Rasejanje je strpljenjem i upornošću odbranilo svoj glas | Srpska dijaspora

Srpsko rasejanje zaslužuje poštovanje. Zbog ljudi koji su juče satima stajali ispred biračkih mesta, po kiši i hladnom vetru, mirno i strpljivo čekajući da ostvare svoje pravo. Zbog onih koji nisu odustali ni posle nekoliko sati, ni kada je pao mrak, ni kada je postalo jasno da će im za jedan glasački listić biti potreban gotovo čitav dan.

Prema svedočenjima koja su stigla redakciji Rasejanje.info, pojedini birači čekali su i po deset sati. U Minhenu, Štutgartu i Hamburgu čekalo se po nekoliko sati, a pojedini čitaoci iz Štutgarta javili su nam da su glasanje završili tek u 23.30. I predstavnica i vlasnica portala Rasejanje.info provela je gotovo sedam sati u redu da bi glasala.

To nije vreme koje je bilo ko dužan da pokloni lošoj organizaciji. To su sati provedeni na nogama, na hladnoći, daleko od kuće, uz obaveze koje su morale da sačekaju. Ipak, ljudi su ostali. Nisu pristali da njihovo pravo glasa zavisi od toga koliko dugo mogu da izdrže.

Među biračima u Štutgartu juče je bio i mitropolit Grigorije, koji je nakon osvećenja ikonostasa u Alštat-Ebringenu došao da obavi svoju građansku dužnost. Njegov dolazak nije prošao nezapaženo. Mnogi prisutni želeli su da sa njim razmene poneku reč i da se fotografišu, pa je susret sa mitropolitom uneo dodatnu toplinu u dan obeležen dugim čekanjem.

Redovi koje su zabeležili i strani mediji

O velikom odzivu srpskih birača pisali su i nemački i drugi evropski mediji. Štutgarter Cajtung (Stuttgarter Zeitung) objavio je tekst novinara Torstena Šela pod naslovom „Hiljade Srba glasaju u Štutgartu”, navodeći da su birači ispred Generalnog konzulata čekali i više od tri sata. To je podatak iz izveštaja objavljenog tokom izbornog dana; svedočenja koja su kasnije stigla našoj redakciji govore o znatno dužem čekanju.

Frankfurter Algemajne Cajtung (Frankfurter Allgemeine Zeitung) pisao je o rekordnom broju prijavljenih birača iz inostranstva i velikim redovima ispred konzulata u Frankfurtu. Austrijski ORF takođe je izvestio o naročito velikom odzivu u rasejanju, a preneo je i svedočenje jedne žene koja je u Cirihu čekala sedam i po sati da glasa.

Iza tih medijskih izveštaja stoje ljudi koji su odlučili da ne odustanu. U redovima je bilo strpljenja, razgovora, međusobnog razumevanja, ponegde i pesme. Kiša i hladan vetar nisu ih oterali. Nezadovoljstvo zbog čekanja nisu pretvorili u međusobne sukobe već uglavnom u sklapanju novih poznanstava i prijatnim razgovorima.

Takvo ponašanje zaslužuje priznanje bez obzira na to kome je ko dao glas. Biračko pravo pripada svakome, a istrajnost ljudi koji su došli da ga ostvare ne sme da ostane u senci izbornih procenata.

Važni u govorima, udaljeni od biračke kutije

Rasejanje.info je još pre izbora otvorio pitanje koliko Srbija zaista čuje svoje građane u inostranstvu, u tekstu „Važni u govorima, daleki od biračke kutije – koliko Srbija zaista čuje svoje rasejanje?“. U njemu je, između ostalog, ukazano na uslov od najmanje 100 prijavljenih zainteresovanih birača za određivanje biračkog mesta u inostranstvu.

Međutim, upravo je neotvaranje dodatnih biračkih mesta bilo predmet prigovora Studentske liste. Kako je izvestio FoNet, studenti su naveli da iz obrazloženja Ministarstva spoljnih poslova nije jasno zašto biračka mesta nisu otvorena u gradovima u kojima postoje diplomatsko-konzularna predstavništva, dovoljan broj prijavljenih birača i nema bezbednosnih smetnji. Republička izborna komisija taj prigovor nije usvojila.

To pitanje ne sme da bude zatvoreno zajedno sa biračkim kutijama. Nadležni duguju jasno obrazloženje za svako mesto u kojem su građani ispunili uslove i tražili mogućnost da glasaju, a nisu je dobili u svom gradu.

Nije pošteno govoriti o rasejanju kao važnom delu Srbije, a zatim prihvatati kao normalno da njegovi pripadnici putuju daleko i satima čekaju da bi ostvarili osnovno građansko pravo. Jučerašnja upornost birača nije opravdanje za takve uslove. Naprotiv, ona čini pitanje odgovornosti još važnijim.

Država ne bi smela da računa na to da će građani sopstvenim strpljenjem nadoknaditi nedostatke organizacije.

Red u Štutgartu https://www.instagram.com/p/De6NsTXhjl3

Niko nema pravo da govori u ime svih

U svedočenjima koja su stigla redakciji čula se snažna podrška studentima i očekivanje promena. Ipak, potrebno je razlikovati atmosferu u redovima, rezultate pojedinih biračkih mesta i ukupan rezultat glasanja u inostranstvu. Nijednom biraču ne treba unapred pripisivati politički izbor.

Ali jedno pravo pripada svima: da sami odlučuju.

Ni predsednik udruženja, ni rukovodilac saveza, ni predstavnik neke institucije nema ovlašćenje da sopstvenu stranačku podršku predstavlja kao jedinstvenu volju srpskog rasejanja. Organizacije mogu da govore u svoje ime i u okviru ovlašćenja koja imaju. Ne mogu da prisvoje glasove svih ljudi koji izvan Srbije žive, rade, podižu porodice i čuvaju svoj jezik i kulturu.

Pripadnost srpskom narodu nije stranačka pripadnost. Ljubav prema Srbiji ne meri se odlascima na skupove vlasti, fotografijama sa funkcionerima niti spremnošću da se prećuti ono što nije dobro.

Ona se juče mogla videti i u ljudima koji su, uprkos svemu, ostali u redu.

Rasejanja se ne treba setiti samo kada je potrebno

Odnos prema srpskom rasejanju ne može da se svede na svečane govore, pozive na ulaganja, pomoć i podršku, a da se istovremeno zanemari njegovo pravo da učestvuje u odlučivanju.

Ako se od tih ljudi očekuje da budu uz Srbiju, onda i institucije Srbije moraju da budu uz njih – ne samo kada se od njih nešto traži, već i kada oni traže da budu saslušani, da dobiju odgovor ili da glasaju bez iscrpljivanja.

Jučerašnji redovi zaslužuju da ostanu zabeleženi zbog dostojanstva ljudi koji su u njima stajali. Ali ne smeju postati obrazac za naredne izbore. Niko ne bi trebalo ponovo da dokazuje privrženost svojoj zemlji tako što će sedam ili deset sati čekati da ubaci listić u glasačku kutiju.

Srpsko rasejanje učinilo je svoj deo. Došlo je, sačekalo i glasalo.

Sada institucije duguju uslove u kojima ostvarivanje tog prava neće zahtevati toliku žrtvu.

Katarina Krstić-Tadić, medijski portal Rasejanje.info
Izvor: Rasejanje.info