Bliži se kraj najvećeg sukoba u Evropi?

VIŠE od dve godine otkako je Donald Tramp uoči američkih predsedničkih izbora obećao da će okončati rat u Ukrajini, podigle su se nade da se konačno bliži kraj najvećeg sukoba u Evropi od Drugog svetskog rata.

– Kraj rata u Ukrajini je sve bliži, možda bliži nego ikada do sada – rekao je Tramp u sredu.

Diplomatija je uzavrela otkako je Tramp proglasio energetsko primirje, sklopio “dil veka” sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o dizelu, a ukrajinskom Vladimiru Zelenskom, poručio da je vreme za smenu.

Telefoni su se usijali, američki izaslanici su se raštrkali po Moskvi i Kijevu, a onda su objavljene dve šok vesti koje su odjeknule u svetu.

Prvo je Putin pristao da nastavi pregovore sa Ukrajinom uz posredstvo SAD, već sledećeg meseca, kako je rekao Kremlj u sredu.

Vyacheslav Prokofyev/Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

Do toga je došlo nakon što se Putin sastao sa Trampovim izaslanikom, Stivom Vitkofom u impozantnoj carskoj palati u Sankt Peterburgu, u okviru najnovijeg pokušaja Vašingtona da okonča rat u Ukrajini.

Bio je to deveti lični susret Vitkofa i Putina a razgovori su, kako se navodi u medijima, počeli gestom dobre volje od strane Rusije, oslobađanjem Stivena Habarda, penzionisanog američkog nastavnika koji je bio pritvoren u Rusiji.

Tramp je prethodno zatražio od ruskog lidera da ga oslobodi.

– Pitao sam da li mogu da puste Stivena Habarda, i on je sada na putu kući. Zauzvrat nisam dao ništa – rekao je Tramp.

A onda je kao bomba odjeknula druga vest, koja je iznenadila mnoge posmatrače.

Zelenski, koji je do sada uporno odbijao da prepusti Rusiji centimetar ukrajinske zemlje,a posebno one u Donbasu koju Putinove snage još nisu osvojile, rekao je da bi prihvatio mirovni sporazum kojim bi se rat zamrznuo duž trenutne linije fronta, ocenivši to kao realan način da se zaustave borbe.

Foto: Tanjug (AP Photo/Julia Demaree Nikhinson)

Ukrajina bi time zadržala oko 75% svoje zemlje – u zamenu za američke i evropske bezbednosne garancije.

Putin želi čitav Donbas, ali, dok Rusi u istočnom regionu Ukrajine potpuno kontrolišu Lugansk, u Donjecku, gde se nalazi pojas utvrđenih gradova dug 50 kilometara, Ukrajina i dalje drži kritičnih 19% teritorije, ili oko 6.500 km².

Prema jednim medijima, više od 200.000 Ukrajinaca živi u tom području, veličine šumadijskog regiona, u kojem se nalaze utvrđeni gradovi Kostjantinivka, Slovjansk, Pokrovsk i Kramatorsk.

Donjecka, Luganska oblast, Krim i delovi Hersonske i Zaporoške oblasti koje Rusija kontroliše čine oko 115.000 kilometara kvadratnih.

Prema drugim medijima, u užim krugovima vlasti u Vašingtonu smatraju da ruska invazija na Ukrajinu predstavlja prepreku budućim ekonomskim dogovorima sa Moskvom, uključujući potencijalne ugovore o dizelu i eksploataciji retkih zemnih minerala.

Postizanje takvih ekonomskih sporazuma moglo bi da podrazumeva pritisak na Ukrajinu da odustane od svojih teritorijalnih pretenzija na Donbas.

Kremlj je nakon sastanka u sredu naveo da se razgovaralo o velikim zajedničkim ekonomskim projektima, uključujući i neke koji su blizu realizacije.

Mediji navode da je Vitkof sa sobom doneo dokumente sa različitim idejama za mogući mirovni sporazum, a da je Džared Kušner, Trampov izaslanik i zet, koji se uključio kasnije na sastanak preko telefona, želeo da ruskom predsedniku predstavi neke svoje predloge.

Foto: Tanjug (AP Photo/Mark Schiefelbein)

Tramp i Zelenski međusobno su prebacivali kritike zbog načina na koji bi trebalo okončati rat u Ukrajini.

Tramp je optužio ukrajinskog predsednika da ne želi mir.

– Mogao je da sklopi bolji dogovor pre dve godine nego što može sada – rekao je Tramp u ponedeljak.

Američki predsednik navodno želi da posreduje u postizanju mirovnog sporazuma između Ukrajine i Rusije tokom predstojećeg samita G20, koji će se održati u klubu “Tramp Nešenel Doral Majami” na Floridi od 14 do 15. decembra.

Neimenovani savetnici rekli su za medije, da Tramp već zamišlja sebe kako stoji neposredno između Zelenskog i Putina tokom ceremonije potpisivanja sporazuma.

Tramp je u ponedeljak ponovio da između Zelenskog i Putina vlada “ogromna mržnja”.

– Teško im je da budu u istoj sobi. Baš me briga kako će to biti izvedeno – rekao je on.

Dok Tramp pominje samit G20, Kremlj je predložio da bi novi trilateralni mirovni pregovori, koji bi bili na tehničkom nivou, mogli da se održe u Abu Dabiju i da bi bili usredsređeni na načine garantovanja bezbednosti Ukrajine i Rusije nakon završetka rata, prenose mediji.

Kremlj je dodao da bi ti pregovori mogli da otpočnu od 10. novembra, svega nedelju dana nakon američkih međuizbora.

Poslednji mirovni pregovori uz posredovanje SAD održani su u februaru, pre nego što su SAD i Izrael pokrenuli rat protiv Irana.

Zelenski je potvrdio da namerava da prisustvuje samitu G20 i sastane se sa Putinom kako bi se postiglo pravedno rešenje.

Ali, pre toga bi moglo da dođe do trilateralnog sastanka između Trampa, Putina i kineskog predsednika Sija Đinpinga u novembru u Šendženu, na samitu APEC-a, gde bi pričali o Ukrajini, samo bez Zelenskog za stolom.

Prema WSJ, ovakav susret mogao bi da dovede do nove podele sveta na sfere uticaja.

Potencijalni susret trojice lidera tri velike sile bio bi bez presedana.

O njemu se takođe diskutovalo u sredu u Kremlju, nakon čega je Moskva rekla da se Peking već priprema za događaj koji bi bio “prvi susret te vrste u istoriji”.

(Blic)

BONUS VIDEO: 

Najava iz štaba liste Ujedinjena Srbija: Vučić se uskoro obraća javnosti

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije