Svetska trka za AI: SAD i Kina dominiraju, Evropa i Kanada grade „front srednjih sila“ | Srpska dijaspora
Dok SAD i Kina jure ka superinteligenciji, Evropa i Kanada pokušavaju da izgrade front „srednjih sila“ u razvoju veštačke inteligencije, piše Pavle Zlatić u novom broju Nedeljnika.
Kako piše Zlatić u štampanom izdanju Nedeljnika, cilj je da do 2030. godine AI postane jedan od novih glavnih motora kineskog ekonomskog rasta, da kineske AI laboratorije postanu lideri u razvoju i istraživanju.
Američki predsednik Donald Tramp poručuje da je veštačka inteligencija „naredna industrijska revolucija“ i najavljuje osnivanje „AI Force“, a Kina kroz program „AI+“ pokušava da AI uvede u gotovo sve delove ekonomije i državnog aparata, Evropa i Kanada traže prostor između dve najveće tehnološke sile.
Evropa i Kanada pokušavaju nešto potpuno drugačije. Posle poziva Kanađanima da postanu pridružena članica Evropske unije, Ursula fon der Lajen je govorila i o novom „tehnološkom savezu“, dok je kanadski premijer Mark Karni pozvao na to da „srednje sile“ udruže resurse i računarsku snagu.
Problem je, međutim, što evropska ambicija za sada mnogo više liči na politički projekat nego na tehnološku realnost. SAD drže oko 75 odsto svetskih računarskih kapaciteta za veštačku inteligenciju, dok Evropa ima svega oko pet odsto, a prošle godine Amerikanci su proizveli 59 „značajnih“ AI modela, Kina 35, dok su Francuska i Velika Britanija imale po jedan.
Upravo zbog toga se kao jedan od ključnih evropskih projekata izdvaja francuski Mistral, koji je početkom septembra prikupio tri milijarde evra u najvećoj investicionoj rundi neke evropske tehnološke kompanije i dostigao vrednost veću od 21 milijarde evra.
Istovremeno, kanadski Cohere trebalo bi da se spoji sa nemačkim timom Aleph Alpha u poslu vrednom oko 20 milijardi dolara, što bi dodatno ojačalo razvoj AI modela namenjenih javnom sektoru, finansijama, zdravstvu, proizvodnji i energetici.
Predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard ocenila je da se Evropa nalazi pred izborom između sporijeg usvajanja tehnologije radi zaštite sopstvenih standarda i podataka i brže adaptacije koja bi značila sve veću zavisnost od tehnologije koju ne kontroliše.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 24. SEPTEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NEDELJNIK.RS/SHOP.
