Miro Bukvić – Vreme je da Srbi u Nemačkoj prevaziđu gastarbajterski narativ | Srpska dijaspora

Miro Bukvić iz Trebinja, koji od 2020. godine živi i radi u Nemačkoj, danas je politički angažovan u Meštetenu, u regiji Colernalb. U rodnom gradu godinama je vodio menjačnicu i porodični lokal Ćiro u Starom gradu, dok je u Nemačkoj, posle rada u socijalnoj službi i saradnje sa lokalnim institucijama, postao član Hrišćansko-demokratske unije CDU.
Na lokalnim izborima 2024. godine bio je kandidat CDU za Gradsko veće Meštetena, a od oktobra iste godine član je predsedništva gradskog odbora CDU Mešteten. Kao jedan od članova predsedništva učestvuje u organizacionim, logističkim i infrastrukturnim poslovima stranke, dok se u javnom delovanju zalaže za snažnije uključivanje ljudi srpskog porekla u društveni i politički život Nemačke.
Otac je petoro dece, koja deo letnjeg raspusta provode u Trebinju, Bukvić posebno ističe značaj obrazovanja, poznavanja jezika, sticanja nemačkog državljanstva i učestvovanja na izborima. U razgovoru za Rasejanje.info govori o svom putu od Trebinja do Meštetena, položaju srpske zajednice u Nemačkoj i potrebi da se njeni pripadnici uključe u lokalne institucije i javni život zemlje u kojoj žive.

Kako je izgledao vaš prvi susret sa nemačkom političkom scenom i šta je bio prelomni trenutak da se učlanite baš u CDU?

– Kao rukovodilac tima u socijalnoj službi, u prihvatnom centru za izbeglice u Meštetenu, neretko sam sarađivao sa predstavnicima lokalnih vlasti, koji su mahom bili iz Hrišćansko-demokratske unije CDU. Sjajni ljudi, orijentisani na rešenja, a ne na probleme – što je upravo i moj životni moto – ubrzo su me pozvali da postanem deo te ekipe obrazovanih i stručnih ljudi.

Ta stranka, po svom hrišćansko-demokratskom opredeljenju, u velikoj meri odgovara mom političkom pogledu na svet. Upravo me je ta ekipa, na čelu sa gradonačelnikom Meštetena, kasnije kandidovala na izborima za Gradsko veće, a potom sam postao i član predsedništva gradskog odbora i okolnih mesta.

Na lokalnim izborima 2024. godine bili ste kandidat CDU za Gradsko veće Meštetena. Kako ocenjujete taj prvi izborni nastup i šta ste iz njega naučili?
– Izborni nastup doneo je mojoj porodici i meni prijatnu spoznaju o tome koliko smo se, zapravo, već integrisali u nemačko društvo. Samim dolaskom u ovaj lepi gradić, naša porodica postala je deo zajednice – u ulici u kojoj živimo, u firmama u kojima radimo, školama koje pohađaju naša deca, kao i kroz njihove vannastavne aktivnosti.
To je veliki broj ljudi sa kojima svakodnevno, više ili manje, komuniciramo. Znajući da, nažalost, nisam mogao mnogo da računam na glasove Srba, bilo mi je posebno važno saznanje da sam gotovo sve glasove dobio upravo od ljudi iz šireg okruženja, iz grada u kojem živim.
To je za mene bila potvrda da sam na dobrom putu i da imam podršku. Mnogo znači i mojoj porodici, jer smo se tek doselili i kupili kuću u gradu u kojem nismo poznavali nikoga. U takvim trenucima takva podrška zaista ima veliku vrednost.

Od oktobra 2024. godine član ste predsedništva gradskog odbora CDU Mešteten. Koji su Vaši konkretni zadaci u toj funkciji i na kojim pitanjima želite da radite?
– Moji konkretni zadaci kao člana gradskog predsedništva tiču se funkcionisanja stranačkog aparata, odnosno svih aspekata angažmana CDU kao stranke koja nosi vlast u našem gradu.
Mene najviše zanimaju teme vezane za porodicu, omladinu i infrastrukturu. Nedavno je jedan kolega predložio da nas nekoliko, kao stranačka komisija, obiđemo srednje škole u Meštetenu i pokušamo da pronađemo prostor da se obrazovni program, tamo gde je to moguće, više usmeri na lokalne potrebe.
Važno je da mladi svoju budućnost mogu da planiraju u gradu u kojem žive, a to je moguće samo ako bolje poznaju potrebe, mogućnosti i problematiku ovog regiona. Smatram da je to sjajna inicijativa.

Pomenuli ste izbore ove jeseni. Da li se to odnosi na unutar stranačke izbore u CDU, na izbor u neko lokalno telo ili na drugi politički proces? Da li planirate kandidaturu i za koju poziciju?
– Reč je o izborima u stranci na gradskom nivou, koji će biti održani ovog meseca. Ono što već mogu da kažem jeste da sam ponovo predložen od strane članstva za kandidata za gradsko predsedništvo.
Izbori za gradsko predsedništvo održavaju se svake dve godine, a meni lično nova kandidatura znači da sam svojim dosadašnjim angažmanom ispunio očekivanja koja su postavljena u oktobru 2024. godine.
Zbog velikog broja obaveza nisam prihvatio predlog da postanem član upravnog odbora gradskog sportskog društva, iako sam i za tu funkciju bio predložen. Žao mi je zbog toga, jer je gradski sportski klub, čiji su članovi i moja deca, sjajan brend ovog grada. On je, istovremeno, dobar primer organizacije koja bi, siguran sam, mogla uspešno da funkcioniše i u manjim gradovima u našoj otadžbini.
Zahvalan sam na iskustvima koja gotovo svakodnevno stičem u Nemačkoj i nastojim da ih, kroz razgovore sa našim ljudima u otadžbini, preporučim kao dobar primer. Naravno, postoje i vrednosti koje kao Srbin promovišem među većinskim stanovništvom ovde. Dokle god osećam da mogu da dam svoj doprinos, rado ću biti deo ove priče. Naše ljude pozivam na sličan angažman, u skladu sa njihovim interesovanjima, znanjem i profesijama.

Kažete da ste po dolasku u Nemačku primetili „manjak naših ljudi” u politici. Gde je, po Vašem mišljenju, najveći jaz – u jeziku, obrazovanju, samopouzdanju ili interesovanju za javni život?
– Obrazovanje je ključna tačka. Iz obrazovanja proizlazi i samopouzdanje, a jezik tada takođe nije problem, jer se kao akademski građanin služite makar jednim svetskim jezikom pored maternjeg, najčešće engleskim. Kada koristite jezik akademske zajednice, koji je univerzalan, i kada imate dobar tim sa kojim možete da sarađujete, prirodno se javlja i interesovanje za javni život.
Vredno se uči ne samo da bi se stekla diploma, već da bi se znanje upotrebilo u oblasti sopstvenih kompetencija. Moja struka je diplomatija u ekonomiji i to je bio nekako prirodan sled stvari. U životu sam radio različite poslove: bio sam konobar, prevodilac, turistički vodič, stručni saradnik u gradskoj upravi, obavljao sam različite menadžerske poslove i vodio uspešan privatni biznis. Iz svakog posla poneo sam određena iskustva.
Nijednoj profesiji nisam se vraćao, iako sam u svakom poslu nastojao da budem profesionalac. Imam mnogo interesovanja i želju da se menjam i napredujem, pa ne želim da me jedan posao definiše za ceo život. Danas mi znanja prikupljena iz različitih oblasti daju bolju osnovu za razumevanje sveta i društva u celini.

Često ističete značaj visokog obrazovanja za svu našu decu. Šta konkretno savetujete roditeljima srpske zajednice u Nemačkoj kada je reč o školovanju njihove dece?
– Vreme je da se Srbi odlepe od nasleđa nekadašnje gastarbajterske priče, koja je odavno prevaziđena. Već generacije Srba više nisu u gostujućem modusu u Nemačkoj, već su građani u punom smislu te reči. Zato je važno da nas ima u svakom delu javnog i društvenog života.
Naše prisustvo u Nemačkoj prilično je nepovezano kada je reč o javnom delovanju i prepoznatljivosti. Nedostaje nam kapacitet za komunikaciju sa većinskim društvom, pa izostaje i status zajednice koja ima značajno mesto u Nemačkoj.
Za to su potrebni ljudi koji će nas izvesti iz začaranog kruga gastarbajterskog narativa i početi da osvajaju pozicije u zemlji velikih mogućnosti kakva je Nemačka. Zato su nam potrebni visokoobrazovani ljudi.
Naši ljudi treba da prepoznaju značaj trenutka, da ohrabruju decu koja pokazuju želju za znanjem i da im omoguće uslove da se ostvare kroz školovanje — bilo na univerzitetima u Srbiji, Nemačkoj, drugim zemljama Evropske unije ili Sjedinjenim Američkim Državama.
Ne možemo biti zadovoljni trenutnim stanjem, koje je, u najmanju ruku, zabrinjavajuće. U poznatoj pesmi Luja Armstronga kaže se da će „naša deca znati više nego što ćemo mi ikada znati” i tako treba da bude. Hoće li zaista biti tako, odgovornost je pre svega na roditeljima, ali i na celoj srpskoj zajednici, koja mora da funkcioniše u skladu sa vremenom u kojem živi.

Šta za vas znači kada u nekoj instituciji „vidimo naše čeljade među zaposlenima”? Imate li ličan primer kada je prisustvo nekog našeg napravilo razliku?
– Sticajem okolnosti, u vreme pandemije korone našao sam se u jednoj banji u Nemačkoj. To je, kako se kasnije ispostavilo, bio sam početak mog boravka u toj zemlji. Za dobro iskustvo koje nosim zahvalan sam, pre svega, jednoj divnoj osobi, srpskoj doktorki, koja je učinila mnogo da moj boravak u banji bude svrsishodan.
Saveti koje sam od nje dobio pomogli su mi da se bolje organizujem i snađem u okolnostima koje su, zbog pandemije, bile komplikovane i koje su promenile tok mog života.
Naš narod kaže: „Nek je svoga i u gori vuka”. Ima nas i treba da nas ima svuda, ali je važno i da jedni drugima pomognemo. Ne samo kada su proslave i veselja, već i kada se nađemo u nevolji.

Kao kandidat i član predsedništva CDU u Meštetenu, koje teme iz života srpske zajednice pokušavate da unesete u lokalnu politiku? Možete li navesti konkretan potez ili inicijativu na lokalnom nivou na koju ste posebno ponosni?
– Presedan koji sam napravio, makar u našoj zajednici ovde, samim ulaskom u politiku, trebalo bi da podstakne pojedince među nama na društveni i politički angažman.
Kao Srbin angažovan u nemačkoj politici, prvenstveno želim da podstaknem naše ljude da energiju ne troše u jalovim raspravama o rešenjima za svetske probleme, već da se angažuju tamo gde mogu nešto konkretno da poboljšaju – u roditeljskom savetu škole koju pohađa njihovo dete, u lokalnom udruženju ili drugom obliku javnog rada.
Druga tema koju pokušavam da naglasim jeste važnost učešća Srba na izborima. To je moguće kroz nemačko državljanstvo, koje je danas dostupnije nego ranije. Bio sam srpski kandidat na lokalnim izborima, ali Srbi uglavnom nisu reprezentativno glasačko telo zato što u mnogim slučajevima nemaju pravo glasa. Bio sam toga svestan kada sam se kandidovao, ali sam i bez toga ostvario značajan rezultat, iako nedovoljan za ulazak u Gradsko veće.
Trenutno su moji zadaci kao člana predsedništva CDU usmereni prvenstveno na logistiku i infrastrukturu stranke. Zadovoljan sam što sam kao pojedinac uspeo da ostvarim mnogo za relativno kratak period boravka u Nemačkoj. Ono što treba da bude rezultat mog političkog delovanja jeste angažman čitave srpske zajednice u stvaranju uslova za veću prepoznatljivost i uticaj na društvena zbivanja u Nemačkoj – najpre na lokalnom nivou, a zatim, daće Bog, i šire.
Tu se ponovo vraćamo na važnost školovanja. Kako se kod nas u Hercegovini i Dalmaciji kaže: „Nije škola kenjac”.
Pokrenuo sam i realizovao, uz blagoslov našeg paroha, akciju postavljanja klupe koju je Srpska pravoslavna crkva poklonila gradskom groblju u Albstatu, u naselju Ebingen. Preko kontakata iz CDU uspeo sam da organizujem administrativni deo i komunikaciju sa gradskom upravom, jer naših ljudi gotovo da nema u gradskim institucijama.
Moja porodica je najvećim delom finansirala akciju, a doprinos su dali i pojedinci iz zajednice, kao i Udruženje Nikola Tesla iz Albštata. Klupa se danas nalazi na centralnom mestu gradskog groblja, sa pločicom na kojoj je navedena Srpska pravoslavna crkva kao darodavac.

Često naglašavate da naši ljudi znaju ko je gradonačelnik u gradovima bivše Jugoslavije, a ne znaju ko vodi grad u kojem sada žive. Kako to promeniti i kako ih motivisati da se uključe u lokalne izbore i udruženja?
– Srpska zajednica treba da napravi ozbiljan zaokret u odnosu na nekadašnji gastarbajterski narativ, koji je, nažalost, ostao ukorenjen u aktivnostima pojedinih srpskih klubova i udruženja. Često nema dovoljno razumevanja trenutka u kojem se Srbi kao značajna zajednica nalaze, niti potreba zajednice koje već odavno prevazilaze potrebe nekadašnjih gastarbajtera.
Nekada su se te potrebe uglavnom svodile na gostovanja estradnih zvezda, zabavu, razonodu, roštilj i fudbal. Danas je potrebno napraviti iskorak u određivanju prioriteta i pravaca delovanja kao zajednice.
Tu se ponovo javlja problem nedostatka školovanih ljudi, jer više nije dovoljno samo organizovati zabavu. Važnu ulogu ima i Srpska pravoslavna crkva, koja je preuzela dominantnu ulogu u stvaranju zdrave atmosfere među našim ljudima i u okupljanju zajednice.

Šta biste poručili mladim ljudima srpskog porekla rođenim u Nemačkoj koji razmišljaju da li da se uključe u politiku, makar kroz vatrogasno društvo, sportski klub ili neku drugu lokalnu inicijativu?

– Naša zajednica mora biti deo društvenog i javnog života. Svaki angažman prilika je da se naša uloga u nemačkom društvu osnaži i proširi.
Učešće u politici, vatrogasnom društvu, sportskim aktivnostima i udruženjima od javnog značaja, kao i individualni doprinos boljem upoznavanju nemačkog naroda sa srpskom zajednicom, mogu mnogo da znače. Potrebno je raditi za javno dobro šire zajednice, pre svega na lokalnom nivou.
Treba da se manemo jalovih priča o rešavanju svetskih problema i o tome šta bi svako od nas uradio da je predsednik, ministar ili vladika. Od toga nema ništa. Moramo napraviti značajan zaokret i omogućiti našoj deci da se školuju i napreduju u državi koja im ne stvara prepreke.
Nemojmo mi biti jedina prepreka našoj deci da ostvare ono što mi nismo. Pomozimo im da skinu to breme, da budu puni elana i sigurni da će ono što rade imati punu podršku njihove zajednice – na dobro svih nas i generacija koje dolaze.

Razgovor vodila Katarina Krstić-Tadić
Medijski portal Rasejanje.info