INTERVJU, ANTONIJE KELJEVIĆ, MILEVA PROJECT: „Želimo da deca iz dijaspore stvaraju svoje uspomene u Srbiji“
Kada odgajate dete daleko od zemlje u kojoj ste rođeni, često razmišljate o tome šta ćete uspeti da mu prenesete. Jezik i običaji deo su svakodnevice u dijaspori, ali mnogi roditelji žele da njihova deca upoznaju i život u Srbiji, da u njoj steknu prijatelje i uspomene.
O tim željama i izazovima razmišlja i Antonije Keljević, osnivač neprofitne organizacije Mileva projekat, kao otac trojice dečaka i kao čovek koji veliki deo života živi u dijaspori. Pokretanjem ove organizacije odlučio je da drugim roditeljima olakša upoznavanje sa Srbijom.
U prvoj godini rada Mileva projekta, 31 dete dobilo je priliku da doputuje u Srbiju. Šta vam je, kao osnivaču, u svemu tome najviše značilo?
Najviše mi je značilo to što su deca dobila priliku da provedu vreme sa porodicom i upoznaju Srbiju kroz sopstvena iskustva. Neki susreti koji su se do tada odvijali preko video-poziva konačno su postali zagrljaji i zajednički dani.
Stizale su nam fotografije sa rodbinom, iz gradova i mesta koja su obilazili. Lepo je videti koliko različitih i dragocenih uspomena može da nastane tokom samo jednog letnjeg raspusta.
Iza ove ideje stoji i vaše iskustvo života daleko od Srbije. Kada ste osetili da želite da pomognete drugim porodicama koje žive u dijaspori?
Ta želja se razvijala tokom godina. U Ameriku sam otišao 2008. godine i prvih sedam godina, zbog nerešenih papira, nisam mogao da dođem u Srbiju. U tom periodu preminula je moja baka Mileva, uz koju sam odrastao. Nisam mogao da je vidim, niti da dođem na njenu sahranu. To je jedan od najtežih trenutaka mog života u inostranstvu.
Vremenom sam upoznavao porodice u kojima su roditelji iz Srbije, a deca je nikada nisu posetila. Znao sam koliko udaljenost može da bude teška i želeo sam da pomognem da se neki susreti ipak dogode. Tako je nastao Mileva projekat.
Ime Mileva za vas ima lično, ali i šire značenje. Šta je sve u njemu sačuvano?
U tom imenu je, pre svega, sačuvana uspomena na moju baku i sve što je učinila za našu porodicu. Ali ono za mene predstavlja i sve one tihe čuvarke domova koje su ostajale da brinu o deci, vode domaćinstvo i sačuvaju porodicu na okupu dok su njihovi najbliži odlazili u ratove ili u svet, za poslom i boljim životom. Uz njih su stasavale generacije, učio se jezik i prenosili običaji.
Mnogi od nas imaju neku svoju Milevu. Ovim imenom želeo sam da im odam priznanje i kažem hvala za sve ono što su činile, a o čemu se retko govori.
Koje uspomene na baku vam se prve vrate kada govorite o njoj?
Bila je veoma vredna i stalno u pokretu. Živela je u selu na severu Kosova i Metohije, u blizini Gazivodskog jezera. Kao mali sam sa njom išao na pijacu, gde je prodavala seoske proizvode. Tako je brinula o porodici i doprinosila da svi imamo ono što nam je potrebno.
Često kažem da sam smisao za trgovinu nasledio od nje. Bila je blaga, ali je umela da bude stroga kada je trebalo. Prema meni je ipak bila popustljivija, jer sam bio prvi unuk.
USPOMENE ZA CEO ŽIVOT: Mali Antonije sa bakom Milevom
Poslednji put sam je video u proleće 2008. godine, a tada još nisam ni znao da li ću otići u Ameriku. Nisam mogao da pretpostavim koliko dugo posle toga neću moći da se vratim.
Danas ste otac trojice dečaka. Kako njima približavate mesta i ljude koji su obeležili vaše detinjstvo?
Trudim se da ih odmalena vodim u Srbiju i da vreme provode na mestima koja su važna našoj porodici. Kada dođemo, obilazimo našu kuću kod Gazivodskog jezera, kao i manastire na Kosovu i Metohiji. Želim da ta mesta poznaju, da znaju gde je njihova porodica živela i da i sami za njih vezuju lepe uspomene. Važno mi je da imaju priliku da upoznaju taj deo svog porekla dok odrastaju.
Šta biste voleli da ljudi u Srbiji bolje razumeju o porodicama koje žive u dijaspori?
Voleo bih da ljudi u Srbiji bolje razumeju koliko porodicama u dijaspori znači da njihova deca ostanu povezana sa zemljom iz koje potiču. Svakim dolaskom deca bolje upoznaju svoje poreklo i doživljavaju Srbiju prisnije. Ta bliskost može ih jednog dana podstaći da tamo pokrenu posao, prenesu znanje ili na drugi način doprinesu njenom razvoju.
Porodice koje žive u dijaspori već mnogo doprinose Srbiji. Prema podacima NBS koje prenose mediji, priliv doznaka iz inostranstva u Srbiju tokom 2025. godine iznosio je oko 5,3 milijarde evra. Zato je, između ostalog, važno da i Srbija pokaže koliko joj znače njeni ljudi u dijaspori.
Postoji li nešto što ste, odrastajući u Srbiji, uzimali zdravo za gotovo, a tek ste u Americi shvatili koliko Vam znači?
-Mnogo toga. Dok nisam otišao iz Srbije, nisam u potpunosti razumeo sve blagodeti koje nam naša matica pruža. Posle toliko godina provedenih u inostranstvu, živeći u Rusiji, Ukrajini i sada Americi, čvrsto verujem da često nismo svesni koliko nam je u Srbiji dobro i koliko malo nedostaje da u njoj bude bolje nego bilo gde drugde. Ali potrebno je da se svi zajedno malo više potrudimo, da svako krene od svog dvorišta i pruži svoj maksimum. Da više cenimo ono što imamo i da se prema tome odnosimo sa više brige i zahvalnosti.
Kako neko ko prepozna vrednost ove ideje može da doprinese narednim putovanjima?
-Pojedinci i kompanije mogu da nas podrže jednokratnim ili redovnim mesečnim donacijama preko sajta. Znači nam i kada neko podeli priču o projektu, poveže nas sa ljudima koji žele da pomognu ili prenese informaciju porodicama kojima bi ova podrška bila važna.
-Zahvalan sam svima koji su nam već ukazali poverenje. Do sada smo kroz 118 donacija pojedinaca i kompanija prikupili 138.119 dolara. Želimo da narednog leta bude još više susreta sa najbližima i da se deca vrate u Ameriku sa osećajem da u Srbiji imaju svoje mesto, i ljude koji ih vole i željno iščekuju da im ponovo dođu, kaže Antonije Keljević na kraju razgovora.
Prijave i podrška
Više informacija o programu i prijavljivanju dostupno je na sajtu Mileva projekta.
Pojedinci i kompanije koji žele da podrže naredna putovanja mogu to učiniti jednokratnom ili mesečnom donacijom.
Tekst: Serbian Times Foto: Mileva Project
PROČITAJTE JOŠ:
OTAC ŠESTORO DECE, POLJOPRIVREDNIK I PEVAČ U CIPELAMA PROFESORA: Ko je Aleksandar Čupić, poslanik Studentske liste i izvođač pesme „Hajde grade“!
Dodaj Serbian Times kao svoj Google izvor
