Fenomen srpskih studenata u svetskim medijima | Srpska dijaspora

Od protesta do pobede – strana štampa o listi gotovo bez studenata i mogućem evropskom zaokretu Srbije

Pobeda Studentske liste na parlamentarnim izborima u Srbiji izazvala je veliku pažnju međunarodnih medija, koji u izveštajima i analizama ističu istorijski politički preokret, snagu pokreta nastalog iz protesta i neobičan put do parlamentarne većine. Nemački mediji posebno izdvajaju njegovu osobenost: studenti su pokrenuli promene i birali kandidate, ali na samoj izbornoj listi gotovo da nema studenata.

„To je istorijski događaj za Srbiju, a možda čak i za celu Evropu”, ocenjuje nemački Hamburger abendblat, razmatrajući da li izborni rezultat može da otvori put drugačijim odnosima Beograda i Evropske unije. List naglašava da pobeda donosi mogućnost političkog zaokreta, ali i da ostaju otvorena pitanja o sastavu buduće vlade i njenim spoljnopolitičkim prioritetima.

Studentska lista gotovo bez studenata

„Studentska lista gotovo bez studenata” – tako glasi međunaslov izveštaja nemačke agencije DPA koji je objavio berlinski Tagesšpigel. U tekstu se objašnjava da je kandidate izabrao pokret koji odluke donosi na plenumima, a da listu pretežno čine univerzitetski nastavnici, lekari i umetnici. Svakog kandidata, navodi DPA, pokret je pojedinačno odobrio.

Ovaj detalj strani mediji predstavljaju kao jednu od ključnih osobenosti srpskog političkog fenomena: pokret nije samo pozvao građane da glasaju protiv vlasti, već je ponudio kandidate izvan uobičajenog stranačkog kruga. Asošijeted pres, u tekstu koji prenosi CNN, navodi da su među kandidatima stručnjaci, sportisti, poljoprivrednici i umetnici, dok su studenti svojim angažmanom pokušali da vrate osećaj zajedništva i solidarnosti.

Nemački javni servis ARD, na portalu Tagešau, pitanje posle pobede sažima ovako: kako protestni pokret može da postane vlada? U središtu njegovog izveštaja nisu samo izborni procenti već i prelazak iz neposrednog, plenarnog odlučivanja u institucije parlamentarne demokratije.

Pobeda pokreta, ne klasične opozicije

Dojče vele ističe da je pobednička lista politički raznorodna: okuplja ljude različitih ideoloških opredeljenja, od levice do desnice, od zagovornika evropskih integracija do onih naklonjenijih Rusiji. Zajednički imenitelj, prema oceni tog medija, jeste zahtev za obnovom vladavine prava.

Francuski Mond pobedu povezuje sa gotovo dvogodišnjim protestima pokrenutim posle pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu. U izveštaju naglašava da je pokret predvođen studentima uspeo da podršku sa ulice pretvori u izbornu većinu i okonča četrnaestogodišnju dominaciju stranke Aleksandra Vučića.

Asošijeted pres u izveštaju na CNN-u rezultat opisuje kao „tektonsku političku promenu”. Agencija posebno ukazuje na to da je pokret bez jednog dominantnog lidera uspeo da postane ozbiljniji izazov vlasti nego ranije podeljena opozicija. Studenti su, navodi se u tekstu, pešačenjem i vožnjom bicikala obilazili zemlju i dolazili do birača i u sredinama koje su važile za uporišta vladajuće stranke.

Istorijski događaj i za Evropu?

Evropsku dimenziju rezultata posebno razmatra Hamburger abendblat. List ocenjuje da se iz perspektive Brisela otvara prilika da se Srbija približi Evropskoj uniji, ali upozorava da evropska i spoljna politika nisu bile u središtu kampanje Studentske liste. Njena glavna obećanja odnosila su se na demokratiju, vladavinu prava i borbu protiv korupcije.

Juronjuz na nemačkom jeziku piše da se pobeda posmatra kao mogući početak „novog poglavlja u odnosima Srbije i Evropske unije”. Taj medij ocenjuje da rezultat prevazilazi unutrašnju politiku Srbije i dobija jasnu evropsku dimenziju, uključujući moguće promene odnosa u regionu.

Hamburger abendblat prenosi i poruku evropske komesarke za proširenje Marte Kos da za Srbiju počinje novo poglavlje: „Vrata EU su otvorena i spremni smo da zajedno krenemo napred.” To je poruka o evropskoj perspektivi Srbije, a ne tvrdnja da izbori otvaraju novo poglavlje čitavog sveta.

Posle izborne noći – pitanje vlade

Uz ocene o istorijskom preokretu, nemački mediji ističu da tek predstoji odluka o tome ko će voditi buduću vladu. Tagesšpigel, prenoseći DPA, navodi da nosilac liste, novosadski kardiolog Ilija Srdanović, nije samim tim i unapred određeni kandidat za premijera. Prema projekciji CeSID-a citiranoj u tom izveštaju, Studentska lista mogla bi da dobije 139 od 250 poslaničkih mesta; konačna raspodela mandata biće poznata po završetku izbornih postupaka i eventualnih ponovljenih glasanja.

Izvor: Rasejanje.info