Aerodromi širom Evrope na meti dojava o postavljenim bombama
NAJMANjE 21 aerodrom širom Evrope juče je bio meta dojava o postavljenim bombama, što je dovelo do preusmeravanja letelica, a u pojedinim slučajevima i do angažovanja vojnih lovačkih aviona.
Foto Tanjug/AP Photo/Michael Probst
Ispostavilo se da su sve pretnje bile lažne, ali su njihova istovremenost i moguća koordinacija pokrenule pitanje da li iza njih stoji Rusija, prenose amrički mediji.
U gotovo svim slučajevima, pri čemu je londonski aerodrom Hitrou značajan izuzetak, pretnje su ocenjene kao dovoljno ozbiljne da pokrenu bezbednosne mere.
U Italiji su čak podignuti borbeni avioni kako bi ispratili jedan od ugroženih putničkih aviona.
Iako nisu pronađene eksplozivne naprave, to ne znači da se buduće pretnje mogu unapred odbaciti kao lažne.
Ovaj niz istovremenih pretnji nadovezuje se na druge sumnjive incidente širom Evrope.
Poslednjih meseci zabeleženi su sajber napadi i pojave dronova iznad osetljivih lokacija, što podstiče sumnje u moguće koordinisano delovanje.
Tokom proteklih nekoliko dana došlo je i do hakerskih napada na sisteme za hlađenje u supermarketima i banci krvi, kao i do sumnjivog incidenta na poljskoj granici sa Rusijom.
U avgustu je izveden napad dronom na nemački aerodrom Lajpcig/Hale, incident za koji je nemačka ministarka unutrašnjih poslova javno okrivila Moskvu.
Pojedini analitičari smatraju da bi pretnje upućene putničkim avionima mogle biti još jedan primer hibridnog ratovanja, delovanja usmerenog na ometanje funkcionisanja države bez pribegavanja otvorenom vojnom sukobu.
Foto Tanjug/Hannes P. Albert/dpa via AP
Takve operacije mogu uključivati sabotaže, sajber-napade, dezinformacije i druge oblike ometanja infrastrukture ili svakodnevnog života.
Njihova odlika je to što počinioci često ostaju nepoznati ili mogu poricati odgovornost, a incidenti uglavnom ostaju ispod praga koji bi mogao da aktivira odgovor kolektivne odbrane NATO-a u skladu sa Članom 5.
Rusija je nezadovoljna podrškom koju NATO pruža Ukrajini, što otežava ostvarivanje ruskih ratnih ciljeva.
Istovremeno, pojedini ruski blogeri sugerišu da bi i zapadne zemlje trebalo da osete posledice poremećaja u vazdušnom saobraćaju.
Kao argument, oni navode ukrajinske napade dronovima koji ugrožavaju funkcionisanje ruskih aerodroma, kao i zapadne sankcije koje ruskim avio-kompanijama onemogućavaju korišćenje evropskog vazdušnog prostora.
Uprkos sumnjama, do četvrtka uveče nisu se pojavili konkretni dokazi koji bi pretnje upućene evropskim avionima doveli u vezu sa Rusijom, Iranom ili grupama koje deluju u njihovo ime.
Jedan od mogućih tragova za istražitelje je elektronska poruka poslata u četvrtak ujutru aerodromskim vlastima u Rimu.
Pošiljaoci su se predstavili kao “Borci Muške države”, što bi moglo ukazivati na rusku krajnje desničarsku grupu.
Reč je o grupi poznatoj kao “Muška legija”, čiji su stavovi toliko ekstremni da ju je moskovski sud 2021. godine zabranio.
Uprkos zabrani, ona je na platformi Telegram zadržala desetine hiljada pratilaca, a njeni članovi su pozdravili rusku invaziju na Ukrajinu 2022. godine.
Međutim, čak ni ova poruka ne dokazuje ko stoji iza pretnji.
Foto: Gemini
Moguće je da je neko drugi iskoristio ime neke ruske ekstremističke grupe kako bi sakrio sopstveni identitet ili skrenuo sumnju na drugu stranu.
Čak i ako je poruka autentična, ona možda ne sadrži tragove koji bi policiji omogućili da utvrdi ko stoji iza lažnih dojava, odnosno sa kojim ciljem se one upućuju.
Stoga je za nacionalne policijske snage, aerodrome i ministarstva saobraćaja od ključnog značaja da pronađu konkretne dokaze o poreklu pretnji.
Istovremeno, moraju utvrditi na koji način mogu da ublaže posledice eventualnih budućih incidenata, a da pritom ne ugroze bezbednost putnika.
(Index.HR)
BONUS VIDEO:
BRNABIĆ ISPRED REM-a: Nenormalno je da gasite medije!
Prave stvari imaju smisla samo kada ih radimo na svoj način.
Isto je i sa kafom, u njoj najviše uživamo kad je napravimo baš po svom.
Doncafé. Baš za tebe.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
>
