Izraelski predsednik poverio Gadiju Ajzenkotu, Netanjahuovom rivalu, zadatak formiranja vlade
Izraelski predsednik Isak Hercog je izabrao Gadija Ajzenkota, najozbiljnijeg rivala premijera Benjamina Netanjahua, da pokuša da formira novu vladu, preneli su izraelski mediji.
Ta odluka usledila je nakon parlamentarnih izbora koji su rezultirali zastojem, jer nijedan od njih dvojice nema jasan put ka vlasti, javila je britanska agencija Rojters (Reuters).
Netanjahu, izraelski lider sa najdužim stažom na vlasti, bori se da zadrži svoju funkciju nakon što je njegova versko-nacionalistička koalicija izgubila većinu na izborima održanim 27. oktobra, iako je i dalje ostala najveći blok u parlamentu.
Blok koji se protivi Netanjahuu, a koji predvodi Ajzenkot, bivši načelnik Generalštaba, odbio je da udruži snage sa arapskim strankama koje bi mu mogle obezbediti većinu.
Međutim, arapski lideri, nezadovoljni politikom Netanjahua i njegovih saveznika krajnje desnice, ipak su predložili Ajzenkota tokom razgovora sa predsednikom Isakom Hercogom.
Ajzenkota očekuju nedelje dugotrajnih pregovora. On ima 28 dana da pokuša da sastavi vladu, uz mogućnost produženja roka za još 14 dana.
Njegove potencijalne opcije za dolazak na vlast uključuju pokušaj formiranja manjinske vlade uz spoljnu podršku arapskih stranaka, sklapanje koalicije sa ultraortodoksnim strankama koje su on i njegovi saveznici ranije izbegavali, ili formiranje vlade nacionalnog jedinstva sa Netanjahuom.
Analitičari smatraju da je malo verovatno da će se bilo koja od ove tri opcije ostvariti. Ako Ajzenkot ne uspe, drugi kandidat može pokušati da formira vladu, a ukoliko i on ne uspe, parlament može nominovati nekog trećeg. Za ceo proces predviđen je rok od oko 100 dana. Ako niko ne uspe, raspisuju se novi izbori.
Likud je osvojio najviše mandata od svih pojedinačnih stranaka – 27 u Knesetu koji broji 120 poslanika – ali je šira Netanjahuova koalicija verskih i nacionalističkih stranaka osvojila ukupno 53 mandata, što je nedovoljno za većinu od 61 poslanika.
Ajzenkotova stranka Jašar postala je druga po snazi sa 21 mandatom, dok je njegova koalicija, koju čine četiri stranke – od levog centra do desnice, a koje predvode Jevreji – osvojila ukupno 48 mandata.
Dve stranke koje predstavljaju izraelsku arapsku manjinu osvojile su rekordnih 19 mandata.
Ajzenkot (66), sin imigranata iz Maroka, postao bi prvi premijer iz redova izraelske zajednice Mizrahi – Jevreja čiji koreni potiču sa Bliskog istoka i iz severne Afrike.
Povučen i nenaklonjen medijima, Ajzenkot je u politiku ušao tek 2022. godine.
Nakon napada palestinskog pokreta Hamas na Izrael 7. oktobra 2023. godine, kratko je bio član Netanjahuove ratne vlade, nakon čega se vratio u opoziciju.
Kao opozicionar, javno je kritikovao Netanjahua zbog njegovog načina vođenja zemlje, uključujući i upravljanje vojnom kampanjom u Gazi, i obećao da neće biti deo vlade u kojoj je i Netanjahu.
Ajzenkotov javni ugled takođe je neraskidivo povezan sa ličnom cenom koju je njegova porodica platila od 2023. godine. Njegov sin i dvojica njegovih nećaka poginuli su u borbama u Pojasu Gaze.
Ajzenkot je kritikovao nasilje doseljenika nad Palestincima, koje je u porastu od 2023. godine i koje je dovelo do tenzija u odnosima Izraela sa zapadnim državama.
On se takođe protivi Netanjahuovim koalicionim partnerima iz krajnje desnice, Itamaru Ben-Gviru i Bezalelu Smotriču, koji su se obojica našli na meti sankcija pojedinih zapadnih zemalja zbog podsticanja nasilja nad Palestincima.
(Beta, 08.11.2026)
