UN upozorava: Zemlja će se zagrejati za najmanje 1,8 °C, a „nema dobrih ishoda“ | Srpska dijaspora

Globalno zagrevanje dostići će najmanje 1,8 °C čak i u najoptimističnijem scenariju budućnosti, što je znatno iznad cilja od 1,5 °C postavljenog Pariskim sporazumom, navodi se u izveštaju Ujedinjenih nacija. U izveštaju se upozorava da svaki dodatni delić stepena povećava intenzitet razornog ekstremnog vremena, topljenja glečera i gubitka ekosistema, kao i potapanja ostrva i priobalnih gradova, piše Gardijan.

Izveštaj Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), sa sedištem u Najrobiju, potvrdio je da je prekoračenje cilja od 1,5 °C, zacrtanog istorijskim Pariskim sporazumom iz 2015. godine, sada „neizbežno“ i da bi se, uprkos određenom napretku u rešavanju klimatske krize izazvane ljudskim delovanjem i sagorevanjem fosilnih goriva, to moglo dogoditi već u narednih nekoliko godina.

U izveštaju se navodi: „Iznad 1,5 °C nema dobrih ishoda.“

Zagrevanje do 3 °C iznad predindustrijskog nivoa moglo bi dovesti do toga da glečeri do 2100. godine izgube više od četvrtine svoje mase, što bi podiglo nivo mora za čak 13 centimetara. Globalna proizvodnja hrane mogla bi do 2050. godine opasti za čak 14 odsto ukoliko ne budu uvedene efikasne strategije prilagođavanja klimatskim promenama.

Ljudsko zdravlje, snabdevanje vodom, priroda, gradovi, infrastruktura i privrede mogli bi pretrpeti ozbiljnu štetu. Neki gubici bili bi nepovratni. Mnoge zajednice možda će morati da se presele ili promene način na koji zarađuju za život.

U izveštaju se navodi da je najbolja nada čovečanstva da ograniči štetu usvajanje putanje „prekoračenja, dostizanja vrhunca i opadanja“, koja podrazumeva hitno i kontinuirano smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, zajedno sa merama za uklanjanje ugljen-dioksida iz atmosfere.

Cilj postizanja neto nulte emisije – koji je u pojedinim zemljama sve sporniji u političkom smislu – opisan je kao „ključna prekretnica koja se ne može preskočiti“. U izveštaju se naglašava da uklanjanje ugljen-dioksida, kroz mere poput podizanja ogromnih novih šumskih površina, mora da se sprovodi istovremeno sa drastičnim smanjenjem zagađenja izazvanog fosilnim gorivima, a ne kao njegova zamena.

Ključno je to što autori izveštaja, pod naslovom „Limiting Overshoot“ („Ograničavanje prekoračenja“), navode da bi prosečna globalna temperatura mogla ponovo da se spusti na 1,5 °C tokom ovog veka samo ako zagrevanje ostane ispod približno 1,8 °C.

Oni upozoravaju da je sposobnost prirode da skladišti ugljenik neizvesna i da će se smanjivati što se planeta bude više zagrevala.

“Raskršće za planetu”

Predsednik Palaua, Surangel Whipps Jr, koji je ove nedelje domaćin regionalnim liderima, među kojima je i australijski premijer Entoni Albaneze, na sastanku Foruma pacifičkih ostrva posvećenom bezbednosti i klimatskim promenama, rekao je da izveštaj predstavlja „trenutak raskrsnice za planetu“.

„Teško je preuveličati dubinu emocija koje osećamo mi koji živimo na prvoj liniji, nakon što smo se toliko snažno zalagali da ograničenje od 1,5 °C bude u središtu Pariskog sporazuma“, rekao je Vip.

„Potrebno je da vidimo hitno i dosad nezabeleženo povećanje političke volje i ulaganja u klimatski bezbednu budućnost. Niko ne može da pročita ovaj izveštaj i zaključi drugačije.“

Višal Prasad iz organizacije Pacific Island Students Fighting Climate Change rekao je da je izveštaj zastrašujući za mlade ljude sa Pacifika.

„Međunarodni sud pravde jasno je rekao – održavanje zagrevanja na 1,5 °C nije izbor, već pravna obaveza“, rekao je. „Ne tražimo vašu dobru volju. Ne preklinjemo vas. Govorimo vam šta međunarodno pravo zahteva od vas. Zaustavite širenje korišćenja fosilnih goriva. Profitima vaših kompanija ne sme biti dozvoljeno da unište našu budućnost.“

Postoji li izlaz?

Izvršna direktorka UNEP-a, Inger Andersen, rekla je da će budućnost „doneti mnogo nepoznanica“, ali da ekstremni toplotni talasi – poput onih koji su ovog leta na severnoj hemisferi obarali rekorde i pogoršavali šumske požare i suše – već pokazuju da će klimatski uticaji „dolaziti brže, biti snažniji i trajati duže“.

„Moramo da delujemo hitno i odlučno. Svaki delić stepena zagrevanja koji izbegnemo, svaka godina za koju skratimo period prekoračenja i svaka preduzeta mera prilagođavanja spasiće živote, zaštititi ekosisteme i smanjiti ekonomske gubitke“, rekla je novinarima.

Profesorka Debra Roberts, jedna od autorki izveštaja i kopredsedavajuća Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC), rekla je da je ključna poruka izveštaja da se „pravila igre sada menjaju“.

„Postojeći pristupi više nisu odgovarajući“, rekla je. „Mislim da je to za mene ključni poziv na buđenje. Sada moramo da preoblikujemo upravljanje klimatskim promenama tako da bude prilagođeno putanji prekoračenja.“

Kako je objasnila, to ne podrazumeva samo smanjenje zagađenja i uklanjanje ugljenika, već i „ambiciozno prilagođavanje“ kako bi se zaštitili infrastruktura i izvori prihoda, održala politička i društvena podrška smanjenju emisija i sprečilo preusmeravanje resursa na reagovanje u kriznim situacijama.

Institut za nauku i klimatsku politiku Climate Analytics pozdravio je izveštaj zbog jasnog opisivanja problema, ali je ocenio da on ne uspeva dovoljno dobro da „pokaže da postoji izlaz“.

Njegov izvršni direktor Bil Her rekao je da je UNEP gotovo potpuno zanemario potrebu za postepenim ukidanjem fosilnih goriva, kao i dokaze koji pokazuju da je u mnogim privrednim sektorima do sredine veka moguće postići „stvarnu nultu“ emisiju.

Autori izveštaja pozvali su se na ranija istraživanja prema kojima bi ograničavanje zagrevanja na oko 1,8 °C zahtevalo da globalne emisije do 2035. godine budu prepolovljene.

Oni su naveli da se na osnovu postojećih nacionalnih politika očekuje zagrevanje od najmanje 2,3 °C, ali da bi i dalje bilo moguće ograničiti zagrevanje na manje od 2 °C ukoliko zemlje ispune obaveze o postizanju neto nulte emisije do sredine veka.

Profesor Ričard Bets sa Univerziteta u Ekseteru i britanske meteorološke službe Met Office, koji je takođe jedan od autora izveštaja, rekao je da je katastrofalna poplava izazvana urušavanjem stena i glečerskog leda u Nepalu i Kini pokazala zašto svet mora da ograniči prekoračenje i vrati se na 1,5 °C.

„Taj konkretni događaj je očigledno veoma složen, ali smo se već obavezali na gubitak glečera“, rekao je. „Možemo sprečiti da situacija postane mnogo gora tako što ćemo smanjiti emisije i ograničiti količinu zagrevanja.“