„Ma kako Klaudiju Kardinale da odgurnem” – filmska uspomena i raspevani život Danila Maletina iz Štutgarta | Srpska dijaspora

Klaudija Kardinale mu je potrčala u zagrljaj, a Danilo Maletin ju je, umesto da je odgurne kako je zahtevala scena, privio još jače. Režiser Luiđi Zampa nije bio zadovoljan. Snimanje je moralo da se ponovi, slavna glumica se smejala, a mladiću iz Zemuna nije teško palo što kadar nije uspeo iz prvog pokušaja.

„Ma kako Klaudiju da odgurnem”, prepričava danas Maletin, pevač amater iz Štutgarta, jednu od najdražih uspomena iz Australije.

Susret sa filmskom zvezdom samo je jedna epizoda u njegovoj biografiji. U njoj su se smenjivali pevački festivali, pozorišna scena, veslanje, fudbal, daleka putovanja i život na različitim kontinentima. Muziku nije izabrao za jedino zanimanje, ali joj je posvetio gotovo sve slobodno vreme.

Foto: arhiva D. Maletin

Zagrljaj koji je trebalo prekinuti

Maletin se seća da je na snimanju u Sidneju nastupio pod imenom Deni Maletin (Danny Maletin), u ulozi nemačkog doseljenika. Među glumcima i učesnicima scene čuli su se italijanski, nemački i ruski, dok je srpski, kaže, govorio jedino on. Za potrebe uloge dodali su mu brkove i zulufe.

Prema njegovom sećanju, junakinja koju je igrala Kardinale prilazila je grupi muškaraca i u njemu prepoznavala čoveka kojeg je očekivala da sretne. Usledio je zagrljaj, ali Maletin nije odmah uspeo da odigra odbijanje koje je režiser tražio. „Više puta smo snimali tu scenu, a meni lepo, ja mlad, a Klaudija se smeje”, priča.

Zampa je na kraju morao da mu pokaže koliko odlučno treba da reaguje.Film čije snimanje opisuje je komedija „Devojka u Australiji” iz 1971. godine, u kojoj su glavne uloge igrali Klaudija Kardinale i Alberto Sordi, u režiji Luiđija Zampe. Priča prati italijanskog iseljenika koji budućoj nevesti šalje fotografiju zgodnijeg prijatelja, a snimana je, između ostalog, i u Sidneju.

Maletin nema mnogo fotografija iz tog vremena. Kako kaže, deo uspomena na papiru izgubio je kada ih je njegova prva supruga pocepala iz ljubomore. Sećanje na snimanje, međutim, ostalo je živo.

Glas mu je otvorio vrata scene

Do filmskog angažmana nije stigao sasvim slučajno. Prethodno je na australijskom televizijskom takmičenju novih lica osvojio drugo mesto pevajući „Secret Love”. Tada su ga, kaže, zapazili agenti, pa su usledili novi pozivi.

Jedan ga je odveo i na pozorišnu scenu u Sidneju. Prema njegovom sećanju, u mjuziklu koji pamti kao „Devojka sa snežnih reka”, u režiji Alberta Alena, igrao je Italijana po imenu Džoni Vino. Potom je dobio priliku da ode na filmski kasting.

Foto: arhiva D. Maletin

„Nisam ni seo, niti sam nešto odglumio, a Luiđi je odmah rekao svom timu: ‘Ovog hoću’”, priseća se Maletin.

Nastup mu ni tada nije bio nepoznat. Još u osmom razredu bio je član dramske sekcije, a sa osmehom dodaje da je već u tim godinama bio tražen za uloge.

Ipak, pevanje je ostalo njegova najtrajnija ljubav. Kao unuk kompozitora klasične muzike Rada Maletina, odrastao je uz muziku, a kasnije je nastupao na takmičenjima i festivalima širom Evrope i Australije.

Među uspesima izdvaja pobedu na francuskom festivalu „De la chanson” i prvo mesto na međunarodnom takmičenju pevača amatera u Dinslakenu kod Diseldorfa. Tamo je izveo pesmu „La valon” profesora Petra Simovića, nekadašnjeg direktora Beogradskog proleća i Pulskog festivala, i osvojio nagradu Zlatna nota. U njegovim pevačkim uspomenama mesto imaju i Larisa Ramenski i druženje sa njenim učenicima pevačima.

Od „O sole mio” do starogradskih pesama

Maletin o svom glasu govori skromno, iako mu širok raspon omogućava da peva i „O sole mio”. Na repertoaru su mu starogradske, izvorne i zabavne pesme, kao i numere Tome Zdravkovića, Harisa Džinovića, Cuneta Gojkovića i Predraga Živkovića Tozovca.

Rado peva i pesme Toma Džonsa, Frenka Sinatre, Ala Martina, Elvisa Prislija i Engelberta Hamperdinka. Različiti jezici i stilovi za njega nisu prepreka, ali prema domaćoj muzičkoj tradiciji oseća posebnu odgovornost.

Smeta mu kada se, kako smatra, u savremenoj ponudi potiskuju domaće melodije zarad orijentalnih muzičkih obrazaca. Njegov izbor zato ostaju pesme uz koje je odrastao i kojima se publika rado vraća.

Sa članovima porodice – foto: iz arhive D. Maletina

Često nastupa na okupljanjima udruženja u Štutgartu i okolini. Leti, kada ode na crnogorsko primorje, ume da dogovori nastup u nekom hotelu. Pevanje ga opušta i daje mu razlog da i dalje vežba i proširuje repertoar.

„Najbolji pevač među fudbalerima”

Pored muzike, važan deo njegovog života bio je sport. Kao tinejdžer je, prema sopstvenom svedočenju, 1963. godine osvojio četvrto mesto na Evropskom prvenstvu u veslanju, nastupajući za zemunski klub IRL.

Kasnije je dugo amaterski igrao fudbal. U Australiji je nosio dres jugoslovenske ekipe Ju-gal, a u Nemačkoj OFK Beograd iz Štutgarta. U štutgartskom klubu bio je i trener, a potom godinama i predsednik.

Za njega je među saigračima važilo da je „najbolji pevač među fudbalerima” – opis u kojem su se zgodno srele njegove dve velike sklonosti.

Danas se posebno raduje sportskim uspesima najmlađe ćerke Sandre, koja se bavi tenisom u Americi. Ima dve ćerke, iz drugog i trećeg braka, i na obe je veoma ponosan.

Rođen u Novom Sadu, odrastao u Zemunu

Iako je više od pet decenija proveo van Srbije, Maletin o zavičaju govori kao o mestu kojem se uvek vraća. Rođen je u Novom Sadu, ali je od druge godine odrastao u Zemunu. „Zemun je moj grad”, naglašava.

Foto: iz arhive D.Maletin

Porodična istorija vodila ga je i do Čuruga. Prema njegovom kazivanju, stric Rada Maletin bio je narodni heroj, a jedna od glavnih ulica u mestu nosila je njegovo ime. Otac je tokom rata delovao u ilegali zajedno sa bratom, koji je poginuo, dok je on dočekao oslobođenje.

Oca pamti kao inteligentnog čoveka, dobrog govornika koji je želeo da studira filozofiju. Iako su ga pozivali da se učlani u Savez komunista, to je odbijao zbog svojih verskih uverenja. Bio je adventista i subotu je poštovao kao dan odmora.

Maletin priča da su se zbog tih pritisaka selili iz Čuruga u Vrbas, zatim u Novi Sad i na kraju u Zemun. Ocu su, prema njegovim rečima, nudili i direktorsko mesto u fabrici kablova, kuću, automobil i vozača, ali je ostao pri odluci da ne pristupi partiji. U Zemunu je jedno vreme živeo neprijavljen, a kao kvalifikovani autolimarski i bravarski majstor zaposlio se u fabrici aviona Ikarus.

Putovanja koja je pamtio

Maletin je obilazio mnoge zemlje, ali je uvek isticao da mu nijedno mesto nije zamenilo Srbiju i Beograd. Ponosio se prilikama da ih predstavlja pred publikom u inostranstvu.

Među najživljim uspomenama sačuvao je i plovidbe: prolazak kroz Gibraltar, Suecki kanal, Crveno more i Panamski kanal. Daleka putovanja opisuje kao nezaboravno iskustvo, dok u Štutgartu i okolini i dalje nastupa na okupljanjima naših udruženja, pevajući starogradske, izvorne i zabavne pesme.

Katarina Krstić-Tadić
Izvor: Rasejanje.info