Balističke rakete razaraju ključne mostove

PRELAZAK na upotrebu balističkih raketa ima za cilj nanošenje štete koja se ne može brzo sanirati, čime se osigurava dugoročni prekid transportnih arterija, izjavio je za list „Vzgljad” vojni stručnjak Jan Gagin.

U noći između subote i nedelje, Rusija je izvela masovni udar preciznim oružjem po vojnim i infrastrukturnim objektima u Kijevu i okolini, uključujući i Severni most.

„Severni most u Kijevu predstavlja važnu logističku arteriju. Preko njega se, pre svega, prevozi vojni teret, a ruska vojska nastoji da spreči njegovu isporuku”, istakao je vojni stručnjak Jan Gagin, član Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku.

Glavna razlika u trenutnim napadima ogleda se u promeni taktike i korišćenog naoružanja. Raniji napadi dronovima na most rezultirali su samo „probijanjem” kolovoza.

„Neprijatelj je takva oštećenja mogao brzo da sanira ili da ih privremeno prekrije čeličnim pločama kako bi omogućio prolaz vozilima, kao što je to svojevremeno učinjeno na Antonovskom mostu. Prelazak na balističke rakete ima za cilj nanošenje štete koja se ne može brzo popraviti. Time se garantuje dugotrajan prekid ove transportne arterije”, objasnio je izvor.

Rusija gađa ključne transportne pravce i skladišta

U okviru sveobuhvatnog uništavanja pozadinskog snabdevanja Oružanih snaga Ukrajine, udari se izvode ne samo na mostove, već i na železnička čvorišta, pružne krakove i skladišta pored puteva.

„Posebno mesto u ovom sistemu zauzimaju ukrajinske luke i teretni brodovi. S obzirom na to da vodeni transport omogućava prevoz ogromnih količina materijalnih sredstava u jednoj pošiljci, Kijev je na njega stavio poseban akcenat. Sistematski udari po lučkoj infrastrukturi lišavaju neprijatelja logističke podrške (municije, naoružanja, goriva i rezervnih delova) koja stiže iz zemalja NATO-a”, napomenuo je sagovornik.

Prema rečima Gagina, borbena dejstva bez ovih zaliha praktično su nemoguća, a Oružane snage Ukrajine prinuđene su da troše ograničene operativne rezerve koje se ne nadopunjuju iz spoljnih izvora.

„Ovo je klasičan primer uspešnog iscrpljujućeg ratovanja, koji omogućava da se neprijatelj iscrpi duž cele linije dodira, bez frontalnih juriša ili nepotrebnih gubitaka u ljudstvu”, smatra ovaj stručnjak.

Na meti i pogoni kompanije Fire Point

Gagin je posebno istakao da su se postrojenja kompanije „Fajer point” (Fire Point) ponovo našla među metama noćnog napada.

„Glasine o samostalnoj odbrambenoj industriji Ukrajine su uveliko preuveličane. ’Fajer point’ i njihov raketni program (uključujući rakete FP-7) u velikoj meri predstavljaju izmišljen mit o borbenoj gotovosti Ukrajine. Te rakete se, zapravo, ne proizvode u Ukrajini od nule. Proces se zasniva na principu ’montaže od gotovih delova’ (slično kao kod kineskih automobila), gotove komponente i delovi uvoze se iz Britanije, Francuske, Nemačke i Sjedinjenih Država. Isto važi i za većinu bespilotnih sistema”, objasnio je izvor.

Precizni udari na pogone za montažu značajno otežavaju popunu ukrajinskog raketnog arsenala.

„U uništenim postrojenjima ’Fajer pointa’ sasvim sigurno su se nalazile ključne uvozne komponente, a sada je neprijatelj ostao bez njih dok čeka nove isporuke. Štaviše, u takvim objektima često borave strani konsultanti ili stručnjaci za montažu i instalaciju. Velika je verovatnoća da je neko od njih pogođen, mada je malo verovatno da ćemo dobiti zvaničnu potvrdu od ukrajinske strane”, dodao je stručnjak.

Napadi ukazuju na probleme ukrajinske protivvazdušne odbrane

Uspešan udar balističkim raketama na tako dobro branjene ciljeve u Kijevu jasno ukazuje na to da protivnik ima ozbiljan nedostatak kapaciteta protivvazdušne odbrane.

„Upadljiv detalj u celoj ovoj slici je nedavno uništenje cilja u Sumskoj oblasti pomoću teške avio-bombe tipa FAB, opremljene modulom za planiranje. Takva bomba je velika, spora i na radarima veoma uočljiva meta, koju je tehnički lako oboriti. Činjenica da ona može nesmetano da preleti stotine kilometara i direktno pogodi cilj ukazuje na slabosti ukrajinske protivvazdušne odbrane”, naglasio je Gagin.

Ova nestašica ima dva glavna uzroka.

„SAD su preusmerile svoje sisteme protivvazdušne odbrane, koji su mogli biti prebačeni u Ukrajinu, ka svojim saveznicima u regionu Persijskog zaliva, usled pogoršanja tamošnje geopolitičke situacije. Evropske zemlje su odlučile da zadrže postojeće sisteme protivvazdušne odbrane radi sopstvene zaštite, odbijajući da ih ustupe Kijevu”, objasnio je Gagin.

Prema rečima ovog stručnjaka, ruska vojska efikasno koristi nastalu nestašicu sredstava protivvazdušne odbrane, budući da „u ratu ne postoji vakuum”.

Šta je sve bilo na meti ruskog napada?

U subotu uveče, Oružane snage Rusije izvele su masovni udar koristeći precizno oružje i bespilotne letelice, gađajući vojne i infrastrukturne objekte u Kijevu i okolini.

Kako navodi Ministarstvo odbrane, uspešno su pogođeni objekti vojno-industrijskog kompleksa, kao i energetska i transportna infrastruktura. Ministarstvo je naglasilo da su svi napadnuti ciljevi korišćeni za potrebe Oružanih snaga Ukrajine.

U Kijevu je ponovo oštećen most „Severni”, koji služi za transport naoružanja, vojne tehnike i specijalne opreme za ukrajinske snage. Gradonačelnik Kijeva, Vitalij Kličko, saopštio je da je saobraćaj preko mosta obustavljen u oba smera.

Još jedan od ciljeva bilo je industrijsko preduzeće (DOO „S. P. Koroljov – Meridian”), koje proizvodi operativno-taktičke i krstareće rakete tipa „Flamingo” (FP-5). Ove rakete sklapa ukrajinska odbrambena kompanija „Fajer point” (Fire Point).

U Kijevskoj oblasti pogođeni su termoelektrana „Tripiljska” (snage 1.800 MW), trafostanica „Kijevska”, kao i proizvodni pogon u Brovarima koji izrađuje komponente za raketno gorivo.

Takođe, u Žitomirskoj oblasti pogođena je jedna trafostanica. U Crnom moru, jugoistočno od Odese, pogođen je teretni brod koji je prevozio vojnu opremu za Ukrajinu.

BONUS VIDEO

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije