Izveštaj EK o Crnoj Gori: Napredak u pregovorima, upozorenje za ‘Evro model’

Crna Gora je ostvarila dobar napredak u svim poglavljima o kojima trenutno pregovara sa Evropskom unijom (EU), međutim, nedavno najavljeni “Evro model” mogao bi da predstavlja rizik po održivost javnih finansija, navodi se u godišnjem izveštaju Evropske komisije (EK) o napretku Crne Gore, koji će danas biti predstavljen u Briselu.

U izveštaju, u čiji je uvid imala Televizija Vijesti, konstatuje se dobar napredak u ključnim poglavljima 23 i 24. Brisel ističe da je okončanje ustavnih izmena – konkretno onih koje se odnose na ukidanje imuniteta i uvođenje provere integriteta za članove Vlade – najvažnija preostala obaveza.

EK takođe ukazuje na potrebu za boljim rezultatima u istragama, krivičnim gonjenjima i pravosnažnim presudama u slučajevima korupcije, posebno one na visokom nivou, s obzirom na to da je broj pravosnažnih osuđujućih presuda i dalje mali.

Pored toga, postoji hitna potreba za jačanjem kapaciteta i poboljšanjem uslova rada u Specijalnom državnom tužilaštvu, Specijalnom policijskom odeljenju i Specijalnom odeljenju Višeg suda u Podgorici.

Kada je reč o nedavnim najavama premijera Milojka Spajića o povećanju plata od januara, EK upozorava da bi “Evro model” mogao ugroziti održivost javnih finansija i spoljnu ravnotežu, te napominje da je, nakon konsultacija sa relevantnim akterima, neophodna detaljnija procena.

Brisel navodi da je budžetski deficit Crne Gore prošle godine premašio planirani nivo, kao i da fiskalne ranjivosti i dalje postoje usled visokog nivoa obaveznih rashoda i značajnih potreba za refinansiranjem duga.

Shodno tome, Evropska komisija sugeriše da bi Vlada trebalo da ograniči javnu potrošnju – kao i ukupna izdvajanja za zarade u javnom sektoru – u srednjoročnom periodu, te da sprovede mere za povećanje prihoda kako bi se osiguralo poštovanje fiskalnih pravila.

Prema dokumentu u čiji je uvid imao Radio Slobodna Evropa (RSE), Evropska komisija je pripremila mapu puta za zemlje koje su najdalje odmakle u procesu pristupanja, a to su – pored Crne Gore – Albanija, Ukrajina i Moldavija.

Plan predviđa da Crna Gora zatvori preostala pregovaračka poglavlja tokom međuvladinih konferencija u novembru i decembru, dok bi nacrt Ugovora o pristupanju trebalo da bude finalizovan do proleća naredne godine.

Potpisivanje ugovora moglo bi uslediti do leta 2027. godine, najbolje u junu.

Do sada je Crna Gora privremeno zatvorila 21 od 33 pregovaračka poglavlja, a očekuje se da će do kraja ove nedelje biti zatvoreno još najmanje jedno.

Prema indikativnom planu Evropske komisije, u novembru bi trebalo da budu privremeno zatvorena poglavlja koja se odnose na energetiku, transportnu politiku, bezbednost hrane, veterinarsku i fitosanitarnu politiku, oporezivanje i slobodno kretanje robe.

Zatvaranje preostalih poglavlja predviđeno je za decembar, uključujući ona koja se tiču finansijskih usluga, regionalne politike, životne sredine i klimatskih promena, kao i spoljne, bezbednosne i odbrambene politike.

U tom periodu trebalo bi da budu zatvorena i ključna poglavlja 23 i 24, koja obuhvataju pravosuđe i osnovna ljudska prava, kao i pravdu, slobodu i bezbednost.

Crna Gora je ova poglavlja otvorila još 2013. godine, a ona su od posebnog značaja jer određuju ukupan tempo pregovora o pristupanju.

(Beta, 04.11.2026)