Iran započeo proizvodnju raketa dugog dometa: Evropa u dometu

IRAN je započeo proizvodnju balističkih raketa čiji domet premašuje granicu od približno 2.000 kilometara, koju je decenijama javno održavao, izjavio je Mohamad Akramija, portparol iranskih oružanih snaga.

Ova objava predstavlja značajnu promenu u zvaničnoj raketnoj politici Teherana i dolazi usred dugotrajnog sukoba sa Sjedinjenim Državama. „Iranske vlasti su odlučile da povećaju domet naših raketa zbog sukoba sa Sjedinjenim Državama koji je u toku”, rekao je Akramija. „Tokom ovog sukoba zaključili smo da je apsolutno neophodno povećati domet naših raketa i već smo počeli da radimo na tome”, dodao je on. Iranski zvaničnici su godinama tu granicu opisivali kao svesnu političku odluku, a ne kao tehnološko ograničenje, tvrdeći da evropske zemlje nisu bile predviđene kao mete iranskog raketnog programa.

Iran poseduje jedan od najvećih i najraznovrsnijih arsenala balističkih raketa na svetu. Zemlja je prve balističke rakete kratkog dometa nabavila sredinom osamdesetih godina od Severne Koreje i proizvodila ih po licenci, pre nego što je krajnje devedesetih nabavila severnokorejske rakete „Hvasong-7” (Hwasong-7). One su obezbedile sposobnost udara srednjeg dometa, čime su američke baze širom regiona, kao i ciljevi u Izraelu, dospeli u domet iranskog naoružanja. Sjedinjene Države nisu uspele značajnije da ometaju raketni program ove zemlje zbog toga što su rakete, baze, skladišta i proizvodni pogoni smešteni duboko pod zemljom; ovi snažno utvrđeni objekti građeni su decenijama uz podršku Severne Koreje. Na napredne sposobnosti iranskih snaga opremljenih balističkim raketama i dronovima u velikoj meri se oslanja kako bi se nadoknadili značajni nedostaci konvencionalnih vojnih snaga zemlje.

Foto: AI generated

Odluka o razvoju tipova raketa većeg dometa mogla bi Iranu da omogući proširenje udara na američke vojne objekte širom Evrope, kao i gađanje neprijateljskih ratnih brodova na moru i baza na ostrvu Dijego Garsija, koje je udaljeno približno 5.000 kilometara. Krajem avgusta pojavili su se izveštaji da iranska Revolucionarna garda razmatra mogućnost napada na američke vojne objekte u Evropi ukoliko dođe do dalje eskalacije trenutnih ratnih dejstava, što bi predstavljalo značajno geografsko širenje sukoba. Iako iranske snage trenutno mogu da izvode napade balističkim raketama na veći deo Istočne Evrope, rakete većeg dometa omogućile bi udare po strateški važnijim ciljevima u Zapadnoj Evropi. Iranski napadi dronovima i raketama već su učinili neupotrebljivim američke baze širom Bliskog istoka, uključujući i najveću američku vojnu bazu u inostranstvu – vazduhoplovnu bazu Al Udeid u Kataru.

Morteza Nikoubazl/NurPhoto / Shutterstock Editorial / Profimedia

Napadi na baze u Evropi bili bi posebno značajni zbog drastičnog smanjenja kapaciteta protivvazdušne odbrane širom kontinenta – prvenstveno usled donacija namenjenih podršci ukrajinskim ratnim naporima, kao i zbog toga što se američke zalihe sistema protivvazdušne odbrane prvenstveno usmeravaju na zaštitu objekata na Bliskom istoku. Revolucionarna garda je kontinuirano usavršavala svoje raketne operacije i upotrebu dronova kako bi efikasnije iskoristila slabosti američke protivvazdušne odbrane, koristeći pritom niz naprednijih tipova raketa koji ranije nisu viđeni. Najznačajnija među njima je raketa „Fatah 2” (Fattah 2), koja sadrži hipersoničnu klizeću bojevu glavu koju je gotovo nemoguće presresti. Izraelski list „Harec” (Haaretz) krajem marta je potvrdio da je 80 odsto iranskih raketa ispaljenih na ciljeve u Izraelu uspešno pogodilo svoje mete, što ukazuje na to da bi ciljevi u Evropi – koji su znatno slabije branjeni – mogli biti izuzetno ranjivi.

militarywatchmagazine.com

BONUS VIDEO – IZBODEN MUŠKARAC U NOVOM SADU: Napadač mu prišao dok je izlazio iz auta

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije