Svetska bronza sija u Kanadi – razgovor sa talentovanom Majom Beatović | Srpska dijaspora

Na nedavno održanom Svetskom prvenstvu u Španiji, trinaestogodišnja Maja Beatović iz Kanade ostvarila je izuzetan sportski podvig osvojivši bronzane medalje u borilačkim veštinama. Iza ovog velikog uspeha stoje godine discipline, neumorni treninzi i crni pojas koji nosi s ponosom. Maja je istovremeno i odlikaš u školi, svira klavir, igra košarku i odbojku, dok pri hramu Svete Petke u Lejkšoru kroz crkvenu školu i folklor sa puno ljubavi neguje tradiciju i kulturu svog naroda.

Za portal Rasejanje.info Maja govori o pripremama za tatami, trenucima kada je u publici ugledala porodicu pristiglu iz Srbije, kao i o planovima za naredna takmičenja i putovanju u zavičaj svojih roditelja.

Možete li se na početku predstaviti našim čitaocima medijskog portala Rasejanje.info – gde ste rođeni, gde danas živite, odakle vode poreklo Vaši roditelji i kako izgleda Vaša porodica?
– Zovem se Maja Beatović, imam 13 godina i nosilac sam crnog pojasa. Rođena sam u Vindzoru u državi Ontario, gde i danas živim sa mamom, tatom i dvoipogodišnjim blizancima, mojom malom sestrom i bratom. Moja mama je rodom iz Gacka u Hercegovini, a tata je iz Rogatice i Sokoca. Moje tri tetke žive u Beogradu, a rođake i prijatelje imamo i u Novom Sadu, Banjaluci, Trebinju, Čačku, na Zlatiboru i u Crnoj Gori. Skoro svake godine odlazimo tamo, pa je svaki obilazak tih krajeva za nas prava velika avantura gde se uvek osećam kao svoj na svome.

Foto: D. Beatović

Na Svetskom prvenstvu u Španiji postigli ste izvanredan uspeh osvojivši bronzano odličje. O kom takmičenju je tačno reč, u kojim kategorijama ste nastupili i šta ćete najviše pamtiti iz Španije?
-Takmičila sam se na Svetskom prvenstvu u karateu i kik-boksu u organizaciji WKC asocijacije. Nastupila sam u dve discipline: u „kontinuiranim borbama” (continuous) i u timskim borbama gde ekipu čine tri člana. U obe kategorije uspela sam da osvojim bronzanu medalju. Iako to nisu formati borbi kojima se primarno bavim na treninzima, dale su mi dragoceno iskustvo, a nadam se da ću se sledeće godine kvalifikovati i u svojoj matičnoj disciplini. Ono što će mi zauvek ostati urezano u sećanju jeste to što se prvenstvo održavalo u Evropi, pa je deo moje porodice došao direktno iz Srbije da me bodri sa tribina. Njihovo prisustvo učinilo je moj boravak u Španiji nezaboravnim.

Iza takvih rezultata stoji naporan rad. Gde trenirate, kako su tekle pripreme i šta Vam je tokom tog procesa predstavljalo najveći izazov?
– Leto sam provela u intenzivnim treninzima jer je konkurencija u mojoj kategoriji bila izuzetno jaka. Karate treniram već sedam godina u školi borilačkih veština „Brunelle Martial Arts”, gde i danas redovno radim. Kako bih se što bolje spremila za Španiju, ovog leta sam dodatno upisala i bokserske treninge. Najveći izazov nije bio sam napor u sali, već organizacija vremena. Pored karatea treniram košarku i odbojku, idem na časove klavira i pohađam folklor. Uskladiti sve to sa školom zahteva dobru disciplinu svakoga dana.

Koliko Vam u svim tim naporima znači oslonac porodice i kako uspevate da pronađete vreme za predah uz mlađeg brata i sestru?
– Podrška porodice mi je sve kada izađem na borilište. Tata uvek pronađe vreme da sa mnom radi „jedan na jedan”, dok mama nepogrešivo zna šta treba da mi kaže da mi podigne samopouzdanje u trenucima kada se pojavi sumnja. Kada uveče završim školske zadatke, treninge i pospremim kuću, najveće zadovoljstvo mi pruža saznanje da sam tog dana dala svoj maksimum. Tada sednem, opustim se i odmorim igrajući se sa bratom i sestrom.

Roditelji glavna pratnja i glavna podrška u svemu
Foto: D. Beatović

Član ste folklorne grupe i crkvene škole pri Hramu Svete Petke u Lejkšoru. Koliko Vam ta zajednica znači za očuvanje srpskog jezika, vere i veze sa korenima?
– Neizmerno volim svoje srpsko poreklo. Volim naš narod, našu tradiciju, muziku, hranu, i obožavam odlaske u Srbiju i Hercegovinu. Odlazak u Crkvu Svete Petke pruža mi osećaj zajedništva i omogućava da živim našu kulturu i ovde u Kanadi. Uživam kada sa folklornim ansamblom nastupam pred publikom, volim da pevam sa prijateljima i da uživam u našoj domaćoj kuhinji. To što sam Srpkinja smatram najlepšim darom koji sam mogla da dobijem i ponosna sam na svoje korene.

Koja su naredna takmičenja pred Vama i kakve sportske ciljeve ste sebi postavili za predstojeći period?
– Sledeći veliki cilj je ponovo Svetsko prvenstvo u organizaciji WKC-a, koje će se održati na Floridi. Do tada me očekuje niz manjih turnira, kako lokalnih tako i nacionalnih u Kanadi. Na predstojećem svetskom prvenstvu cilj mi je najsjajniji – želim da osvojim zlato u svojoj primarnoj disciplini, u borbama na poene (point sparring), i volela bih da sa tog prvenstva donesem najmanje tri medalje.

Iako ste tek na pragu srednje škole, razmišljate li čime biste voleli da se bavite u budućnosti i kada ponovo planirate dolazak u otadžbinu?
– Još uvek nisam odabrala profesiju kojom ću se baviti. Ostavljam sebi vremena da razmislim i verujem da ću pronaći pravi poziv kada za to dođe trenutak. Što se tiče dolaska, cela naša porodica sa nestrpljenjem planira putovanje na leto 2027. godine. Jedva čekam da ponovo vidim rodbinu, da provedem vreme na seoskom imanju kod bake i deke u Gacku, da odemo na jezero Klinje i uživamo u svemu onome što naš zavičaj pruža.

Za portal Rasejanje.info Katarina Krstić-Tadić
Izvor: Rasejanje.info