Sin Maksa Bunkera ekskluzivno za Nedeljnik: „Ovo su vremena možda i gora nego kada je nastao Alan Ford“ | Srpska dijaspora

Svi ozbiljni ljubitelji stripa i oni koji sebe vide tako, znaju šta se događa svakog septembra u Herceg Novom. „Kulturološko čudo“ – poznato i kao Hercegnovski strip festival.

Organizatori ove fešte odavno su shvatili jednu bitnu stvar koja izmiče drugima, a to je – strip je više od stripa. I zaista, manifestacija posvećena devetoj umetnosti u Herceg Novom upravo je uređena tako da pokaže kako je strip uvezan sa mnogim drugim umetnostima, filmom, pozorištem i muzikom… Pa su tako gosti ove manifestacije bili i Partibrejkersi, Jura Stublić i Rambo Amadeus…

U tom sistemu spojenih sudova postoje i rade ljudi različitih afiniteta, sa svih kontinenata, i mnogi od tih velikana već su bili gosti festivala. Od legendarnog Mila Manare, preko majstora koji rade za američki DC i Marvel, francuskih profesionalaca koje objavljuju Dargo i Soleil, domaćih autora od Vardara pa do Triglava, sve do ovde veoma omiljenih kreatora italijanskog stripa.

Jedan od njih je upravo ove godine otvorio jubilarni Hercegnovski strip festival i u pitanju je Rikardo Seki (Riccardo Secchi), priznati italijanski scenarista stripova i televizijski autor, odnedavno – novi urednik vašeg i našeg „Alana Forda“.

Seki je rođen 1962. godine u Milanu. Sin je čuvenog Lučana Sekija (poznatijeg kao Maks Bunker), tvorca „Alana Forda“, diplomirao je na odseku za modernu književnost i filozofiju.

***

„Alan Ford“ je strip koji je nastao u jeku Hladnog rata. Danas imamo neki novi hladni rat između istoka i zapada i sudbina nas običnih ljudi je opet u rukama moćnika. Da li je to ključna stvar što mi možemo da se identifikujemo sa Alanom Fordom, Bobom Rokom, Jeremijom i ostalima?

Ovo su vremena možda i gora nego što su bila kada je nastao „Alan Ford“, tada je makar 60-ih godina bilo nekakve nade, nekakve ideologije u koju se vredi zaljubiti i verovati, za koju se treba boriti, a danas je jedna potpuna zbunjenost, potpuna konfuzija celog sveta, ne zna se kuda svet ide.

Danas, pošto je situacija još i lošija, mnogo veća je prilika da se ispriča priča o socijalnoj pravdi, odnosno kritika društvene moći. Izašle su četiri epizode već u Italiji, koje sam ja napisao, a peta izlazi krajem ovog meseca.

I upravo ta peta će biti, recimo, jedan kraj tranzicionog perioda od pet meseci, gde su se određeni junaci morali vratiti, pozicionirati ili repozicionirati, da bi priča došla do onoga gde treba po mom razmišljanju. I tako će u suštini ta sledeća epizoda biti prva prava epizoda u tom novom ciklusu kako sam ga inicijalno zamislio. Nadam se da ne grešim, nadam se da to jeste pravi smer u kojem treba ići, vredi ponovo pisati satiru i ponovno kritikovati to društvo koje se bazira na moći.

Opširnije čitajte u novom broju Nedeljnika koji je na kioscima. Digitalno izdanje dostupno je OVDE.