Svi su čuli za “loš” holesterol, ali samo pet odsto zna svoju vrednost LDL | Srpska dijaspora

Građani Srbije povišen krvni pritisak, stres i pušenje prepoznaju kao veće rizike za srce od  povišenog LDL holesterola, iako upravo “loš” holesterol može godinama da raste bez ikakvih  simptoma i postepeno oštećuje krvne sudove.

Novo istraživanje, koje je rađeno na inicijativu  Udruženja pacijenata sa kardiovaskularnim bolestima „Moja druga šansa“ i uz podršku  Udruženja kardiologa Srbije, pokazuje da više od dve petine građana ne zna ili nije sigurno da  je povišen LDL jedan od vodećih faktora rizika za infarkt i moždani udar.

Ovaj podatak dodatno zabrinjava s obzirom na to koliko su kardiovaskularne bolesti i dalje veliki  zdravstveni problem u Srbiji.

Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, tokom  2025. godine od kardiovaskularnih bolesti umrle su 44.603 osobe, što znači da je gotovo pet  života izgubljeno svakog sata.

Na razvoj ovih bolesti utiče više faktora rizika, među kojima su  povišen krvni pritisak, pušenje, fizička neaktivnost, gojaznost, dijabetes i povišen LDL holesterol. 

Za razliku od nekih faktora rizika koji su građanima vidljiviji i poznatiji, povišen LDL može  godinama da ne daje simptome, dok istovremeno doprinosi razvoju ateroskleroze i povećava rizik  od infarkta i moždanog udara. 

istraživanje: skoro svaki drugi ispitanik teži nego što je poželjno

Istraživanje “Navike građana o kardiovaskularnom zdravlju i LDL holesterolu” sprovedeno je  tokom leta 2026. godine na reprezentativnom uzorku od 1.000 građana Srbije, uzrasta od 30 do  70 godina.

Rezultati pokazuju da gotovo polovina ispitanika, 46 odsto, procenjuje da ima telesnu  težinu iznad poželjne, dok je skoro trećini dijagnostikovan povišen krvni pritisak. Svaki peti  ispitanik navodi da ima povišen holesterol, a devet odsto da ima dijabetes. 

„Istraživanje je pokazalo da građani razumeju važnost prevencije, ali da postoji značajan jaz  između opšte zdravstvene svesti i konkretnog znanja o LDL holesterolu, posebno između  njegovog merenja i razumevanja rezultata. Dve petine građana redovno kontroliše LDL  holesterol, ali samo pet odsto zna njegovu tačnu vrednost, dok 55 odsto vrednost zna okvirno. Iako je 78 odsto građana upoznato sa terminom LDL, njih 58 odsto nema dovoljno znanja o problemima do kojih mogu dovesti njegove povišene vrednosti. Građani kardiovaskularni rizik  mnogo češće povezuju sa pritiskom, stresom i pušenjem nego sa holesterolom, a snižavanje LDL a prvenstveno sa promenama životnih navika. Nalazi ukazuju na potrebu da se LDL holesterol ne  posmatra samo kao pitanje “zdravog života”, već kao merljiv faktor zdravstvenog rizika koji  zahteva praćenje i, kada lekar proceni, odgovarajuću terapiju. Ohrabruje to što 79 odsto  ispitanika najviše veruje lekarima, što predstavlja dobru osnovu za razgovor sa građanima o  značaju kontrole LDL holesterola i mogućnostima njegovog snižavanja“, rekao je Bojan Klačar,  direktor Stratedgist istraživačkog centra. 

povišena vrednost LDL i kod mladih

Povišene vrednosti LDL holesterola mogu biti prisutne već u mladosti, posebno kod osoba sa  naslednim poremećajima metabolizma holesterola.

Aterosklerotske promene na krvnim  sudovima mogu nastati mnogo pre pojave prvih simptoma, zbog čega odsustvo tegoba ne znači  da rizik ne postoji. Ozbiljniji simptomi najčešće se javljaju tek kada su aterosklerotske naslage  značajno suzile krvni sud, odnosno kada je bolest već uznapredovala. 

„Povišen LDL holesterol nije samo broj na laboratorijskom nalazu, već faktor koji godinama može  da doprinosi stvaranju aterosklerotskih naslaga u krvnim sudovima, bez ikakvih simptoma. Kada  se uz povišen LDL udruže drugi faktori rizika, poput pušenja, hipertenzije, gojaznosti, dijabetesa  ili hroničnog stresa, rizik od kardiovaskularnog događaja dodatno raste. Zato nije dovoljno samo  izmeriti holesterol – važno je proceniti ukupni kardiovaskularni rizik pacijenta i prema njemu  odrediti ciljnu vrednost LDL-a. Kada promene životnih navika nisu dovoljne, postoje efikasne  terapije kojima se LDL može dodatno sniziti i tako smanjiti rizik od infarkta i moždanog udara.  Nova generacija lekova za snižavanje LDL holesterola, uključujući terapije koje se primenjuju i  svega dva puta godišnje, predstavlja značajan napredak u dugoročnoj kontroli LDL-a i smanjenju  kardiovaskularnog rizika. Upravo zato je važno da prevencija, rano otkrivanje i pravovremeno  lečenje postanu standard, što je u fokusu i novog evropskog pristupa kardiovaskularnom zdravlju.  Safe Hearts Plan Evropske komisije stavlja naglasak na prevenciju, rano otkrivanje i skrining, dok  uključivanje Srbije u program EU4Health otvara dodatni prostor za unapređenje ovih oblasti i kod  nas“,  istakla je prof. dr Ivana Nedeljković, predsednica Udruženja kardiologa Srbije. 

i oni koji nemaju višak kilograma mogu imati povišen LDL

Povišen holesterol ne može se proceniti na osnovu telesne građe. Čak i osobe koje nemaju višak  kilograma mogu imati povišene vrednosti LDL holesterola, posebno kada je uzrok genetski. 

Porodična hiperholesterolemija je nasledni poremećaj metabolizma lipida koji može godinama  ostati neprepoznat, a procenjuje se da se javlja kod približno jedne od 200 osoba. Zato normalna  telesna težina nije razlog da se kontrola holesterola zanemari, posebno ako u porodici postoji  istorija povišenog holesterola ili ranih kardiovaskularnih bolesti.

„Rezultati istraživanja pokazuju važan paradoks, čak 95 odsto građana smatra da je održavanje  holesterola u preporučenim granicama važno, a većina je upoznata i sa terminom LDL holesterol,  ali samo pet odsto zna tačnu vrednost svog poslednjeg nalaza. Istovremeno, svega 22 odsto  građana prepoznaje lekove kao jedan od načina za snižavanje LDL holesterola. Ovi podaci  pokazuju da svest o važnosti holesterola mora da se pretvori u redovnu kontrolu, razumevanje  rezultata i, kada je potrebno, pravovremeno lečenje. Koliko je to važno, pokazuju i podaci  nacionalnog PRAMIRS registra Udruženja kardiologa Srbije. Među 1.021 osobom koja je infarkt  doživela pre 45. godine, više od polovine imalo je dislipidemiju, 38,3 odsto porodičnu anamnezu  prevremene koronarne bolesti, dok je dve trećine pacijenata pušilo. Familijarna  hiperholesterolemija može godinama da ne daje simptome, pa poznavanje sopstvene vrednosti  LDL holesterola i porodične anamneze, kao i pravovremeni pregled članova porodice i lečenje,  mogu biti ključni za sprečavanje infarkta u najproduktivnijim godinama života“, objašnjava doc.  dr Aleksandra Đoković, kardiolog, Udruženje kardiologa Srbije. 

prevencija i edukacija najvažniji

Pored dostupnog lečenja važno je da se dodatno unapredi prevencija i rano otkrivanje povišenih  vrednosti holesterola, posebno kod osoba koje zbog naslednog faktora mogu biti izložene riziku  još od mladosti. Povodom Svetskog dana familijarne hiperholesterolemije, iz Udruženja  pacijenata „Moja druga šansa“ poručuju da je jedan od važnih koraka i kontinuirana edukacija  građana. 

„Istraživanje nam pokazuje da građani jesu svesni da je holesterol važan, ali da ga još uvek ne  shvataju dovoljno ozbiljno kao jedan od vodećih faktora rizika za kardiovaskularne bolesti. Zato  moramo više da govorimo o posledicama i da poboljšavamo prevenciju, da edukujemo ljude da  znaju svoje vrednosti i da ih redovno kontrolišu. Kao udruženje pacijenata smatramo da bi važan  korak bio i uvođenje organizovanog skrininga za rano otkrivanje povišenog holesterola, jer  posebno kod familijarne hiperholesterolemije pravovremeno otkrivanje može da napravi  ogromnu razliku“, rekao je Ivan Tojagić, predsednik Udruženja pacijenata koji su preživeli srčani  udar „Moja druga šansa“.