Šta se krije u kontroverznim memoarima Čarlsa Spensera o princezi Dajani | Srpska dijaspora

Knjiga grofa Čarlsa Spensera o njegovoj sestri princezi Dajani  danima izaziva burne javne rasprave, uz ogromnu pažnju medija.

Zato možda i nije iznenađenje što se, čak i pre zvaničnog objavljivanja, Swan Song: Diana, My Sister munjevito penje na listi najprodavanijih knjiga na Amazonu.

Verovatno će to biti najznačajnija knjiga o britanskoj kraljevskoj porodici još od zapanjujućih memoara princa Harija Spare iz 2023. godine i knjige Endrua Lounija Entitled iz 2025, koja je ozbiljno narušila ugled Endrua Mauntbatena-Vindzora.

Pažnju javnosti pokrenulo je jednostavno pitanje: da li treba verovati tvrdnjama grofa Spensera o bezosećajnom ponašanju kralja nakon Dajanine smrti? Ili treba verovati neuobičajeno odlučnim demantima Bakingemske palate?

Grof Spenser daje detalje iz života svoje sestre, i opisuje svojevrsnu mešavinu tuge i razdraženosti dok Dajana prvo postaje javno vlasništvo, a potom i deo kraljevske porodice, što mu još više smeta, jer ne podnosi „besmisleno ulagivanje“ koje okružuje monarhiju.

To je snažan podsetnik da je Dajana imala samo 20 godina kada se udala – i postala globalna zvezda – a da je 16 godina kasnije bila mrtva.

Grof Spenser je prikazuje kao brižnu i velikodušnu osobu koju su proganjale sumnje u samu sebe, koju su mučili poremećaji u ishrani, kojoj je u novoj kraljevskoj porodici nedostajalo topline, a koju su na kraju tabloidni mediji povukli na dno, navodi BBC.

„Čeznula je za prihvatanjem, divljenjem, dobrotom i – možda više od svega – ljubavlju“, piše Čarls Spenser o Dajani. „Uključivala se u teške, kontroverzne, ali izuzetno važne teme delom zato što je imala snažan, urođeni osećaj za društvenu pravdu, ali i zato da bi ublažila uporne osećaje bezvrednosti.“

A kada je reč o ovakvim memoarima, upravo će dodatni detalji biti ono što će najviše zaokupljati pažnju javnosti.

• Dajanina i Čarlsova maćeha, Rejn Spenser, prikazana je u veoma nepovoljnom svetlu, a navodi se da se Dajana jednom toliko razbesnela da je gurnula Rejn niz stepenice u njihovoj kući u Altorpu. „Rejn je, srećom, pala direktno na zadnjicu, a ne na kost, i ustala, napustivši salon bez osvrtanja“, piše on. Prema knjizi, do toga je došlo nakon što je Rejn rekla Dajani: „Uvek mi je bilo veoma žao princa od Velsa, što se oženio nekim ko je toliko glup kao ti.“
• Megan, vojvotkinja od Saseksa, ne pominje se nijednom, iako se o njoj govorilo u televizijskim intervjuima.
• Navodi se da je jedan „nećak“ želeo da grof Spenser učestvuje u dokumentarcu o Dajani, što će verovatno podstaći nagađanja o planovima princa Harija za 30. godišnjicu smrti njegove majke naredne godine.
• U knjizi se navodi da Dajana nije volela Dodijevog oca Mohameda Fajeda, optužujući ga da ju je grubo hvatao i dodirivao bez pristanka.
• Dajanini favoriti bili su sapunica Crossroads i muzika Dejvida Bouvija. Gledala je Moje pesme, moji snovi čak 16 puta, a čitala je Dejli mejl.

Govor na sahrani

Grof Spenser će na kraju ipak ostati upamćen po strastvenom govoru koji je održao na Dajaninoj sahrani u Vestminsterskoj opatiji.

Otkriva da se na probi pravio da je izgubio primerak svog govora kako niko ne bi mogao unapred da ga čuje i pokuša da ublaži njegove oštre kritike medija i članova kraljevske porodice. Nakon što su paparaci neumorno progonili Dajanu, kaže da je lično pozvao urednike tabloida i povukao im pozive za sahranu, iako su im pozivnice već bile poslate.

Dajana je sahranjena na ostrvu na imanju Spenserovih u Altorpu, a ne na groblju – a u knjizi se opisuje kako je doveden biskup da osvešta zemljište i tako omogući da bude sahranjena na tom mestu.

Razračunavanje sa kraljem

Veliki deo interesovanja za ovu knjigu proistekao je iz toga što se u njoj razračunava sa  kraljevskom porodicom. Reference na kralja Čarlsa gotovo su sve negativne, uključujući i sugestiju da je bio ljubomoran na popularnost svoje supruge u javnosti.

U knjizi se prepričava razgovor u kojem se navodno tadašnji princ Čarls požalio: „Mislim, imam 43 godine“, rekao je, „i zapošljavam 50 ljudi“ – lice mu je tada već bilo zajapureno – „ali moji roditelji insistiraju da se prema meni ponašaju kao… kao prema detetu!“

Kralj je prikazan kao ogorčen čovek, a jedan „visoki član dvora“ prenosi navodnu opasku pokojne kraljice: „Čak mu je smetalo kada sam ga učila azbuku.“

Tu je i bizaran opis rasprava u kraljevskoj porodici o tome da li tadašnjem princu Čarlsu treba operacijom priljubiti uši uz glavu.

Postoji i tvrdnja da je Dajana govorila kako je kralj zaljubljen u svog batlera, mada i sam autor kaže da mu je to delovalo malo verovatno.

Ono što se iz svega toga vidi jeste koliko su Spenserovi bili bliski kraljevskoj porodici – ali bez toga da budu prijatelji.

Čarls i Dajana Spenser odlazili su na iste dečje rođendanske proslave kao i mladi članovi kraljevske porodice.

KAO Razmažena deca

Kraljevska porodica prikazana je kao grupa dece koja dođu, polome vam igračke, a zatim nestanu – što bi mogla biti proširena metafora za način na koji je Spenser doživljavao Dajaninu priču.

Tu je i priča o tinejdžeru princu Endruu koji se cinično smeškao tokom crkvene službe zato što je sveštenik upotrebio reč „materica“.

Dok su televizijski intervjui pokušavali da od Spensera dobiju stavove o prinčevima Hariju i Vilijamu, knjiga se time ne bavi.

Grof Spenser opisuje svoje protivljenje tome da dečaci moraju da hodaju iza kovčega na sahrani svoje majke – i govori o tome „kako je Hari izgledao sitno, krhko i potpuno slomljeno“.

Ali fokus ove knjige mnogo je više na eri Dajane – i predstavlja svojevrsnu setu za izgubljenim svetom njihovog detinjstva.

Grof Spenser naglašava sreću života na porodičnom imanju, sa skrovištima za igru, psima i konjima, ali knjiga je prošarana i surovošću, nasilnim dadiljama i „bezumnom i često destruktivnom“ tradicijom internatskih škola.

Dečak koji je slučajno upucao i ubio svog oca dobio je sladunjav nadimak „Bagdad“.

Iako je knjiga o Dajani, ona je istovremeno i o njenom autoru – mlađem bratu koji pokušava da shvati šta se dogodilo, ali i, poput mnoge mlađe braće, ume da kritikuje, a da pritom ne mora da preuzme odgovornost.