Starica koja je pokrenula proteste u Španiji: Simbol stambene krize i kako plaćati visoku stanarinu | Srpska dijaspora

Starija žena sa invaliditetom, koja je postala simbol stambene krize u Španiji, moći će da se vrati u svoj dom u Madridu, saopštila je njena advokatica.

Marikarmen Abaskal (87) bukvalno je pre oko nedelju dana nasilno izneta na nosilima iz svog stana, u kojem je živela više od 70 godina. Nakon iseljenja primljena je u bolnicu.

Njeno iseljenje izazvalo je ogorčenje širom Španije, zbog čega je kabinet premijera Pedra Sančeza u utorak pristao na mere za ublažavanje stambene krize.

Advokatica koja zastupa Abaskal Beatriz Duro, rekla je na konferenciji za novinare da je postojala „dobra volja sa obe strane“ i da će Marikarmen prema novom ugovoru plaćati približno isti iznos kirije, čime će biti izbegnuto značajno povećanje stanarine, piše BBC.

Kako je izbačena iz stana

U slučaju Marikarmen Abaskal, njen otac je prvi put iznajmio stan 1956. godine, a ona je nastavila da bude zakupac nakon smrti roditelja. U međuvremenu je na snazi bilo ograničenje visine kirije.

Kompanija Urbagestion, koja je kupila nekretninu 2018. godine, povećala je kiriju sa 500 evra mesečno na 2.650 evra.

Kompanija je kasnije ponudila da kiriju smanji na 1.650 evra, ali Abaskal ni taj iznos nije mogla da plaća sa mesečnom penzijom od 1.350 evra.

Prethodna tri pokušaja da bude iseljena zaustavili su sudovi.

Njen slučaj izazvao je proteste širom zemlje, a u subotu su se desetine hiljada ljudi okupile u glavnom gradu Španije kako bi izrazile protivljenje njenom iseljenju i zatražile snažniju zaštitu stanara suočenih sa nedostatkom stanova i vrtoglavim rastom kirija.

Marikarmen AbaskalFernando Sánchez/Europa Press via AP

Duro je rekla da je dogovor, koji još nije potpisan, „rezultat društvene mobilizacije“.

Njene pristalice nazvale su dogovor pobedom, ali su obećale da će nastaviti borbu kako bi sprečile slična iseljenja i zalagati se za dostupnije stanovanje.

Mnogi koji učestvuju u protestima i dalje nisu zadovoljni.

Da li je rešen problem trajno?

Povratak Abaskal u njen dom „ne znači apsolutno ništa“, smatra Jakob Patinjo, jedan od demonstranata koji kampuju na trgu Puerta del Sol.

„To je samo flaster koji u svakom trenutku može da se skine“, rekao je on za BBC. „Jer, baš kao Marikarmen, ima još mnogo, mnogo ljudi koji se iseljavaju.“

On je rekao da su potrebni zakoni koji će „direktno sprečiti da se ovakve stvari dešavaju, kako bi se obezbedilo da ljudi imaju dom, što je njihovo ustavno pravo“.

„Moramo da obezbedimo da se stvari generalno poboljšaju, a ne samo situacija Marikarmen“, rekao je.

Portparol vatrogasaca zaposlenih u Gradskoj upravi Madrida, koji učestvuju u protestu na trgu Puerta del Sol, rekao je da se oni ponekad pozivaju da pomognu pri sprovođenju iseljenja i da to utiče na njihovo mentalno zdravlje.

„To nas čini saučesnicima“, rekao je Dijego Blanko. „Kada odlučimo da postanemo vatrogasci, činimo to da bismo spasavali ljude i pomagali im, a ne da bismo izbacivali ljude na ulicu i ostavljali ih u gorem položaju nego što su bili pre toga.“

Duro se u ponedeljak nekoliko sati sastajala sa investicionom kompanijom Urbagestion, koja je vlasnik stana, a dogovor koji su postigli još mora da odobri Marikarmen Abaskal, jer zbog svog zdravstvenog stanja nije mogla da učestvuje na sastanku.

Dodala je da će Abaskal potpisati ugovor kada se bude osećala bolje. Trenutno se leči od iscrpljenosti.

Protesti u Madridu

Do 1.000 demonstranata pozdravilo je dogovor na madridskom trgu Puerta del Sol, gde je postavljeno nekoliko stotina šatora. Međutim, Sindikat stanara Madrida pozvao je vladu da odobri dublje reforme stambene politike „kako više ne bi bilo Marikarmen“.

Očekuje se da će detalji novog sporazuma vlade o stambenoj politici biti objavljeni u utorak. Sporazum će morati da odobri parlament.

Protest sa šatorima kritikovala je predsednica regionalne vlade Madrida Isabel Dijaz Ajuso, koja je optužila vladu da nije reagovala na vreme na problem nedostatka stanova u Španiji i da sada izlazi sa „sektaškim“ i „duboko ideološkim“ predlozima.

„Samo tražim da mi kažu sa koliko godina mogu da prestanem da plaćam stanarinu svojim stanodavcima kako bih mogla da ostanem u svom domu, a možda ću se čak pridružiti i sledećem protestu stanara“, rekla je ona.

Dodala je da je Španiji potrebno još milion stanova kako bi se odgovorilo na demografski rast koji je, kako je rekla, podstakla upravo Sančezova vlada.

Još jedna stanarka, 51-godišnja Esmeralda Tehero, navodno se u utorak suočavala sa iseljenjem. Prema pisanju katalonskog lista El Periódico, trebalo je da bude iseljena zajedno sa svojom 11-godišnjom ćerkom iz stana u gradu Saragosa, na severoistoku zemlje.

Tehero, koja u tom stanu živi već osam godina, rekla je listu da je prestala da plaća kiriju jer nije mogla da je priušti uz svakodnevne troškove. Kako je navela, stanarina je iznosila 320 evra mesečno, dok su njena primanja bila oko 600 evra.

„Ako plaćam 320 evra mesečno, kako da prehranim ćerku?“ rekla je.

Banka Španije procenjuje da zemlji nedostaje 700.000 stanova, na osnovu razlike između potražnje i novogradnje.

Cene nekretnina porasle su za 12,2 odsto u protekloj godini, pokazuju podaci za drugi kvartal 2026. godine koje je objavio španski Nacionalni institut za statistiku (INE).

Skaču cene kirije

Nedostatak stanova za izdavanje doveo je do toga da su troškovi kirije tokom 2025. godine porasli za 8,5 odsto, prema podacima kompanije za nekretnine Idealista, dok je samo u Madridu zabeležen rast kirija od 9,7 odsto. Kompanija navodi da su Barselona i Madrid najskuplji gradovi u Španiji za iznajmljivanje stana, sa cenama od 23,8 evra, odnosno 22,7 evra po kvadratnom metru.

Politički pregovori uoči sednice vlade u utorak trajali su tokom cele noći, a navodi se da je levičarska katalonska stranka ERC zatražila obustavu svih iseljenja ugroženih kategorija stanovništva, kao i povećanje poreza na turistički smeštaj.

U govoru u ponedeljak uveče, Sančez je obećao da će vlada odgovorno delovati kako bi rešila „stambenu vanrednu situaciju sa kojom se suočava toliko ljudi“.

„Patriotizam takođe znači sprečiti da 87-godišnja žena završi na ulici nakon što je ceo život provela u svom domu“, rekao je.