Dve inicijative pokreću masovne proteste mladih

HRVATSKA bi krajem novembra mogla da se suoči sa talasom protesta mladih, nakon što su dve nezavisne inicijative najavile izlazak na ulice i bojkot nastave.

Pozivi se već masovno dele na društvenim mrežama, štampaju se plakati, osmišljavaju slogani, a organizacija se odvija i preko WhatsApp grupa.

Prvi protest zakazan je za 20. novembar u Zagrebu, kada bi pokret „Štrajk mladih“, povezan sa širim evropskim pokretom „Youth Strike“, trebalo da organizuje bojkot nastave i okupljanje ispred obrazovnih institucija.

Već narednog dana, 21. novembra, građanska inicijativa „Vreme je za promene“ najavila je proteste u desetak hrvatskih gradova, uz program i govornike.

Iako se ove dve inicijative razlikuju po načinu organizacije i konkretnim zahtevima, povezuje ih nezadovoljstvo položajem mladih, troškovima života, stanovanjem, obrazovanjem i osećajem da im se ne pruža dovoljno prilika za sigurnu budućnost.

Talas nezadovoljstva zahvatio Evropu

Najave iz Hrvatske dolaze u trenutku kada se širom Evrope širi talas omladinskih protesta. U više zemalja mladi izlaze na ulice zbog visokih cena, nedostupnog stanovanja, problema u obrazovanju, smanjenja javnih usluga i odluka vlasti koje, kako smatraju, ugrožavaju njihovu budućnost.

Posebno napeta situacija zabeležena je u Francuskoj, gde su stotine hiljada ljudi učestvovale u protestima tokom prethodnih nedelja. Prema izveštajima, više od 320.000 ljudi izašlo je na ulice tokom jednog od velikih protesta, a demonstracije su u pojedinim gradovima prerasle u sukobe sa policijom, pljačke i paljenje objekata. U Tuluzu, Lionu i Marseju usledila su brojna hapšenja, dok je jedan policajac povređen Molotovljevim koktelom.

Neredi su se potom proširili i na Nemačku. U subotu, 31. oktobra, desetine hiljada ljudi učestvovale su u demonstracijama u 34 grada, uključujući Berlin, Frankfurt i Minhen. Pokret „Gen Z regelt“ tražio je veća ulaganja u obrazovanje i javne službe, smanjenje troškova života i odustajanje od obaveznog služenja vojnog roka.

Međutim, u Frankfurtu su demonstracije tokom večeri prerasle u nasilje. Razbijani su izlozi, pljačkane prodavnice, a na policiju i pripadnike hitnih službi bacani su kamenice, flaše, vatromet i Molotovljevi kokteli. U Berlinu je povređeno 27 policajaca, dok su hapšenja zabeležena i u Hamburgu i Kelnu. O događajima je izvestio Rojters.

Protesti u Portugalu, Italiji, Španiji i drugim zemljama

Nezadovoljstvo mladih prisutno je i u Portugalu, gde su hiljade ljudi protestovale zbog visokih kirija i stambene krize. Policija je u Lisabonu uklonila šatore demonstranata koji su kampovali u centru grada, dok su okupljeni upozoravali da sve veći broj ljudi ne može da priušti stanovanje.

Protesti i sukobi zabeleženi su i u Italiji, posebno u Rimu i Torinu, dok su u Španiji, Belgiji, Irskoj, Grčkoj i Albaniji mladi takođe izlazili na ulice zbog različitih društvenih i ekonomskih problema.

Iako zahtevi nisu svuda isti, zajednički imenitelj je nezadovoljstvo generacije koja smatra da sve teže dolazi do pristojnog posla, stana i kvalitetnog obrazovanja, dok se istovremeno smanjuju ulaganja u javne usluge.

Upravo u takvoj atmosferi Hrvatska se priprema za novembarske proteste.

Pitanje je da li će najavljene akcije ostati ograničene na bojkot nastave i mirna okupljanja ili će se pretvoriti u širi talas nezadovoljstva, kakav je već potresao pojedine evropske prestonice.

(Alo)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije