Zašto je važan broj na glasačkom listiću? | Srpska dijaspora
Uoči izbora sve političke stranke, koalicije i grupe građana koje se kandiduju, iščekuju odluku Republičke izborne komisije o proglašenju liste i, samim tim, informaciju o rednom broju koji će zauzimati – u oktobru 2026. u žiži će biti liste pod brojem jedan i tri.
U poslednjih 12 godina, parlamentarni izbori u Srbiji održani su pet puta – 2014, 2016, 2020, 2022 i 2023. godine. Kao i sada, na tim izborima lista Srpske napredne stranke nalazila se na prvom mestu, a nosilac liste je bio Aleksandar Vučić, uz čije ime ovog puta stoji „Ujedinjena Srbija“.
Izuzev jedne godine, „dvojku“ su dužili socijalisti, što je slučaj i sada, a uz ime Ivice Dačića stoji oznaka „faktor stabilnosti“. Treće mesto na listiću će zauzimati „Studentska lista – studenti pobeđuju“.
Istraživanja izbora u pojedinim evropskim zemljama beleže takozvani efekat prvenstva, odnosno prednost koju lista može da dobije zahvaljujući tome što se nalazi na početku glasačkog listića.
Veličina tog efekta zavisi od izbornog sistema, izgleda listića i upućenosti birača, pa se strani nalazi ne mogu neposredno preneti na Srbiju. Sama činjenica da je SNS istovremeno bio prvi na listiću i po broju glasova ne pokazuje koliko je pozicija doprinela njegovom rezultatu.
Međutim, trka prikupljanje i predaja potpisa odavno služe i kao demonstracija organizacione snage: SNS je u prethodne kampanje ulazio sa desetinama, a potom i stotinama hiljada potpisa, uz redovno zauzimanje prve pozicije. Međutim, ovog puta pažnju su privukli i redovi građana koji su čekali da podrže studentsku listu, što je na neki način prebacilo igru u drugo dvorište.
Opširnije o tome možete čitati u novom broju Nedeljnika.
KAKO SE U SRBIJI ODREĐUJE REDOSLED liste, a kako u regionu?
Redosled izbornih lista na zbirnoj određuje se prema redosledu kojim su one proglašene.
Kako bi se lista proglasila, neophodno je da se ispune određeni zakonski uslovi. Redni brojevi koji su dodeljeni političkim strankama, koalicijama i grupama građana na zbirnoj listi, istim redosledom će biti ispisani i na glasačkom listiću.
U regionu situacija nije svugde takva. U Hrvatskoj se na zbirnu listu najpre unose stranačke liste koje su predložene u svim izbornim jedinicama. Nakon toga se liste ređaju prema abecednom redu.
U Bosni i Hercegovini liste se uvtrđuju žrebom. Korišćenjem međunarodnog internet servisa random.org unosi se lista političkih subjekata, formirana prema redosledu prijave Centralnoj izbornoj komisiji, nakon čega se algoritmom nasumično određuje njihov redosled na glasačkom listiću.
Slovenija, Severna Makedonija i Crna Gora takođe žrebom određuju redosled kandidata. Utvrđivanje žrebom se obavlja u prisustvu ovlašćenih predstavnika podnosilaca izbornih lista. Liste prethodno mora da potvrdi izborna komisija.
DO SADA PROGLAŠENO 5 IZBORNIH LISTA
Odlukom RIK-a do sada je proglašeno pet izbornih lista za parlamentarne izbore.
Ispod prve tri liste nalaze se izborna lista „Rasim Ljajić – Ljudski (SDP-CDP)“ kojoj pripada broj četiri, dok listi Saveza Vojvođanskih Mađara broj pet.
Liste je moguće podneti najkasnije 20 dana pre glasanja, što znači da je ostalo još 19 dana da potencijalni kandidati prikupe potpise i podnesu ih.
Zasad je teško proceniti koliko će ovog puta biti brojeva na glasačkom listiću, ali oni koji su prvi stigli do RIK-a su već počeli da svoje brojeve provlače kroz kampanje i biće zanimljivo kako će i koliko biti korišćeni marketinški potencijali „keca“ i „trojke“.
Od 2012. do danas, Srbija nije imala parlamentarne izbore sa manje od 18 lista, a najviše ih je bilo 2020. godine – čak 21.
