Science: Srbija izabrala „najobrazovaniji“ parlament na svetu | Srpska dijaspora

Astrofizičar koji proučava evoluciju galaksija. Elektroinženjer koji je učestvovao u projektovanju robota. Organski hemičar koji je tokom pandemije radio na lekovima protiv kovida 19. Istraživač u oblasti obrazovanja, sociolog, nekoliko politikologa, ekonomista, lekara i medicinskih istraživača. Svi oni izabrani su u parlament koji bi mogao da bude najobrazovaniji na svetu, piše Science.org.

Nakon što je studentski predvođen opozicioni pokret pobedio na izborima u Srbiji 25. oktobra, grupa pod nazivom Studentska lista – Studenti pobeđuju ima 141 poslanika u Narodnoj skupštini Srbije, koja broji 250 mesta. Među njima je nekoliko desetina ljudi iz akademske zajednice, a više od polovine ima doktorat ili zvanje doktora medicine.

Pred ovom grupom je zadatak da formira vladu i odredi novi pravac razvoja Srbije, nakon 13 godina populističke autoritarne vladavine Aleksandra Vučića, najpre na mestu premijera, a potom i predsednika države. Studentska lista obećala je borbu protiv korupcije, uspostavljanje sistema zasnovanog na stručnosti i zaslugama, odgovornosti i vladavini prava.

„POBEDA ZAUSTAVLJA RAZGRAĐIVANJE  VISOKOG OBRAZOVANJA“

S obzirom na to da se toliko akademskih stručnjaka odjednom našlo nadomak centra političke moći, istraživači u Srbiji nadaju se i velikim promenama u oblasti nauke i visokog obrazovanja. Tokom Vučićeve vladavine akademske slobode su urušavane, univerziteti su postajali sve više politizovani, a kritičari su potiskivani na margine. Studentska lista obećala je veću autonomiju univerziteta, stabilnije finansiranje nauke i dostupnije obrazovanje. Takođe, namerava da zaustavi kontinuirani odliv mozgova iz zemlje.

„Za naše univerzitete ova pobeda je od presudnog značaja – ona odmah zaustavlja aktivno razgrađivanje sistema visokog obrazovanja koje je sprovodio prethodni režim“, kaže Sofija Stefanović, bioarheološkinja sa Univerziteta u Beogradu. „Iako nova vlada najpre mora da obnovi vladavinu prava i izbori se protiv korupcije, što znači da će za potpuni oporavak našeg naučnog sektora biti potrebno vreme, promene su očigledno na vidiku.“

„Pred nama su bolja vremena“, dodaje Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu. (Kabinet predsednika Srbije i Vučićeva stranka nisu odgovorili na zahtev za komentar.)

STUDENTI OKUPILI GRUPU LJUDI OD POVERENJA, ODLIKUJE IH IZUZETNA STRUČNOST

Pobednički politički pokret nastao je iz studentskih protesta širom zemlje, pokrenutih nakon pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu u novembru 2024. godine, kada je poginulo 16 ljudi. Studenti su za tragediju okrivili korupciju u javnom sektoru i zahtevali transparentnost i pravdu. Međutim, kako njihovi zahtevi nisu bili ispunjeni, protesti su postajali sve masovniji, a podršku su im pružili akademska zajednica, nastavnici i šira javnost. Do maja 2025. godine studenti su počeli da zahtevaju vanredne izbore i da sastavljaju listu kandidata.

Umesto da se sami kandiduju, studenti su okupili grupu ljudi od poverenja – ne samo akademskih stručnjaka već i poljoprivrednika, advokata, umetnika, nastavnika i bivšeg košarkaša. Na vrhu numerički utvrđenog spiska kandidata nalazi se Ilija Srdanović, kardiolog, ali on nije zvanični lider grupe i nije poznato kakva će biti njegova buduća uloga u politici. Iako bi neki od izabranih akademskih stručnjaka mogli da se u potpunosti posvete politici, mnogi će možda odlučiti da nastave svoje akademske karijere. Poslovnik i zakoni u Srbiji omogućavaju poslanicima da obavljaju i druge poslove, pod uslovom da ne postoji sukob interesa.

Mnogi novi poslanici nemaju nikakvog političkog iskustva. Ipak, njihova izuzetna stručnost u različitim oblastima mogla bi da bude od velike pomoći u reformisanju Srbije, smatra molekularni biolog Željko Popović sa Univerziteta u Novom Sadu.

centralizovani sistem finansirnaja bio izvor političkog pritiska

Naučnici se nadaju da će reforme obuhvatiti i akademsku zajednicu. Vlada Aleksandra Vučića bila je optuživana da vrši pritisak na univerzitete i akademske radnike kako bi se uskladili sa njenom politikom, kao i da postavlja političke saveznike u upravljačka tela univerziteta. Neki akademski radnici, ocenjeni kao nelojalni, ostali su bez posla.

„Univerzitet mora da bude slobodan da razmišlja, sprovodi istraživanja i iznosi kritike, bez straha od političkih posledica“, kaže Marija Lesjak, hemičarka sa Univerziteta u Novom Sadu, koja je upravo izabrana za narodnu poslanicu.

Jedan od izvora političkog pritiska bio je centralizovani sistem finansijskog upravljanja, preko kojeg se sve transakcije obavljaju posredstvom državnog trezora. Takav sistem „značajno ograničava mogućnost fakulteta da samostalno upravljaju svojim sredstvima i planiraju sopstveni razvoj“, kaže Lesjak.

Istraživači žele i da se finansiranje nauke zasniva na stručnosti i kvalitetu rada, a ne na političkim vezama. Za vreme Vučićeve vlasti, „sredstva su često dodeljivana na osnovu političkih ili ličnih veza, a ne prema zaslugama, što je ozbiljno narušilo kvalitet naučnog rada“, kaže Miodrag Krmar, fizičar sa Univerziteta u Novom Sadu, koji je bio kandidat Studentske liste.

Studentska lista obećava da će to promeniti. Njen program predviđa predvidljivije finansiranje nauke, nezavisan Fond za nauku, ukidanje političkog mešanja u evaluaciju projekata i dodelu sredstava za istraživanja, kao i podršku naučnicima koji rade u inostranstvu, a žele da se vrate u Srbiju.

„elitisti“ na ulicama zajedno sa studentima

Sada ovaj pokret treba da izabere mandatara za sastav nove vlade. Očekuje se i održavanje predsedničkih izbora, verovatno do kraja godine. Vučić, koji je već odslužio dva predsednička mandata i nema pravo da se ponovo kandiduje, podneo je ostavku u septembru, nadajući se da će pobedom na parlamentarnim izborima moći da postane premijer.

Popović upozorava da preobražaj naučnog sektora u Srbiji „neće biti ni jednostavan ni brz proces“. Ipak, kako kaže, studenti su dali inspirativan primer i pokazali akademskoj zajednici i ostatku društva da su promene moguće čak i kada se čini da je nacionalistički populista učvrstio svoju vlast.

On se nada i da je podrška akademske zajednice dvogodišnjoj pobuni promenila način na koji javnost doživljava naučnike. Univerzitetski profesori, koji se ponekad smatraju elitistima ili teretom za društvo, izašli su na ulice zajedno sa studentima i često stajali između njih i policije, stvarajući svojevrsnu fizičku barijeru.

„Pokazali smo da smo deo ovog društva, svim svojim srcem i dušom, i da smo spremni da učinimo sve kako bismo odbranili naše zajedničke vrednosti i slobodu“, kaže Popović.