Vesti

Iran spreman da deblokira moreuz Hormuz

2. novembar 2026.

IRAN je u ponedeljak saopštio da je spreman da deblokira Ormuski moreuz u roku od dva dana, pod uslovom da SAD pristaju na njegove zahteve.

ИРАН УЦЕНИО САД: Спреман да деблокира Ормуски мореуз само под овим условом

Ovo predstavlja značajno skraćenje u odnosu na vremenski okvir od sedam dana, koji je Teheran prvobitno predložio u septembru u poruci poslatoj Vašingtonu preko Katara, prenosi mediji.

Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova, Esmail Bagaei, izjavio je da mogućnost sprovođenja plana u roku od dva dana predstavlja “dodatni dokaz da Iran nastupa u dobroj veri”.

– Jasno smo stavili do znanja da bi, ukoliko naši zahtevi budu ispunjeni, bezbednost u moreuzu Hormuz i nastavak pregovora mogli biti osigurani u veoma kratkom roku – istakao je on.

Bagaei je potvrdio da se razmena poruka sa SAD nastavlja putem posrednika i da “sve zavisi” od toga hoće li američka strana prihvatiti iranske zahteve.

– Tek tada možemo razgovarati o narednim koracima – objasnio je Bagaei.

Uslovi Teherana uključuju okončanje rata na svim frontovima, odmrzavanje iranske imovine u inostranstvu, ukidanje sankcija naftnom sektoru, kao i prekid američke pomorske blokade iranskih luka.

Od izbijanja rata krajem februara, Iran je preuzeo kontrolu nad moreuzom Hormuz i redovno napada plovila koja pokušavaju da prođu bez odobrenja, dok SAD sprovode pomorsku blokadu iranskih luka.

U intervjuu, ministar spoljnih poslova, Abas Arakči, izneo je dodatne zahteve.

Naveo je da Vašington mora da prihvati novu tranzitnu rutu kroz moreuz, o kojoj su se dogovorili Iran i Oman, da smanji broj američkih vojnika u regionu i da ukine sankcije uvedene od avgusta.

Tog meseca, Vašington je pokrenuo novi talas mera, koje je opisao kao “ekonomsko gušenje” Irana.

Diplomatske aktivnosti se intenziviraju dok Vašington i Tel Aviv pojačavaju vojne pretnje.

U subotu je predsednik SAD, Donald Tramp, izjavio da još uvek postoje jedan ili dva cilja koja treba “rešiti”, od kojih je jedan planina Pikeks, u centralnom Iranu.

Vašington sumnja da se tamo nalazi nuklearna infrastruktura, tvrdnja koju Teheran negira.

– Odgovorićemo snažno, odmah i sveobuhvatno na svaki čin agresije ili vojni napad na Iran, bez obzira na to koja su sredstva upotrebljena – izjavio je Bagaei tokom konferencije za novinare u ponedeljak.

U međuvremenu, zamenik iranskog ministra spoljnih poslova, Kazem Garibabadi, otputovao je u ponedeljak u Dohu kako bi učestvovao u izradi preliminarnog sporazuma, uz posredovanje Katara.

Kina je takođe najavila da šalje specijalnog izaslanika Džai Džuna u Iran, Oman i Saudijsku Arabiju, kako bi pozvao sve strane na prekid neprijateljstava.

Kineski predsednik, Si Đinping, izjavio je da Bliski istok i region Zaliva ne smeju postati poprište rivalstva velikih sila.

Kineski državni mediji prenose da su Peking i Muskat zajednički pozvali Vašington i Teheran da se vrate “Islamabadskom memorandumu o razumevanju”.

Potpredsednik parlamenta, Ali Nikzad, izjavio je da Iran neće ulaziti u nuklearne pregovore pod pritiskom, napominjući da su prethodni razgovori rezultirali samo izneverenim obećanjima.

Mohsen Rezai, sekretar Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost Irana, ponovio je u subotu da SAD moraju ispuniti uslove pre početka pregovora.

Rezai je potvrdio da je primio pismo od američkog potpredsednika Džej Di Vensa, ali da na njega još uvek nije odgovorio.

Centralna komanda SAD, odbacila je tvrdnje Irana da su napadi bili usmereni isključivo na vojne objekte.

Na platformi X naveli su da je Iran namerno gađao stambena područja, civilne centre i civilne pomorce u međunarodnim vodama, te da je u tim napadima poginulo najmanje 20 ljudi.

Anvar Gargaš, savetnik predsednika Ujedinjenih Arapskih Emirata, izjavio je na konferenciji “Manamski dijalog” u Bahreinu da Abu Dabi ne želi dugotrajnu krizu sa Iranom, ali je napomenuo da je poverenje izgubljeno.

– Mi nismo prouzrokovali ovu štetu. Poverenje je narušeno nakon iranskog napada na nas – izjavio je on.

Ova diplomatska ofanziva dolazi uoči američkih izbora na sredini mandata, koji se održavaju u utorak.

Ekonomski pritisci povezani sa ratom protiv Irana stvorili su mogućnost da republikanci izgube većinu u Kongresu.

Objavljivanje rezultata u sredu poklapa se sa godišnjicom zauzimanja američke ambasade u Teheranu 1979. godine, kada su 52 američka diplomata bila držana kao taoci više od godinu dana.

Širom Irana očekuju se protesti protiv SAD, a u Teheranu su se prethodnih dana pojavili plakati na kojima je prikazan Tramp iza rešetaka.

Tramp je u nedelju uveče izjavio da je prethodnog dana vodio “veoma dobre” razgovore sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom o Iranu, ali nije otkrio detalje.

Netanjahuov kabinet nije komentarisao taj sastanak.

Otkako su Izraelci prošlog utorka izašli na birališta, Netanjahu je u javnosti govorio samo o izborima.

Rezultati su i dalje neizvesni, a prema prvim procenama, moguće je da Netanjahu neće uspeti da formira koaliciju, dok alternativna vlada još uvek nije formirana.

(Index.HR)

BONUS VIDEO:

Zatvorena poslovnica Alta banke na Terazijama