Kada smo došli, ovde nije bilo ničega (VIDEO)

SVE više ljudi napušta gradski život i odlučuje se za miran život u prirodi, gde sami uzgajaju hranu.

Umesto gradske gužve, buke i užurbanog načina života, biraju mir, čist vazduh i život daleko od civilizacije, čak i kada to znači odricanje od brojnih pogodnosti savremenog sveta.

Ekipa hrvatske emisije “Provjereno” posetila je eko-selo Blatuša na Baniji, gde je više od stotinu ljudi iz Hrvatske i različitih delova Evrope pronašlo svoj dom. Iako su došli iz različitih sredina, povezuje ih ista želja – da žive u skladu s prirodom, a mnogi tvrde da su se upravo tamo spasili i pronašli smisao života.

Život u skladu sa prirodom

Reč je o ljudima koji su odlučili ne da se oproste od modernog sveta, već da više prigrle prirodu i život maksimalno usklade s njom.

– Kada sam došao ovde, morao sam da završim još dva-tri fakulteta. Između ostalog, znam da prepoznajem drveće, znam kakav je kvalitet kog drveta kada ga vidim. Znam da prepoznam trave, znam da napravim svoju hranu, znam da sadim, znam bolje da se odnosim prema životinjama –  kaže Robert Šenk.

On je prvi došao u ovaj kraj. Vremenom se oko njega okupila zajednica ljudi koji su odlučili da grad zamene prirodom. Margarita je stigla iz Italije, a već pet godina ovde živi sa Bartulom iz Splita.

– Već smo znali za ovo mesto jer su neki naši prijatelji bili ovde i poznavali smo neke ljude. Kada smo došli, najpre smo otišli kod Roberta i neko vreme bili kod njega, dok smo tražili svoje imanje – rekla je Margarita Biselo.

Šenk dodaje:

– Posle nekog vremena i drugi ljudi su počeli da shvataju da ovde postoji nešto posebno, pa su počeli da dolaze. Tako da trenutno u eko-selu Blatuša živi više od stotinu ljudi koji su došli posle mene.

– Živimo ovde već pet godina. Došla sam zbog partnera, odnosno zbog ljubavi. Ali ono što me je ovde zapravo najviše oduševilo jeste to što postoji toliko mladih ljudi i porodica koji žele da stvore nešto drugačije u Hrvatskoj – kazala je Ana Penić.

Životna prekretnica

Za neke je preseljenje predstavljalo veliku životnu prekretnicu, dok je za druge bilo samo nastavak puta koji je počeo mnogo ranije. Zajednička im je ideja da život može da se organizuje i izvan uobičajenih gradskih okvira. Upravo takav život izgradili su u Blatuši, malom selu između Gline i Petrinje.

“Svaki naš izbor i sve što radimo usmereni su ka tome da živimo na način koji bi, recimo, mogao da se opiše kao korak unazad. Ali možda to uopšte nije korak unazad, već korak kojim kažemo ne zagađenju, a da životu, kako bi mogao da traje još neko vreme”, kaže Bartul Runjić.

Od muzike do života na selu

Šenk dodaje:

“Završio sam muzičku akademiju za violončelo, tako da sam po vokaciji neko ko zna da svira i ko to voli. U ovoj prirodi sve više i više otkrivam lepotu muzike.”

Robert danas zarađuje baveći se poslom koji je upravo povezan s muzikom. Izrađuje specijalizovane kutije za muzičke instrumente, a njegove proizvode koriste i svetski poznati muzičari.

“Najveće face na svetu imaju moje kutije. I ne samo za violončelo, već i za razne druge instrumente. Tako da su moje mušterije i Sting, i Džamirokvaj, i Santana”, kaže Šenk.

“Kada smo došli, ovde nije bilo ničega”

Danas mu posao više nije cilj sam po sebi. Važno mu je da radi dovoljno da bi mogao da živi onako kako želi. Bartul objašnjava da im je najvažnije da takav način života bude održiv i, pre svega, zdrav za decu.

“Imamo čistu zemlju, čist vazduh, čistu vodu. Sada, sve zavisi od toga šta su ti prioriteti. Mislim da je to najvažnije za mene. Za nekog drugog možda nije. Meni je to najbitnije, tako da mi je izbor da dođem na selo, u prirodu, gde te tri stvari – čista, nezagađena zemlja, vazduh i voda – još uvek postoje, bio potpuno logičan”, rekao je Runjić.

“Kada smo došli, ovde nije bilo ničega, osim kuće od cigala. Onda smo se usredsredili na to da prvo zasadimo baštu i nabavimo životinje. Za sada nam ide dobro. Ovde smo već četiri, četiri i po godine”, kaže Henrik Vilinski, koji je stigao iz Nemačke i živi sa ženom iz Varaždina.

Hranu sami uzgajaju, a troškove svode na minimum

Svi oni imaju jednostavan razlog zbog kojeg više ne žele da žive u gradu – žele ponovo da uspostave vezu s prirodom.

“Zato što je ovaj svet došao do kraja. Nekako je iscrpljeno sve ono što je bilo dobro u odvajanju od prirode. Sada smo počeli da odlazimo u drugu krajnost. Postalo je veoma skupo odvajati se od prirode”, naglasio je Robert Šenk.

Ana Penić dodaje da je jedna od velikih prednosti života na selu i mogućnost samostalnog uzgajanja hrane.

“Ovde bih najpre počela od uzgoja hrane. Troškovi za hranu se minimalizuju. Što više sami uzgajamo, manje trošimo u prodavnicama. Osim toga, znamo šta jedemo jer smo sami uzgojili hranu, ne tretiramo je i ne prskamo ničim.”

(Blic)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije