Kako je Lula da Silva velikim preokretom zatvorio vrata SAD

POLITIČKI povratak kakav Latinska Amerika ne pamti dobio je svoj završni čin na brazilskim biralištima, gde je levičarski veteran Luiz Inasio Lula da Silva u dramatičnom preokretu uspeo da izbori svoj četvrti predsednički mandat.

On je u odlučujućem nedeljnom odmeravanju snaga uspeo da pokrene do tada pasivne birače, mobiliše mlade preko digitalnih mreža i potpuno preokrene ozbiljan udarac iz prvog kruga, kada je gledao u leđa desničarskom kandidatu Flaviju Bolsonaru. Nakon stoprocentno prebrojanih listića, Vrhovni izborni sud Brazila stavio je tačku na izbornu matematiku: Lula je osvojio 51,79 odsto glasova – gotovo četiri i po miliona glasova više od svog rivala.

Međutim, politički tektonski poremećaj u Braziliji tek počinje. Flavio Bolsonaro, sin bivšeg šefa države Žaira Bolsonara, već u izbornoj noći odbio je da pruži ruku pobedniku, optužujući institucije za izbornu krađu i zahtevajući poništenje rezultata. U ovu latinoameričku šahovsku partiju odmah se usključio i Vašington. Iz Bele kuće je stigla eksplicitna reakcija američkog predsednika Donalda Trampa, koji je otvoreno stao na stranu poražene brazilske desnice izjavom da izbori izgledaju „namešteno“. Ovakav ishod ne samo da menja unutrašnji kurs Brazila, već direktno ruši planove Vašingtona da preko svojih najbližih saveznika uspostavi geopolitičku kontrolu nad najvećom državom južne hemisfere.

Veliki digitalni preokret 

Rezultati prvog kruga glasanja gurnuli su levicu i progresivne Brazilce u višenedeljni očaj. Flavio Bolsonaro je tada trijumfovao sa 47,03 odsto glasova, dok je Lula zaostajao sa 45,16 odsto. Ta razlika od preko dva miliona glasova u korist Bolsonara mlađeg delovala je kao nedostižna prednost, posebno u atmosferi snažnog desnog talasa koji je zapljusnuo region.

Ipak, ključ Lulinog trijumfa ležao je u masovnoj mobilizaciji i rušenju izborne apstinencije. Dok je u prvom krugu više od 33 miliona ljudi ostalo kod kuće, drugi krug je zabeležio izlaznost od čak 80,78 odsto. U poslednjim danima kampanje, Lulin štab je potpuno promenio strategiju, napustio tradicionalne medije i prešao na agresivnu digitalnu ofanzivu preko Vocapa i Instagrama. Apelujući na siromašnije slojeve, ali i na žene – među kojima je Bolsonaro beležio rekordan negativan rejting od čak 58 odsto – levica je uspela da izvuče na birališta milione novih glasača i iznese ovaj istorijski preokret.

Zatvorena vrata Trampovom planu 

Poraz Flavija Bolsonara predstavlja težak geopolitički šamar za administraciju u Vašingtonu. Sjedinjene Države su budno pratile ove izbore, a američki predsednik Donald Tramp lično je u junu primio Bolsonara mlađeg u Ovalnom kabinetu, javno ga hvaleći na svojim društvenim mrežama kao izvanrednog lidera i borca za svoju zemlju. Lulin izborni štab je tokom cele kampanje koristio ove veze kao krunski argument, optužujući Flavija da je običan „Trampov kandidat“ koji želi da kolonizuje Brazil i preda njegova prirodna bogatstva strancima.

Pobedom levice zatvorena je mogućnost da Brazil padne pod direktnu sferu uticaja Bele kuće i Trampove regionalne doktrine. Da je Bolsonaro pobedio, Vašington bi u Palati Planalto imao najmoćnijeg mogućeg saveznika za stvaranje desničarskog bloka u Latinskoj Americi, koji bi bespogovorno pratio američku agendu po pitanjima bezbednosti, migracija i ekonomije. Umesto toga, Lula da Silva je jasno poručio da Brazil neće klečati ni pred kim, čime je presečena Trampova geopolitička ofanziva na jugu.

Haos u izbornoj noći i reakcije Vašingtona 

Završnicu izborne trke obeležio je potpuni institucionalni haos. Nakon što su se obe strane požalile na loše vremenske uslove i saobraćajne kolapse koje su sprečavale birače da stignu do glasačkih mesta, sudija Vrhovnog suda Kristijano Zanin doneo je u poslednji čas odluku da se glasanje produži za dva sata. Iako je u tom produžetku glasalo manje od 35.000 ljudi, što ni na koji način nije moglo da utiče na konačnu razliku od 4,4 miliona glasova, desnica je u tome videla prostor za rušenje legitimiteta izbora.

Flavio Bolsonaro je odmah proglasio izbore „neshvatljivim“ i pokrenuo pravnu proceduru za poništenje glasanja, dok su njegovi najbliži saveznici poput kongresmena Nikolasa Fereire javno poručili: „Dok se stvari ne raščiste, Lula nije moj predsednik“.

Izveštaji iz Vašingtona potvrđuju da je Trampova administracija čak stopirala već pripremljeno zvanično saopštenje kojim se čestita brazilskom narodu na sprovedenim izborima, čim je Bolsonaro najavio žalbu. Sam Donald Tramp je novinarima izjavio:

-Nisam zauzimao strane, ali to je izgledalo kao još jedni namešteni izbori. Izgledalo je veoma loše.

Ove izjave iz Vašingtona naišle su na oštar odgovor brazilskog državnog vrha, a potpredsednik zemlje ih je nazvao „potpuno pogrešnim i neprimerenim“.

Podeljena  nacija pred zidom konzervativnog Kongresa

Iako je Lula da Silva ostvario istorijsku pobedu, njegov četvrti mandat biće daleko najteži u karijeri. Brazil je iz ovih izbora izašao duboko i oštro podeljen, što se odmah odrazilo i na berze gde je domaća valuta pretrpela rekordan jednodnevni pad. Levičarski predsednik se suočava sa najkonzervativnijim sazivom Kongresa još od povratka Brazila demokratiji osamdesetih godina prošlog veka. Bolsonarova Liberalna partija osvojila je najveći broj mandata u zakonodavnom telu i biće pojedinačno najveća snaga u oba doma. Lula da Silva će morati da pregovara i pravi velike kompromise sa desnim centrom kako bi progurao bilo kakav zakon, dok će nad glavom stalno imati pritisak iz Vašingtona i Trampove optužbe o nelegitimnosti izbora. Jedno predsedničko poglavlje je zatvoreno, ali žestoka borba za suverenitet i ekonomski opstanak Brazila tek počinje.

BONUS VIDEO: PAKLENO NA KOPAKABANI: Pogledajte kako se žitelji Rija bore protiv rekordno visokih temperatura

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije