Žena osuđena na smrt u Tenesiju preživela dve doze smrtonosne injekcije i prevezena u bolnicu | Srpska dijaspora
Zvaničnici Tenesija nisu uspeli da izvrše smrtnu kaznu nad Kristom Pajk, iako su joj date dve doze leka za smrtonosnu injekciju, saopštili su njeni advokati. Dodali su da je prevezena u bolnicu vozilom hitne pomoći.
Njeni advokati rekli su jednoj lokalnoj televizijskoj stanici da se „ovo pretvorilo u agoniju i predstavlja kršenje Pajninog prava da bude pogubljena bez okrutnog i neuobičajenog kažnjavanja“.
Odeljenje za korekciju Tenesija kasnije je potvrdilo da je Pajk preživela pokušaj države da nad njom izvrši smrtnu kaznu, navodeći da se „hemikalija za smrtonosnu injekciju koja se koristi u ovom protokolu dosledno pokazala delotvornom, a protokol ne predviđa dodatne postupke osim onih koji su večeras sprovedeni“.
„Krista Pajk je prevezena u medicinsku ustanovu van zatvora“, zaključeno je u saopštenju.
Čuli je 40 minuta nakon izvršenja
Na konferenciji za novinare, novinari koji su prisustvovali izvršenju kazne kao svedoci opisali su da su čuli kako Pajk hrče 40 minuta nakon što su joj date dve doze pentobarbitala.
Pajk (50) trebalo je da bude pogubljena u sredu u 10 časova zbog ubistva koje je počinila kada je imala 18 godina. Time bi postala prva žena pogubljena u Tenesiju u više od 200 godina. Apelacioni sud obustavio je izvršenje smrtnom kaznom samo sat vremena pre nego što je trebalo da počne, ali je nekoliko sati kasnije Vrhovni sud SAD ukinuo tu odluku.
Advokati Pajk podneli su Vrhovnom sudu SAD hitan zahtev da zaustavi i odloži izvršenje kazne, navodeći da je ona bila izložena „nepotrebnoj agoniji“ i da država krši njeno pravo da bude pogubljena bez okrutnog i neuobičajenog kažnjavanja.
Sedam novinara koji su bili u prostoriji kao svedoci izvršenja kazne reklo je kasnije, tokom prenosa uživo koji je organizovala televizija WVLT, da je Pajk nakon ubrizgavanja leka očigledno još bila živa i da je hrkala pre nego što su zatvorski službenici ispratili novinare iz prostorije.
„Nije prošlo kako treba“
„Čini se da ovo nije prošlo onako kako je trebalo“, rekao je istraživački novinar Džon Nort sa televizije WBIR, koji je bio među svedocima izvršenja kazne. Dodao je: „Kada smo napustili zgradu, koliko smo mi znali, ona je verovatno još bila živa.“
Ranije je izvršenje kazne nad Pajk, koja je pre 30 godina osuđena za ubistvo, obustavio apelacioni sud odlukom donetom većinom od dva prema jedan. Sud je ocenio da je odlaganje neophodno kako bi se utvrdilo da li su navodi Pajk o seksualnom zlostavljanju u detinjstvu u potpunosti uzeti u obzir prilikom izricanja kazne. Guverner države i Vrhovni sud prethodno su odbili zahteve za pomilovanje.
Glavni tužilac Tenesija odmah se žalio na tu odluku Vrhovnom sudu, navodeći da je odlaganjem u poslednjem trenutku nagrađena „zloupotreba taktike odugovlačenja“ koju su koristili advokati Pajk, prenosi Asošijeted pres.
Vrhovni sud SAD stao je na stranu Tenesija u odluci koju je potpisao sudija Bret Kavano, prenosi Gardijan.
Sudija Sonja Sotomajor, kojoj su se pridružile liberalne sudije Elena Kejgan i Ketanđi Braun Džekson, izdvojila je svoje mišljenje i usprotivila se odluci suda „jer njome država dobija mogućnost da pogubi Pajk pre nego što njeni pravni prigovori na presudu, koji su i dalje pred sudom, budu propisno razmotreni“.
Brutalno ubistvo zbog ljubomore
Pajk je imala 18 godina kada je zajedno sa svojim tada 17-godišnjim dečkom ubila 19-godišnju Kolin Slemer, jednu od njihovih koleginica sa programa za obuku i zapošljavanje „Džob korps“ u Noksvilu, 1995. godine.
Ovaj slučaj dospeo je na naslovne strane širom zemlje zbog starosti umešanih osoba, kao i brutalnosti ubistva.
(Slede opisi brutalnog ubistva)
Prema navodima tužilaštva, Pajk je bila zabrinuta da Slemer pokušava da joj preotme tadašnjeg dečka, Tadarila Šipa. Njih dvoje su zajedno namamili Slemer u šumoviti deo iza parne centrale poljoprivrednog kampusa Univerziteta Tenesi 12. januara 1995. godine. Pajk je rezačem za karton posekla Slemer po stomaku i vratu, a zatim joj kamenom udarala glavu.
Šip je urezao pentagram na grudima Slemer, a Pajk je kasnije jednom prijatelju pokazala deo njene lobanje.
Šip je 1997. godine osuđen za ubistvo prvog stepena i dobio doživotnu kaznu zatvora uz mogućnost uslovnog otpusta.
Pajk nikada nije negirala svoju umešanost u ubistvo Slemer, a kasnije joj je dijagnostikovan bipolarni poremećaj i posttraumatski stresni poremećaj.
„Bila sam psihički bolesna osamnaestogodišnjakinja. Prošle su godine dok uopšte nisam shvatila težinu onoga što sam uradila. Trebalo mi je još više vremena da prihvatim koliko sam života time promenila. Oduzela sam život nečijem detetu, sestri, prijateljici. Sada mi je mučno kada pomislim da sam bila sposobna da počinim takav zločin“, rekla je Pajk u izjavi koja je uvrštena u njen zahtev za pomilovanje.
U subotu je Mej Martinez, majka Slemer, rekla da čeka da Pajk bude pogubljena.
„Kad god pomislim na to, pomislim na Kolin koja oseća taj bol i pokušava da ustane i pobegne“, rekla je Martinez za Asošijeted pres, dodajući: „Ne prođe nijedan dan, ni minut, a da ne pomislim na Kolin. Praznici su najgori.“
