Je li, majstore, spavaš li mirno?

Kad takvi dani mojim klijentima osvanu usledi dobro poznat tabak pitanja: Vredi li ovako živeti? Kako je moguće da sam na sve ovo pristao? Složićete se, život je samo jedan?

Čovek je jedino biće u prirodi koje je svesno prolaznosti. Da li upravo zbog toga imamo potrebu da se večito po svom životu osvrćemo, zagledamo ga i preispitujemo? Često mu i sudimo, koliko je dobar i da li nam se sviđa. Kao da nas svest o krckanju ovozemaljskog i ograničenog povremeno kucne po glavi, onim odsečnim pokretom kojim se kuca na zaključana vrata. Je l’, majstore, ti stvarno misliš da ovako vredi živeti? Mirno spavaš, jelda? E, kad takvi dani mojim