Kako političke krize na Zapadu idu naruku Kremlju
DOK se evropski saveznici Ukrajine suočavaju sa mnoštvom domaćih izazova, ruski lider Vladimir Putin računa da će se podrška Evrope Kijevu opasti u narednim mesecima, objavio je Vašington Post (WP), pozivajući se na ruske i evropske zvaničnike i analitičare.
Foto Tanjug/Alexander Kazakov, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP
Kako novinari ističu, ruska ekonomija se bori pod teretom međunarodnih sankcija, a Kremlj se bori da pokrije ogroman budžetski deficit.
Međutim, Putin nije pokazao želju da odustane od svojih maksimalističkih zahteva u zamenu za mir.
Umesto toga, kažu zvaničnici i analitičari, čini se da deluje iz uverenja da ima prednost u ratu iscrpljivanja ne samo protiv Ukrajine već i protiv Evrope, koju Kremlj sve više vidi kao glavnu prepreku pobedi, jer je Trampova administracija prestala da traži novo finansiranje od Kongresa za Kijev.
U međuvremenu, Putin radi na jačanju pozicije Rusije na nekoliko frontova, kažu ruski i evropski zvaničnici i analitičari.
Prema rečima sagovornika, udarima po civilnoj infrastrukturi Kijeva, on nastoji da do zime učini prestonicu nenastanjivom, čime će destabilizovati situaciju u zemlji.
Putin očekuje da do proleća Evropa više neće imati ni želju ni mogućnost da podrži Ukrajinu.
Moskva intenzivira ono što evropski lideri nazivaju “hibridnim ratom” protiv Evrope kako bi dodatno potkopala podršku Kijevu.
Prema rečima sagovornika, to uključuje onlajn dezinformacije, sajber napade i sabotaže, pokušaj napada dronom na nemački aerodrom u Lajpcigu u avgustu i, prošle nedelje, još jednu pretnju upotrebom nuklearnog oružja.
– Ići ćemo putem eskalacije kako bismo odvratili Evropu, a takođe ćemo napasti Ukrajinu kako bismo u potpunosti iskoristili nedostatak protivraketne odbrane – rekao je jedan ruski zvaničnik.
Obnavljanje mirovnih pregovora ne ide nikud
Izvor je primetio da napori za obnavljanje mirovnih pregovora “nisu doveli ni do čega”.
– Rusko rukovodstvo je zabrinuto što se nivo evropskog učešća u sukobu stalno povećava. I, naravno, Moskva bi želela da nekako zaustavi ovaj proces – rekao je ruski naučnik blizak visokorangiranim diplomatama.
Neki analitičari u Moskvi kažu da su povećani napadi na Evropu i nuklearno ubijanje jedine opcije koje su preostale Kremlju, jer su ruske finansije pod sve većim pritiskom.
Međutim, prema rečima ruskog zvaničnika, ekonomska “mašina” se drži. Kako političke snage sa promoskovskim stavovima dobijaju na težini u Evropi, “strateško čekanje i strpljenje su, naravno, takođe taktika”.
Marin Le Pen, liderka francuske krajnje desničarske stranke Nacionalni okupljanje, vodi u anketama pred predsedničke izbore sledeće godine.
Prošlog meseca je rekla da pogoršanje javnih finansija znači da Francuska više ne može da pruži isti nivo podrške Ukrajini.
Nakon što je kancelar Fridrih Merc stigao u Kijev 4. oktobra, kopredsednica Alternative za Nemačku (AaD) Alis Vajdel kritikovala ga je zbog “obećanja da će izdvojiti još milijarde novca nemačkih poreskih obveznika koji nedostaje penzionim i zdravstvenim fondovima dok Nemačka prolazi kroz svoju najgoru energetsku krizu”.
WP piše da Putin rado prati finansijske i političke izazove Evrope.
Prošle nedelje, na godišnjem sastanku međunarodnih spoljnopolitičkih analitičara na Valdaju, rekao je da žalbe evropskih lidera na eskalaciju hibridnih napada imaju za cilj da skrenu pažnju sa njihovih sopstvenih domaćih problema.
Kada ga je novinar pitao da li će Rusija pokušati da razbije EU, on je odgovorio da za to nije potreban nikakav napor: “Oni će se sami raspasti.”
NATO povećao razmenu obaveštajnih podataka
Foto/Tanjug/(Peter Casey/The Virginian-Pilot via AP)
Vrhovni komandant savezničkih snaga NATO-a u Evropi, general Aleksus Grinkevič, izjavio je 24. septembra da Alijansa povećava razmenu obaveštajnih podataka kao odgovor na niz sabotaža i drugih incidenata koji su verovatno povezani sa Rusijom.
Istog dana, obaveštajna služba danskog Ministarstva odbrane izvestila je da u narednim mesecima postoji “mali, ali sve veći rizik” da će Rusija pokrenuti ograničenu vojnu ofanzivu protiv jedne ili više susednih zemalja NATO-a.
Pre toga, šefovi tajnih službi Češke, Letonije i Švedske takođe su upozorili da bi Rusija mogla da intenzivira subverzivne aktivnosti u Evropi u narednim mesecima.
Glavna obaveštajna uprava je 2. oktobra objavila da su ruske specijalne službe dobile zadatak da povećaju svoju aktivnost na teritorijama država Evropske unije i NATO-a.
To podrazumeva pripremu za hibridne operacije usmerene na podrivanje pomoći Ukrajini i slabljenje kapaciteta Alijanse.
Šef Federalne obaveštajne službe (BND), Martin Jeger, upozorio je 5. oktobra da Nemačka rizikuje da bude uvučena u nasilni sukob dok Rusija pojačava svoj sve agresivniji “rat u senci” protiv evropskih demokratija.
(B92)
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
>
