Vesti

AMERIKU STIŽE RAČUN RATA SA IRANOM: Sukob traje već šest meseci, a građani osećaju posledice kroz rast cena i troškova!

2. septembar 2026.

Ono što je trebalo da bude kratka vojna operacija pretvorilo se u dugotrajan i sve skuplji sukob, čije posledice više ne ostaju samo na ratištu. Posle šest meseci rata sa Iranom, račun sve više stiže i do američkih građana, kroz skuplje gorivo, više cene robe i transporta, ali i rast državnih vojnih izdataka.

Američka privreda za sada uspeva da izdrži pritisak bolje nego što su pojedini ekonomisti strahovali na početku sukoba. Nezaposlenost ostaje niska, a ozbiljna recesija se trenutno ne smatra najverovatnijim scenarijem.

Ipak, to ne znači da rat prolazi bez ekonomskih posledica.

Naprotiv, one su sve vidljivije u svakodnevnom životu Amerikanaca, posebno zbog poremećaja na energetskom tržištu. Poskupljenje goriva ne završava se na benzinskoj pumpi – ono povećava cenu transporta, proizvodnje i poslovanja, a deo tog dodatnog troška kompanije na kraju prebacuju na kupce.

Istovremeno raste i račun koji plaća američka država. Direktni troškovi sukoba već se mere desetinama milijardi dolara, dok se deo vojnih izdataka finansira dodatnim zaduživanjem.

Tako se cena rata za Amerikance pojavljuje na dva fronta: odmah, kroz svakodnevne troškove života, i dugoročno, kroz državni dug i kamate koje će se plaćati u godinama koje dolaze.

Ormuski moreuz postao veliki problem
Jedan od ključnih razloga za rast cena energenata jesu poremećaji u Ormuskom moreuzu, strateški važnom pomorskom prolazu za globalno snabdevanje energentima.

„Visoke cene posledica su rata sa Iranom i poremećaja u Ormuskom moreuzu“, objašnjava Bob Mekneli, nekadašnji energetski savetnik američkog predsednika Džordža V. Buša.

Borbe i blokada u tom području poremetile su jedan od najvažnijih pomorskih puteva za transport energenata. Kada se pojavi problem na tako važnoj tački globalnog tržišta, posledice se brzo prenose daleko izvan Bliskog istoka.

Sjedinjene Države nisu izuzetak. Više cene energenata povećavaju troškove kompanijama, prevoznicima i malim preduzećima, a na kraju ih osećaju i potrošači.

Rekordne cene dizela
Posebnu zabrinutost izaziva dizel. Alema Kroft, stručnjak za tržište sirovina iz „RBC Capital Marketsa“, upozorava da je upravo situacija na tržištu ovog goriva jedan od najvećih problema.

„Posebno zabrinjava tržište dizela. Cene dizela dostigle su rekordne nivoe“, kaže Kroft.

Dizel je mnogo više od troška za vozače koji ga sipaju u svoje automobile. Od njega u velikoj meri zavisi teretni transport, a samim tim i dopremanje ogromne količine robe do prodavnica širom zemlje.

Kada prevoznici moraju više da izdvoje za gorivo, povećavaju se troškovi transporta hrane i drugih proizvoda. Kompanije deo tog povećanja mogu da apsorbuju, ali kada visoke cene potraju, sve je teže izbeći njihovo prebacivanje na krajnjeg kupca.

Zbog toga Amerikanci posledice rata mogu da osete i onda kada uopšte ne poseduju automobil. Skuplji transport može da znači skuplju hranu, robu i usluge.

SAZNAJTE VIŠE:

Mala preduzeća među prvima osećaju udar
Posebno su izložena mala preduzeća koja nemaju dovoljno prostora da mesecima podnose povećane troškove.

Adž Navaro, vlasnik dva kamiona sa brzom hranom u Sakramentu, opisuje kako rast cena goriva direktno utiče na njegov posao.

„Oba kamiona koriste generatore kako bi hrana i piće ostali rashlađeni. A oni troše mnogo goriva. Deo dodatnih troškova moram da prebacim na kupce“, kaže Navaro.

Njegov primer pokazuje kako se poremećaj koji počinje hiljadama kilometara daleko može završiti višom cenom obroka na ulicama američkog grada.

Za velike kompanije poskupljenje energenata može da predstavlja dodatni trošak koji je moguće privremeno nadoknaditi na drugim mestima. Za male preduzetnike, međutim, prostor za takve manevre znatno je uži.

Oni se često suočavaju sa jednostavnim izborom: ili da prihvate manju zaradu ili da povećaju cene. U oba slučaja posledice se osećaju u lokalnoj ekonomiji.

Direktan račun premašio 100 milijardi dolara
Dok građani osećaju posledice preko cena, raste i direktan račun rata za američki budžet.

Gejb Marfi iz organizacije „Taxpayers for Common Sense“, koja se bavi budžetskom i poreskom politikom, kaže da su troškovi već ogromni.

„Prema najobuhvatnijim procenama, direktni troškovi za poreske obveznike već premašuju 100 milijardi dolara. To su podaci zaključno sa krajem juna. Od tada je račun dodatno porastao. Tome treba dodati i troškove koje snose potrošači“, navodi Marfi.

To je važna razlika, direktni vojni izdaci predstavljaju samo jedan deo ukupne ekonomske cene sukoba.

Drugi deo mnogo je teže precizno izračunati jer obuhvata skuplje gorivo, transport, proizvode i usluge, kao i šire posledice koje dugotrajna neizvesnost ostavlja na privredu. Prema jednoj analizi, rat je američka domaćinstva do sada koštao oko 1.000 dolara po porodici.

Amerikanci rat plaćaju dva puta
Za prosečno američko domaćinstvo to praktično znači da rat plaća na dva načina.

Prvi račun stiže odmah, na benzinskoj pumpi, u prodavnici, kroz cenu dostave ili neku drugu svakodnevnu uslugu.

Drugi je manje vidljiv, ali bi mogao da traje znatno duže.

Veliki deo američkih vojnih rashoda finansira se zaduživanjem. Svaki novi dug sa sobom nosi i kamatu, što znači da stvarni trošak ne prestaje onog trenutka kada se završe vojne operacije.

Što se država više zadužuje, više novca iz budućih budžeta moraće da bude izdvojeno za servisiranje tog duga.

Na kraju će i taj račun snositi poreski obveznici. Među retkim dobitnicima ovakve situacije nalaze se kompanije iz vojne industrije, koje dobijaju nove poslove i narudžbine, kao i pojedini delovi energetskog sektora kojima visoke cene mogu doneti veću zaradu.

Za veliki deo ostatka privrede, međutim, skuplja energija predstavlja dodatno opterećenje.

Veći strah od inflacije nego od recesije
Uprkos svim tim pritiscima, ekonomisti za sada uglavnom ne očekuju da će rat sam po sebi izazvati ozbiljnu recesiju u Sjedinjenim Državama.

Američka ekonomija se nakon šest meseci sukoba pokazala otpornijom nego što se očekivalo, dok nezaposlenost ostaje niska.

Veća opasnost trenutno je inflacija.

Ako visoke cene energije budu potrajale, one bi mogle da otežaju dalje usporavanje rasta cena u ostatku ekonomije. To bi predstavljalo problem i za američke Federalne rezerve.

Centralna banka bi u takvoj situaciji mogla da bude primorana da visoke kamatne stope zadrži duže nego što se ranije očekivalo. A visoke kamate imaju sopstvenu cenu. One poskupljuju kredite građanima i kompanijama, otežavaju kupovinu nekretnina i automobila i mogu da odlože investicije preduzeća.

Tako posledice rata do građana mogu da stignu i potpuno indirektnim putem.

Kupovina automobila postaje teža odluka
Šon Benet jedan je od Amerikanaca koji već razmišlja o tome kako trenutna ekonomska situacija utiče na njegove lične finansije.

Do sada je vozio stariji automobil koji je kupio bez kredita. Međutim, kupovina novog vozila u trenutku visokih kamata za njega bi značila potpuno drugačiju računicu.

„Do sada sam vozio auto koji sam kupio bez kredita. Ali kupovina novog vozila i otplata rate, uz osiguranje i ostale troškove, bili bi veoma teško izvodljivi“, kaže Benet.

Zbog toga još nije siguran da li će uskoro kupiti novi automobil.

Naizgled, odluka jednog Amerikanca o tome da li će promeniti automobil nema mnogo veze sa vojnim operacijama na Bliskom istoku. Međutim, upravo takvi primeri pokazuju koliko se ekonomske posledice velikih geopolitičkih sukoba mogu proširiti.

Rat utiče na energente, energenti na inflaciju, inflacija na odluke Federalnih rezervi, kamatne stope na kredite, a skuplji krediti na odluke miliona domaćinstava i kompanija.

Konačan račun još nije poznat
Posle šest meseci rata, dobra vest za Sjedinjene Države jeste da njihova ekonomija za sada nije ušla u krizu kakve su se neki pribojavali.

Ali što sukob duže traje, raste i rizik da će njegova ekonomska cena postajati sve veća.

Direktni vojni troškovi već premašuju 100 milijardi dolara prema navedenim procenama, dok se mnogo širi račun ispisuje kroz cene energenata, transporta i robe, zaduživanje države i pritisak na inflaciju.

Zbog toga se konačna cena rata neće moći izmeriti samo iznosom koji je Pentagon potrošio na vojne operacije.

Za američke građane mnogo opipljiviji pokazatelj mogao bi da bude iznos koji ostaje u njihovom novčaniku nakon odlaska na benzinsku pumpu, u prodavnicu ili nakon plaćanja mesečne rate kredita. A koliko će taj račun na kraju biti visok, u velikoj meri zavisi od pitanja na koje trenutno nema pouzdanog odgovora, koliko će još rat sa Iranom trajati.