Rusi kažu – Šta ako NATO napadne nas: Nova analiza Aleksandra Radića u štampanom izdanju Nedeljnika | Srpska dijaspora

***

Nervira Ruse to što se u raznim stručnim izvorima iz NATO-a koji formiraju pogled javnog mnjenja previše često pominje problem izolovanog komada ruskog tla koje održava vezu sa „dubinom“ prostora avionima i brodovima. Nema indicija da se priprema nešto, ali Kremlj želi da tamo u Briselu procene šta se ne sme učiniti.

U natovskim procenama krize na kraći rok na površinu je izbila interesantna procena da može da se vodi vrlo limitiran rat – više hibridni, a pomalo otvoreni primenom dronova u dubini do 80–100 km od ruske granice prema, na primer, baltičkim državama, i to bez eskalacije odnosno ulaska na prostor članice NATO-a.

Nakon incidenata sa nizom požara u fabrikama vojne industrije širom EU, dronova pronađenih početkom avgusta na aerodromu Lajpcig u blizini ukrajinskog An-124, prodora dronova u rumunski vazdušni prostor, realna pretnja za NATO postala je šta učiniti ako to postane svakodnevica. Čvrstih dokaza da se radi o ruskom faktoru nema, pa čak i ako se neke situacije rasvetle i pokaže se da su vinovnici saradnici ruskih službi to ne može da bude casus belli, ili barem ne dovoljno snažan povod za konvencionalni sukob.

*

Klin se klinom izbija i neki iz NATO-a prete da će uzvratiti na isti način – nekim merama koje se mogu predstaviti kao hibridni rat. Na to ukazuje generalni sekretar Rute u recentnoj izjavio da je 5. član osnivačkog akta saveza namerno formulisan neodređeno da protivnici ne bi znali kada tačno može da bude primenjen. To je onaj član koji je suština NATO-a jer obavezuje sve članice da brane svaku koja je ugrožena protivničkim aktima. Rute kaže da na hibridni rat NATO može da preduzme kontramere od kojih „deo neće biti javan“.

Američki uvaženi Institut za studije rata (Institute for the Study of War) oslikao je pod nazivom „Narva“ kako bi izgledao taj ograničeni konflikt. Krenuli su od pretpostavke da Rusija zauzeta frontom u Ukrajini ne može da preduzme invaziju na treće zemlje, ali da može da preduzme udare dronovima po Estoniji koja je uzeta kao primer. Cilj je da se dovede u pitanje primena Člana 5 jer siva zona između otvorenog i hibridnog rata može da deo članica NATO-a dovede do preispitivanja da li se radi o povodu za poziv na uzajamnu odbranu ili ne i u kom obimu. Institut ceni da NATO ima resurse za odvraćanje i ako je potrebno, konkretne akcije, ali može da se suoči sa strateškom neodlučnosti oko rizika koji treba da se prihvati i troškova.

CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 8. OKTOBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NEDELJNIK.RS/SHOP