AfD poslanik Rene Dirkes: U Nemačkoj se sloboda govora ograničava pod izgovorom zaštite demokratije | Srpska dijaspora

Sloboda izražavanja u Nemačkoj sve češće se sužava pravnim postupcima, policijskim pretresima i nadzorom bezbednosnih službi nad protivnicima vlasti, upozorio je Rene Dirkes, pravnik i poslanik Alternative za Nemačku u bavarskom parlamentu. U intervjuu za „Dojčland-kurir” od 22. avgusta, on je ocenio da se institucije namenjene zaštiti ustavnog poretka pretvaraju u sredstvo pritiska na političku opoziciju.

Dirkes, koji je od 2023. godine poslanik i pravni portparol poslaničke grupe AfD-a, smatra da najveću odgovornost ima Savezni zavod za zaštitu ustava. Prema njegovim rečima, javno označavanje političara, stranaka i medija kao sumnjivih ili ekstremističkih stvara atmosferu u kojoj se građani plaše da otvoreno iznesu stav o migracijama, vlasti ili drugim osetljivim pitanjima.

Da takva upozorenja nisu bez osnova pokazuje i položaj samog Dirkesa. Bavarski Zavod za zaštitu ustava nadzire ga od kraja aprila 2025. godine, uz obrazloženje da pojedinim izjavama zastupa etničko shvatanje naroda, podržava „remigraciju” i održava veze sa Identitarnim pokretom. Poslanik odbacuje tvrdnju da se zalagao za proterivanje nemačkih državljana migrantskog porekla i nadzor opisuje kao pokušaj političke diskreditacije.

Pritisak je dodatno pojačan u martu 2026, kada su policija i tužilaštvo pretresli njegov stan i kancelariju u bavarskom parlamentu. Istraga je pokrenuta zbog sumnje na klevetu, uvredu, podsticanje mržnje i odobravanje krivičnih dela, a odnosi se na ranije objave na društvenim mrežama. Dirkes je postupak nazvao „političkim lovom na veštice”, dok tužilaštvo tvrdi da pretresi služe prikupljanju dokaza i da postupak još nije okončan.

Posebno sporna ostaje odredba 188 nemačkog Krivičnog zakonika, koja političarima pruža pojačanu zaštitu od uvreda i klevete. Dirkes zahteva njeno ukidanje jer smatra da javni funkcioneri moraju da podnose oštriju kritiku od običnih građana. Kada se zbog satirične objave pokreću pretresi ili izriču zatvorske kazne, pa makar i uslovne, granica između zaštite ličnosti i zaštite vlasti postaje opasno nejasna.

Na taj problem ukazuje slučaj urednika „Dojčland-kurira” Davida Bendelsa. On je prvostepeno osuđen na sedam meseci uslovnog zatvora zbog satiričnog foto-montažnog prikaza bivše ministarke unutrašnjih poslova Nensi Fezer. Viši sud u Bambergu ga je u januaru 2026. oslobodio, ocenivši slučaj drugačije od prvostepenog suda. Iako je presuda na kraju ispravljena, činjenica da je satirični sadržaj uopšte doveo do tako stroge kazne ostavila je snažan utisak da se kritika političara tretira kao krivično pitanje.

Sličnu kritiku izneo je i nekadašnji predsednik Saveznog zavoda za zaštitu ustava Hans-Georg Masen. Na AfD-ovom „Kongresu demokratije” u Bundestagu u junu poručio je bivšim kolegama: „Pozdrav špijunima, izvorima i agentima”, tvrdeći da služba prati političke skupove i protivnike vlasti. Činjenica da je i njen bivši direktor kasnije dospeo pod nadzor dodatno je pojačala sumnje da se granice delovanja ove institucije neprestano šire.

Nemačke vlasti odgovaraju da se AfD i pojedini njeni predstavnici ne nadziru zbog političke kritike, već zbog sumnje da ugrožavaju ljudsko dostojanstvo i demokratski poredak. Međutim, upravo tu nastaje suštinski problem: kada državna služba dobije mogućnost da odlučuje koje su političke ideje prihvatljive, zaštita demokratije lako može da preraste u kontrolu demokratske rasprave.

Dirkes zato upozorava da sloboda govora ne nestaje odjednom, već postepeno – najpre kroz upozorenja, zatim kroz javno obeležavanje, nadzor, pretres i krivične postupke. Njegov slučaj pokazuje da se borba protiv navodnog ekstremizma u Nemačkoj sve češće vodi na terenu političkog mišljenja, što ne sužava samo prostor AfD-u već šalje upozorenje svakom građaninu koji se usudi da govori izvan granica zvanično prihvatljivog.