Srbija prvi put u plusu u razmeni sa Italijom: Izvoz automobila raste ali industrijska proizvodnja stagnira | Srpska dijaspora

Povećan izvoz električnih automobila iz Kragujevca doneo je Srbiji prvi trgovinski suficit u razmeni sa Italijom, dok sa druge strane nova carinska ograničenja Evropske unije za čelik i zastoji u preradi nafte usporavaju ostatak industrije.

Istovremeno, zahvaljujući padu cena hrane, inflacija u Srbiji je znatno niže od one u EU, pokazuju podaci publikacije Makroekonomske analize i trendovi (MAT).

Izvoz automobila doneo suficit u trgovini sa Italijom

Proizvodnja električnog modela Fijat Grande Panda u Kragujevcu predstavlja vodeći činilac rasta domaće prerađivačke industrije i izvoza.

U avgustu je proizvodnja motornih vozila uvećana za 12,5 procenata u odnosu na isti mesec prethodne godine, dok je u prvih osam meseci ovaj sektor obezbedio dve trećine ukupnog prirasta izvoza prerađivačke industrije a ukupna vrednost izvezenih vozila premašila je 3,5 milijarde evra.

Ovakva kretanja omogućila su Srbiji da u robnoj razmeni sa Italijom po prvi put ostvari suficit od skoro šezdeset dva miliona evra, u poređenju sa deficitom od približno četiri stotine pedeset miliona evra iz istog perioda prošle godine.

Time je i ukupna pokrivenost robnog uvoza izvozom na nivou cele zemlje povećana na preko 82 odsto, ističu autori MAT-a.

Uvozne kvote EU usporavaju tešku industriju

Nasuprot rastu u automobilskom sektoru, ukupna industrijska proizvodnja u prvih osam meseci  ove godine beleži skroman rast od 0,1 odsto usled nepovoljnih spoljnih okolnosti.

Železara u Smederevu posluje u znatno otežanim uslovima nakon što je EU od jula prepolovila obim bescarinskih kvota za uvoz čelika iz Srbije na oko 410 hiljada tona na godišnjem nivou, što odgovara približno petini mogućnosti fabrike u vlasništvu kineske Hesteel grupe.

Za količine preko tog obima carina je udvostručena sa 25 na 50 procenata, uz novu obavezu dokazivanja porekla sirovina.

U isto vreme, poslovanje Naftne industrije Srbije i rafinerije u Pančevu i dalje trpi posledice američkih sankcija usmerenih ka ruskom vlasništvu, što je stvorilo probleme u kontinuitetu proizvodnje naftnih derivata, premda su avgustovski podaci pokazali blago poboljšanje.

Pad cena hrane uticao na nižu stopu inflacije

Kretanje potrošačkih cena u Srbiji trenutno se razlikuje od kretanja u EU.

Međugodišnja inflacija u Srbiji iznosila je u avgustu 2,2 odsto, dok je merena harmonizovanim indeksom potrošačkih cena bila 2,5 procenata.

U istom mesecu prosečna inflacija u Evropskoj uniji i evrozoni iznosila je 3,2 odsto, pri čemu je samo sedam od 27 država članica imalo sporiji rast cena od Srbije.

Iza ovakvog rezultata Srbije stoji međugodišnji pad cena hrane u Srbiji od 7,2 odsto, koji je vođen pojeftinjenjem svežeg voća, povrća i mesa.

Dok u EU cene hrane i dalje beleže rast, pojeftinjenje namirnica na domaćem tržištu neutralisalo je poskupljenja naftnih derivata i struje i omogućilo stabilnije kretanje opšteg nivoa cena.

Prognoze za naredni period: