Simulacija profesora Pavlovića: Koliko glasova je potrebno Studentskoj listi za pobedu na izborima? | Srpska dijaspora

Dušan Pavlović, profesor na Fakultetu političkih nauka, napravio je simulaciju o tome koliko je glasova potrebno Studenstkoj listi, prenosi Danas.

Njegovu simulaciju prenosimo u celosti.

„Razmatram tri scenarija, uz konzervativnu pretpostavku da će SNS zadržati približan broj glasova kao 2023. godine (1,7 miliona), a izlaznost biti 65%. Jedino u scenariju 1, u kojem i Autentična desnica i Evropska Srbija prelaze cenzus, Studentska lista sa ove dve liste može da obrazuje antirežimsku većinu i smeni SNS sa vlasti. U preostala dva scenarija, u kojima jedna ili obe opozicione liste ostaju ispod cenzusa, SNS sa ostalim partnerima (SPS+manjine) pravi pobedničku koaliciju.

KONZERVATIVNE PRETPOSTAVKE

U sva tri scenarija broj glasova SNS-a fiksiran je na 1,7 miliona, nešto ispod njenog rezultata iz 2023. godine.

Osnova za ovu pretpostavku su lokalni izbori održani 2025. i 2026. godine u petnaest opština, na kojima je SNS zadržao svoje biračko telo.

(Na tim izborima mogla je da koncentriše organizaciju za mobilizaciju birača na manjem broju opština. Na republičkim izborima isti resursi će biti raspoređeni na teritorij cele zemlje, pa će takav intenzitet mobilizacije biti teže ponoviti.)

КОЛИКО ЈЕ ГЛАСОВА ПОТРЕБНО СТУДЕНТСКОЈ ЛИСТИ? ПОНОВЉЕНА СИМУЛАЦИЈА

УКРАТКО. Разматрам три сценарија, уз конзервативну претпоставку да ће СНС задржати приближан број гласова као 2023. године (1,7 милиона), а излазност бити 65%. Једино у сценарију 1, у којем и Аутентична десница и Европска Србија прелазе цензус, Студентска листа са ове две листе може да образује антирежимску већину и смени СНС са власти. У преостала два сценарија, у којима једна или обе опозиционе листе остају испод цензуса, СНС са осталим партнерима (СПС+мањине) прави победничку коалицију.

КОНЗЕРВАТИВНЕ ПРЕТПОСТАВКЕ. У сва три сценарија број гласова СНС-а фиксиран је на 1,7 милиона, нешто испод њеног резултата из 2023. године. Основа за ову претпоставку су локални избори одржани 2025. и 2026. године у петнаест општина, на којима је СНС задржао своје бирачко тело. (На тим изборима могла је да концентрише организацију за мобилизацију бирача на мањем броју општина. На републичким изборима исти ресурси ће бити распоређени на териториј целе земље, па ће такав интензитет мобилизације бити теже поновити.)

Исто тако, излазност је фиксирана на 65%, приближно шест процентних поена изнад излазности из 2023. године, када је износила око 58,7%. И ово је конзервативна претпоставка. (Када бисмо раст броја изашлих у петнаест општина пренели на републички ниво, уз непромењено бирачко тело, излазност би достигла скоро 68%, односно порасла за око 9 процентних поена.)

У чему се сценарији разликују? У сценарију 1 обе страначке опозиционе листе (ЕС и АД) прелазе цензус од 3%, који под овом излазношћу износи 125.746 гласова. Ради једноставности рачунице, обема је додељено управо онолко гласова колико је неопходно за прелазак цензуса. Могући резултат изнад тог прага не разматрам, јер он суштински не мења ствари у сценарију 1. У сценарију 2 једна од њих остаје испод цензуса. У сценарију 3 обе остају испод цензуса. (Остале претпоставке сам објаснио на крају.)

Студентску листу третирам као резидуал – она добије онолико колико преостане када се свима осталима расподеле гласови на основу претпоставки.

СЦЕНАРИО 1. У сценарију 1, ЕС и АД прелазе цензус. Студентска листи је потребно око 1,8 милиона гласова да би освојила 114 мандата и заједно са Европском Србијом и Аутентичном десницом (ДСС), које би имале по 7 мандата, могла да образује владу са већином од 128 посланика. Само једна од ове две листе не би била довољна за победничку коалицију. Ако ЕС остане при најављеној сарадњи са студентском листом, АД би био неопходан партнер за овако замишљену већину и могао би да се нађе у положају пивота. (Пивот је парламентарна странка која, када постоје два већа супротстављена блока, може да образује већинску коалицију са једним или другим и тиме омогући формирање владе).

СЦЕНАРИО 2. У овом сценарију ЕС осваја 100.000 гласова и остаје испод цензуса, док преосталих 25.746 гласача гласа за Студентску листу. СЛ тада осваја 117 мандата, а АД 8, па би заједно имале тачно 125 посланика. Свим осталим листама које улазе у парламент припало би преосталих 125 мандата. Ово би била пат позиција. Дакле, да би СЛ направила победничку коалицију, неопходно је да ЕС и ДСС пређу цензус. Да би СНС направио победничку коалицију, неопходно је да га обе не пређу (Сценарио 3).

СЦЕНАРИО 3. У овом сценарију претпоставио сам да и ЕС и АД остају испод цензуса, са по 100.000 гласова. И овде сам претпоставио да укупно 51.492 гласача гласа за Студентску листу. СЛ би тада освојила 122 мандата, четири мање од 126 неопходних за самостално образовање владе.

ОСТАЛE ПРЕТПОСТАВКE. Гласове за три бошњачке странке проценио сам на основу резултата локалних избора у Сјеници, Новом Пазару и Тутину одржаних 2020. и 2024. године. Њихов збир био је приближно 55–58 хиљада гласова. За симулацију сам узео 56.000 и поделио их на три приближно једнака дела (у размери 1:1:1), јер су такви били резултати на локалним изборима.

За Руску странку узео сам заокружен резултат са парламентарних избора 2023. године, од 11.000 гласова. Претпоставио сам да ће се ти гласови поделити између ње и Странке руско-српског јединства, која се сада први пут појављује: Руској странци оставио сам 2/3, а другој руској листи доделио 1/3. Савезу војвођанских Мађара сам доделио 64.000 гласова, приближно колико је освојио 2023. године. За преостале мање листе, од броја 12 до краја списка, је био shot in the dark, за који мислим да неће пресудно утицати на резултат јер се ради о укупно малом броју гласова. Број неважећих листића (3%) је просек из 2022. и 2023. године.

ЗАКЉУЧАК. Уз ове две конзервативне претпоставке (СНС = 1,7 милиона гласова; излазност = 65%), Студентској листи је довољно око 1,8 милиона гласова уз спремност ES и АД да с њом образују победничку коалицију, под условом да обе листе пређу цензус (сценарио 1). У преостала два случаја, то не би било могуће. Ако изостане подршка других парламентарних листа, пут до већине захтевао би већу излазност од чега би огромна већина морала да гласа за СЛ, ЕС и АД. То би значило још око додатних 100.000-300.000 гласова у сценаријима 2 и 3 уз нејасну претпоставку да ли би СПС и АД могли да пређу цензус због више излазности, те да ли значајно већа излазност значи и већи број гласова за СНС. То захтева додатне симулације и анализе, које остављам за други пут.

— Dušan Pavlović (@d_pavlovic) October 4, 2026

Isto tako, izlaznost je fiksirana na 65%, približno šest procentnih poena iznad izlaznosti iz 2023. godine, kada je iznosila oko 58,7%. I ovo je konzervativna pretpostavka.

(Kada bismo rast broja izašlih u petnaest opština preneli na republički nivo, uz nepromenjeno biračko telo, izlaznost bi dostigla skoro 68%, odnosno porasla za oko 9 procentnih poena.)

U čemu se scenariji razlikuju?

U scenariju 1 obe stranačke opozicione liste (ES i AD) prelaze cenzus od 3%, koji pod ovom izlaznošću iznosi 125.746 glasova. Radi jednostavnosti računice, obema je dodeljeno upravo onolko glasova koliko je neophodno za prelazak cenzusa.

Mogući rezultat iznad tog praga ne razmatram, jer on suštinski ne menja stvari u scenariju 1. U scenariju 2 jedna od njih ostaje ispod cenzusa. U scenariju 3 obe ostaju ispod cenzusa. (Ostale pretpostavke sam objasnio na kraju.)

Studentsku listu tretiram kao rezidual – ona dobije onoliko koliko preostane kada se svima ostalima raspodele glasovi na osnovu pretpostavki.

SCENARIO 1.

U scenariju 1, ES i AD prelaze cenzus. Studentska listi je potrebno oko 1,8 miliona glasova da bi osvojila 114 mandata i zajedno sa Evropskom Srbijom i Autentičnom desnicom (DSS), koje bi imale po 7 mandata, mogla da obrazuje vladu sa većinom od 128 poslanika.

Samo jedna od ove dve liste ne bi bila dovoljna za pobedničku koaliciju.

Ako ES ostane pri najavljenoj saradnji sa studentskom listom, AD bi bio neophodan partner za ovako zamišljenu većinu i mogao bi da se nađe u položaju pivota.

(Pivot je parlamentarna stranka koja, kada postoje dva veća suprotstavljena bloka, može da obrazuje većinsku koaliciju sa jednim ili drugim i time omogući formiranje vlade).

SCENARIO 2.

U ovom scenariju ES osvaja 100.000 glasova i ostaje ispod cenzusa, dok preostalih 25.746 glasača glasa za Studentsku listu.

SL tada osvaja 117 mandata, a AD 8, pa bi zajedno imale tačno 125 poslanika.

Svim ostalim listama koje ulaze u parlament pripalo bi preostalih 125 mandata.

Ovo bi bila pat pozicija.

Dakle, da bi SL napravila pobedničku koaliciju, neophodno je da ES i DSS pređu cenzus. Da bi SNS napravio pobedničku koaliciju, neophodno je da ga obe ne pređu (Scenario 3).

SCENARIO 3.

U ovom scenariju pretpostavio sam da i ES i AD ostaju ispod cenzusa, sa po 100.000 glasova.

I ovde sam pretpostavio da ukupno 51.492 glasača glasa za Studentsku listu.

SL bi tada osvojila 122 mandata, četiri manje od 126 neophodnih za samostalno obrazovanje vlade.

OSTALE PRETPOSTAVKE

Glasove za tri bošnjačke stranke procenio sam na osnovu rezultata lokalnih izbora u Sjenici, Novom Pazaru i Tutinu održanih 2020. i 2024. godine. Njihov zbir bio je približno 55–58 hiljada glasova. Za simulaciju sam uzeo 56.000 i podelio ih na tri približno jednaka dela (u razmeri 1:1:1), jer su takvi bili rezultati na lokalnim izborima.

Za Rusku stranku uzeo sam zaokružen rezultat sa parlamentarnih izbora 2023. godine, od 11.000 glasova. Pretpostavio sam da će se ti glasovi podeliti između nje i Stranke rusko-srpskog jedinstva, koja se sada prvi put pojavljuje: Ruskoj stranci ostavio sam 2/3, a drugoj ruskoj listi dodelio 1/3. Savezu vojvođanskih Mađara sam dodelio 64.000 glasova, približno koliko je osvojio 2023. godine. Za preostale manje liste, od broja 12 do kraja spiska, je bio shot in the dark, za koji mislim da neće presudno uticati na rezultat jer se radi o ukupno malom broju glasova. Broj nevažećih listića (3%) je prosek iz 2022. i 2023. godine.

ZAKLjUČAK

Uz ove dve konzervativne pretpostavke (SNS = 1,7 miliona glasova; izlaznost = 65%), Studentskoj listi je dovoljno oko 1,8 miliona glasova uz spremnost ES i AD da s njom obrazuju pobedničku koaliciju, pod uslovom da obe liste pređu cenzus (scenario 1).

U preostala dva slučaja, to ne bi bilo moguće.

Ako izostane podrška drugih parlamentarnih lista, put do većine zahtevao bi veću izlaznost od čega bi ogromna većina morala da glasa za SL, ES i AD.

To bi značilo još oko dodatnih 100.000-300.000 glasova u scenarijima 2 i 3 uz nejasnu pretpostavku da li bi SPS i AD mogli da pređu cenzus zbog više izlaznosti, te da li značajno veća izlaznost znači i veći broj glasova za SNS.

To zahteva dodatne simulacije i analize, koje ostavljam za drugi put.