Da li kijevski „rat protiv avio-kompanija” menja tok sukoba?

KIJEV je zvanično pokrenuo novu, izuzetno rizičnu fazu rata upozorenjem predsednika Vladimira Zelenskog međunarodnim avio-kompanijama i osiguravajućim kućama da ruski vazdušni prostor usled masovnih udara dronova postaje „potpuno nebezbedan” za civilno vazduhoplovstvo.

Nakon što je ukrajinski šef države poručio da je vreme „bezbednih dana iznad ruskog neba prošlo”, sukob u istočnoj Evropi dobio je novu globalnu dimenziju. Ova strategija vazdušne i ekonomske blokade nameće ključno pitanje: da li masovni udari dronovima na komercijalne koridore predstavljaju stvarnu prekretnicu u ratu ili očajnički potez sa dalekosežnim posledicama?

Nebo zasićeno dronovima

Suština nove ukrajinske taktike ne leži u direktnom ciljanju putničkih letelica – što je Kijev izričito naglasio kako bi izbegao međunarodne optužbe za terorizam – već u takozvanoj „ratnoj aritmetici”. Sa hiljadama dugodometnih bespilotnih letelica koje svakog meseca ulaze u vazdušni prostor koji Rusija koristi za civilni saobraćaj, rizik od kolateralne štete postaje visok. Opasnost od pogrešne identifikacije od strane protivvazdušne odbrane ili fatalnih incidenata u vazduhu sada je realna svakodnevica.

Kijev je ovu pretnju institucionalizovao podnošenjem zvaničnog obaveštenja Međunarodnoj organizaciji za civilno vazduhoplovstvo (ICAO). Zahtev za potpunu zabranu letova iznad Ruske Federacije pravda se proglašenjem ove zone „visokorizičnom po civilni saobraćaj”. Cilj je jasan: prisiliti prevoznike iz zalivskih zemalja i Azije, koji još uvek održavaju aktivne linije za Moskvu i Sankt Peterburg, na potpunu obustavu letova. Kijev računa na bezbednosni pritisak, ali i na momentalni gubitak ratnog osiguranja kod londonskog Lojdsa i drugih svetskih osiguravajućih kuća.

PVO kišobran iznad aerodroma

Reakcija Kremlja bila je oštra i munjevita. Ruski predsednik Vladimir Putin opisao je ukrajinske pretnje međunarodnom avio-saobraćaju kao klasičan akt „državnog terorizma” i ucena, najavivši asimetrične kontramere protiv kijevskog režima i njegovih zapadnih pokrovitelja. Istovremeno, rusko Ministarstvo saobraćaja, u bliskoj koordinaciji sa Ministarstvom odbrane i jedinicama Rosgvardije, ubrzano uvodi sisteme zaštite oko ključnih moskovskih i regionalnih vazdušnih luka kao što su Vnukovo, Šeremetjevo i Domodedovo. Ove mere uključuju postavljanje specijalizovanih antidron mreža, ali i stacioniranje najnovijih mobilnih sistema PVO tipa „Pancir-S1” u neposrednoj blizini pista.

Iako zvanična Moskva kontinuirano uverava javnost da vazdušni štit funkcioniše besprekorno i da neće dozvoliti strateške poremećaje u civilnom avio-saobraćaju, realnost na terenu pokazuje da su protokoli „Tepih” (režim hitnog zatvaranja neba) postali gotovo svakodnevna pojava. Intenzivno elektronsko ometanje i suzbijanje satelitske navigacije (GNSS/GPS spoofing), koji se koriste za skretanje ukrajinskih dronova sa putanje, već stvaraju ozbiljne „slepe mrlje” i logističke rizike za posade komercijalnih aviona u gusto naseljenim aerodromskim zonama.

Prekretnica ili logistički rat iscrpljivanja?

Da li je ova vazdušna ofanziva stvarna prekretnica sukoba? Odgovor zahteva dublju geopolitičku analizu. Iz čisto vojne perspektive, iluzorno je verovati da same bespilotne letelice, bez obzira na njihov broj i masovnost, mogu naterati nuklearnu supersilu poput Rusije na kapitulaciju. Ipak, strategija Kijeva radikalno menja ekonomsku cenu rata za Moskvu. Preusmeravanje međunarodnih ruta, učestali prekidi rada komercijalnih terminala i potencijalno potpuno povlačenje preostalih stranih avio-kompanija direktno seku vitalne fiksne prihode koje Ruska Federacija ostvaruje od naplate preleta preko svoje teritorije (tzv. rojalti takse), istovremeno udarajući na preostale poslovne veze i logističke lance sa Azijom i Bliskim istokom.

Ono što ovu fazu sukoba čini suštinskom prekretnicom jeste definitivni i nepovratni završetak perioda u kome se život u ruskim metropolama odvijao relativno izolovano od ratnih dejstava u Ukrajini. Psihološki efekat na rusku javnost je nemerljiv. Rat se iz pograničnih rovova Donbasa i pojasa Kurske oblasti definitivno preselio na nebo iznad najvećih ruskih gradova, uključujući i prestonicu Moskvu, pretvarajući globalnu civilnu avio-industriju u kolateralnu štetu i nevoljnog zarobljenika ovog iscrpljujućeg sukoba.

Globalni rizici „nevidljive” blokade

Nova strategija Kijeva predstavlja opasan mač sa dve oštrice. Ukoliko Ukrajina uspe u svojoj nameri da međunarodno potpuno izoluje ruski vazdušni prostor, to će nesumnjivo biti težak propagandni i makroekonomski udarac za Moskvu. Ipak, međunarodne kompanije već mesecima balansiraju na samoj ivici prihvatljivog rizika. Najveća opasnost krije se u nepredvidivosti situacije: ukoliko dođe do tragičnog incidenta i obaranja nekog stranog civilnog aviona usled unakrsne vatre između masovnih rojeva ukrajinskih dronova i guste mreže ruske PVO, posledice po globalnu bezbednost bi bile katastrofalne i nesagledive. U tom crnom scenariju, Kijev bi preko noći mogao da izgubi ključnu političku podršku dela međunarodne zajednice, pre svega neutralnih zemalja Globalnog juga. Rat je definitivno ušao u fazu u kojoj zajedničko nebo više nikome ne garantuje sigurnost.

BONUS VIDEO : 
KATASTROFA U MOSKVI: Logistički centar i skladište nafte u plamenu

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije