Dobili personalizovanu vakcinu, nikom se nije vratio

U MALOM kliničkom ispitivanju personalizovane vakcine protiv raka bubrega, bolest se nije vratila nijednom od devet pacijenata koji su je primili.

Učesnici su praćeni u proseku tri godine i četiri meseca nakon operacije, a rezultati se smatraju ohrabrujućim, iako se zbog malog broja ispitanika ne može sa sigurnošću reći da je vakcina sprečila povratak bolesti.

Personalizovana vakcina protiv raka

Naučnici su razvili eksperimentalnu vakcinu koja uči imuni sistem da prepozna ćelije raka.

Postupak uključuje analizu tumora svakog pacijenta, izbor jedinstvenih delova proteina, takozvane neoantigene i njihovu upotrebu za proizvodnju vakcina.

Cilj je ohrabriti odbrambeni sistem tela da napadne rak koji je specifičan za tu osobu.

Ohrabrujući rezultati male studije

Studija je obuhvatila devet osoba sa svetloćelijskim karcinomom bubrežnih ćelija, najčešćim oblikom bolesti kod odraslih.

Sedam pacijenata je bilo u trećoj i dva u četvrtoj fazi bolesti.

Svi tumori su potpuno hirurški uklonjeni i nisu imali vidljive znakove bolesti u vreme vakcinacije, ali su bili pod visokim rizikom od njenog povratka.

Naučnici su se nadali da će vakcina obučiti imuni sistem da uništi preostale ćelije raka koje su premale da bi se detektovale standardnim testovima.

Kod svih devet pacijenata razvio se imuni odgovor, a u njima je sedam T-ćelija aktiviranih vakcinom bilo u stanju da prepozna sopstveni tumor pacijenta.

Oprez treba da se vrši u tumačenju

Istraživači upozoravaju da se rezultati moraju tumačiti sa oprezom.

– S obzirom na ograničen broj pacijenata, moramo biti oprezni u daljim tumačenjima – rekao je Dejvid Braun sa Univerziteta Jejl i Toni Šueri sa Instituta za rak Dana-Farber, koji su vodili studiju.

Pošto studija nije imala kontrolnu grupu, nije moguće utvrditi kod koliko bi se pacijenata bolest vratila da nisu primili vakcinu.

Takođe, ova studija ne može da potvrdi da li je dodavanje imunoterapijskog leka “ipilimumaba”, koji je primio pet pacijenata, dodatno poboljšalo ishod.

Izazovi u razvoju vakcina

Pravljenje vakcine za rak bubrega je poseban izazov, jer ovi tumori obično imaju manje mutacija nego, na primer, melanom, što znači manji broj potencijalnih ciljeva za vakcinu.

Uprkos tome, naučni tim je uspeo da proizvede vakcinu za svakog učesnika.

– Naš cilj je bio da izgradimo trajni imunitet na antigene specifične za tumor, što bi na kraju dovelo do imunološkog odgovora protiv samog tumora – rekli su Braun i Šueri.

Nastavak je pokazao da imuni odgovor traje godinama.

Ključni korak je bio da se potvrdi da T-ćelije aktivirane vakcinom mogu prepoznati stvarne tumorske ćelije, a ne samo njihove delove u laboratoriji.

U sedam od devet slučajeva, mogli su da potvrde upravo to.

– Istražili smo da li su T-ćelije koje su aktivirale vakcine sposobne da prepoznaju tumor pacijenta – rekli su istraživači, objašnjavajući da je ovo veliki tehnički izazov jer su morale da sačuvaju vitalne tumorske ćelije za svakog pacijenta.

Bezbednost i buduća istraživanja

Studija prve faze bila je prvenstveno fokusirana na sigurnost i podnošljivost.

Najčešći neželjeni efekti bili su blagi, kao što su reakcije na mestu ubrizgavanja i privremeni simptomi slični gripu.

Nijedan od učesnika nije imao ozbiljne neželjene efekte.

Iako nalazi pokazuju da je moguće napraviti vakcine za ovu vrstu raka koje stvaraju trajni imuni odgovor, ostaje nejasno da li zaista poboljšavaju ishod lečenja.

– Moramo da ispitamo personalizovane vakcine na mnogo većem broju pacijenata i da se uverimo da zaista poboljšavaju rezultate u poređenju sa trenutnim standardnim tretmanom – zaključili su Braun i Šueri.

U toku je veća studija, “INTerpath-004”, koja testira još jednu personalizovanu vakcinu zasnovanu na “mRNK” tehnologiji u kombinaciji sa imunoterapijom.

Studija je objavljena u časopisu “Nature”.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije