I onaj aplauz Berčeku, i Laušu, i Lazi (glumcu), i Bjeli (dan nakon incidenta)…

I ono kad počne pljusak, a niko ne mrda iz najvećeg bioskopa pod otvorenim nebom u Srbiji. I ono kad na svečanom otvaranju predsednik žirija uzvikne: „Kolege glumci, Tvrđava je naša!“ Jer bila je, skoro punih šest decenija

To obično počne ovako. Daleko zanimljiviji deo dana vam je onaj prepodnevni. Dok sa drugarima iz kraja salećete glumce po centru grada. Pa vam Riska iz Srećnih ljudi – inače jedna par excellence dama – kaže da autogram može, ali fotografija baš i ne može. Zbog nekih njenih loših iskustava. A onda vas roditelji uveče povedu na projekcije. Vas troje, a dve ulaznice. I jedna improvizovana stoličica od stiropora iz kućne radinosti, koju će postaviti tačno između