Berlin ponovo upozorava na Rusiju: Gde prestaje oprez, a počinje ratna retorika? | Srpska dijaspora

Šef nemačke spoljne obaveštajne službe Martin Jeger upozorio je 5. oktobra, na javnom saslušanju u Bundestagu, da bi Nemačka mogla da bude uvučena u nasilni sukob s Rusijom.

Govorio je o „ratu iz senke“ i mogućim napadima na nemačke ciljeve. Takva procena zaslužuje ozbiljnu pažnju, ali i ozbiljno pitanje za Berlin: kako namerava da smanji opasnost o kojoj govori?

Jegerove tvrdnje uklapaju se u sve oštriji jezik nemačkih vlasti prema Moskvi. Ministarstvo spoljnih poslova je nedavni incident s dronom u Lajpcigu pripisalo Rusiji i saopštilo da je to pitanje otvoreno u razgovoru nemačkog i ruskog ministra.

Ruska odgovornost je, dakle, stav Berlina; javnosti ostaje važno da zna na kojim se dokazima zasniva svaka pojedinačna optužba.

Nemačka istovremeno nastavlja vojnu i političku podršku Ukrajini. Berlin tu politiku obrazlaže pravom Kijeva na odbranu od ruske invazije. Međutim, kada zemlja koja učestvuje u naoružavanju jedne strane sve češće govori o mogućem sopstvenom sukobu s drugom, njeni građani imaju pravo da čuju i gde je granica eskalacije, a ne samo koliko je pretnja velika.

Nemačka vlast ima obavezu da proverava svoje procene, pažljivo bira reči i održava diplomatski kanal s Moskvom. Susret ministara u Njujorku pokazao je da razgovor nije nemoguć ni kada su stavovi udaljeni. Takvih razgovora trebalo bi da bude više: upozorenje na rat ima smisla samo ako ga prati napor da se rat spreči.