore samo ako je njihovo magnetno polje izuzetno snažno.“

Iznenađenje proizlazi iz činjenice da su astronomi, prema Bergerovim rečima, pretpostavljali da bi, ukoliko egzoplanete imaju magnetna polja, ona trebalo da približno liče na Jupiterovo. Samim tim, očekivalo se da će njihove radio-emisije biti na nižim frekvencijama nego što su on i njegove kolege pronašli. Detekcija signala bila je rezultat „suprotstavljanja uvreženom shvatanju u ovoj oblasti“, rekao je.

Međutim, istraživači su naglasili da njihov rad još nije prošao stručnu recenziju — proces tokom kojeg nezavisni stručnjaci procenjuju naučni rad pre nego što bude objavljen u naučnom časopisu. Recenzija je u toku i biće završena tokom narednih nekoliko meseci.

Berger kaže da je uveren u kvalitet detekcije. Istraživački tim je precizno utvrdio da izvor radio-emisije predstavlja Beta Pictoris b, čime je isključena prvobitna sumnja da bi signal mogao poticati od same zvezde.

„Zabeležili smo ga više puta, na više različitih frekvencija. Tu je svaki put“, rekao je.

Oprezan entuzijazam zbog detekcije radio-signala

Naučnici koji nisu učestvovali u novom istraživanju pozvali su na oprez pri tumačenju rezultata.

Ukoliko otkriće izdrži proveru tokom stručne recenzije, ono bi predstavljalo izuzetno uzbudljiv i važan korak napred u razumevanju ponašanja svetova izvan našeg Sunčevog sistema, smatra Džonatan Nikols, profesor planetarnih aurora na Univerzitetu u Lesteru u Engleskoj.

„Auroralne radio-emisije su važne zato što nam omogućavaju da razumemo kako neko nebesko telo stupa u interakciju sa svojim lokalnim svemirskim okruženjem“, napisao je u imejlu.

„One nam omogućavaju da zaključimo određene osobine planete koje inače ne bismo mogli da izmerimo“, objasnio je Nikols, govoreći o aurorama, „i, što je važno, omogućavaju nam da teorije i ideje razvijene na osnovu našeg sopstvenog Sunčevog sistema testiramo u mnogo ekstremnijim uslovima.“

Ako se potvrde, rezultati bi pokazali da egzoplanete mogu imati znatno snažnija magnetna polja nego što se očekivalo, što bi bilo od velikog značaja za naše dalje razumevanje ovih planeta, smatra Kalinhem sa Univerziteta u Amsterdamu.

Autori su zatražili dodatno vreme za posmatranje teleskopom kako bi detaljnije proučili Beta Pictoris b i možda razrešili neke od zagonetki koje ova planeta krije, poput pitanja zašto je njeno magnetno polje toliko snažno.

„Mislim da će to biti pitanje kojim će se ljudi još neko vreme baviti“, rekao je Berger.