Velika pobeda i jedno tužno mesto u srpskoj istoriji | Srpska dijaspora
Ivo Andrić je jednom napisao sledeće: „Rat, i najduži, samo protrese pitanja zbog kojih se zaratilo, a njihovo rešenje ostavlja vremenima koja nastupaju posle sklapanja mira.“
Ova njegova mudrost mogla bi savršeno da se odnosi na bitku kod Velbužda, tačnije na ono što se desilo nakon nje.
Za početak, srpska kraljevina nije dobila nikakva teritorijalna proširenja. Dušan jeste povratio gradove u Makedoniji koje je Andronik nakratko preuzeo, ali to je bilo sve. Srbija se nije proširila na račun Bugarske, a Stefan je jamačno računao da će njegov uticaj preko Ane kao regenta na bugarskom dvoru biti sasvim dovoljan.
Dejan Stojiljković
(POTPISAN I NUMERISAN PRIMERAK) VELIKE BITKE SRPSKE ISTORIJE. U PRETPRODAJI
1.389,00 RSD
Najveća i, ispostaviće se, najsudbonosnija posledica veličanstvene pobede kod Velbužda po srpskog kralja neće se ticati ni Bugarske, ni Vizantije već, paradoksalno – njegovog sina. Nakon što je hrabro predvodio udar na prve bugarske redove i proslavio se kao neustrašiv ratnik i odlučan vođa, Dušan je postao veoma popularan kod srpske vlastele koja je počela da daje njemu prednost u odnosu na oca. Nezadovoljna gospoda počela je da nagovara mladog princa da se digne protiv kralja i uzme šta mu pripada. Stefan je prozreo njihovu nameru i sinu dodelio na upravu Zetu misleći da će ga to zadovoljiti. Ali pogrešio je. To je samo pospešilo njihov sukob. Osetivši da mu je Dušan postao pretnja, Stefan Dečanski je rešio da ga liši nasleđa i da prvenstvo da svom sinu iz prvog braka Siniši Nemanjiću. Čak je u jednom trenutku upao u Zetu sa vojskom rešen da stane u kraj neposlušnom sinu koji se na trenutak povukao ali ne i odustao od svojih ambicija da zasedne na tron srpske kraljevine.
Tako je sukob oca i sina, pomalo sličan onom vizantijskom u kome su građanski rat vodili Andronik II i Andronik III, deda i unuk, postao tužno mesto u srpskoj istoriji.
Dušan je zbacio oca i zatočio ga u Zvečanu gde će ovaj i skončati 11. novembra 1331. pod okolnostima koje zvanična istorija do dana današnjeg nije rasvetlila. Prema jednoj verziji, Stefan je umro od srčane kapi, prema drugoj, Dušan je naredio njegovo smaknuće. Tako je Stefan Dečanski postao jedan od najtragičnijih srpskih vladara kojeg je oslepio otac, a ubio sin.
U Bugarskoj je Stefanova sestra, namesnica Ana, zbačena sa prestola zajedno sa svojim sinom a na njeno mesto je postavljen znameniti bugarski plemić i potonji kralj Jovan Aleksandar. Na taj način su se faktički stvari vratile na stanje pre bitke kod Velbužda, sem što su oba vladara, i bugarski i srpski, sada bili mrtvi.
Novi vladar Bugarske se nije usuđivao da se zameri Dušanu, štaviše, ponudio mu je ruku svoje sestre Jelene, što je mladi srpski kralj prihvatio.
Ono što sledi dalje jeste blistavi period srpske države, koja će u jednom trenutku postati i carevina, sa Dušanom na tronu, tako da se slobodno može reći da je to moćno carstvo, jedno od najvećih i najblistavijih u evropskoj istoriji, začeto kod Velbužda, u trenucima kada je budući car, tada tek dvadesetdvogodišnji princ, kome će narod kasnije nadenuti nadimak „Silni“, jurišao na Mihailovu carsku zastavu i neprebrojne redove bugarskih vojnika.
A kako je tekla Bitka kod Velbužda i druge velike bitke srpske istorije, čitajte u novoj knjizi Dejana Stojiljkovića – naručivanje u pretprodaji (prvih 1389 primeraka numerisano i potpirano) – OVDE.
Dejan Stojiljković
(POTPISAN I NUMERISAN PRIMERAK) VELIKE BITKE SRPSKE ISTORIJE. U PRETPRODAJI
1.389,00 RSD
