Kakva je budućnost doskorašnje opozicije posle izbornog kraha

Srbija je jedan od retkih primera u svetu gde je na parlamentarnim izborima pometena ne samo dosadašnja vlast, već i opozicija.

Pored manjinskih stranaka, u skupštinu ulaze samo Studentska lista (SL), sa 140 poslanika, i koalicija oko Srpske napredne stranke, sa 103 predstavnika.

Socijalistička partija Srbije, prvi put u 36 godina postojanja, neće imati poslanike.

Neće biti ni dosadašnjih parlamentarnih opozicionih partija, koje su osvojile manje od jedan odsto glasova.

„Stranke koje su izašle na izbore potpuno su politički omašile momenat.

„Ovo nisu bili izbori o ulasku u Evropsku uniju (EU) ili legalizaciji istopolnih brakova, već o unutrašnjoj političkoj situaciji u Srbiji”, kaže Helena Ivanov, istraživačica sa londonskog Instituta Henri Džekson, za BBC na srpskom.

Opoziciona lista Evropska Srbija u centar kampanje stavila je evropsku budućnost države, dok se druga opoziciona lista Autentična desnica, između ostalog, bavila položajem i statusom LGBT ljudi.

„Među glasačima Studentske liste bilo je onih koji smatraju da su EU integracije važne, kao i ljudi koji dele vrednosti partija desnice, ali su svi oni procenili da su ta pitanja manje važna od smene vlasti”, dodaje.

Studentski pokret, nastao iz antivladinih i antikorupcijskih protesta posle pada nadstrešnice u Novom Sadu, zahtevao je da se odgovorni za smrt 16 ljudi nađu pred sudom.

„Studentski pokret se postavio drugačije od postojećih političkih aktera.

„Insistirali su na vrednostima koje u velikoj meri dele birači oba antirežimska pola, ali i značajan broj apstinenata razočaran u političke partije”, kaže Dušan Vučićević, profesor Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, za BBC na srpskom.

Studentska lista osvojila je oko 620.000 više glasova od koalicije oko Srpske napredne stranke, koja je na izborima od 2012. godine ubedljivo pobeđivala političke protivnike.

„Ovi izbori su bili svojevrsni reset srpske politike.

„Izlaznost je bila izuzetno visoka, uspeli su da na novi način uključe mladu generaciju u politički život, a politička scena je, barem za sada, svedena na dva glavna bloka”, kaže Olivija Olson iz Atlantskog saveta u Vašingtonu za BBC na srpskom.

Pogledajte šta su predstavnici nekih lista govorili za BBC uoči izbora

Budućnost dosadašnje opozicije

Posle oktobarskih rezultata, Vučićeviću „deluje gotovo neverovatno da bi liste koje su izašle na izbore mogle lako da povrate izgubljeno poverenje”.

„U istraživanjima s kraja 2025. i početka 2026. godine, pitali smo ljude da li će prilikom odlučivanja na narednim izborima voditi računa o tome ko je podržao Studentsku listu.

„Veliki broj antirežimskih birača odgovarao je da hoće”, kaže.

Budućnost, međutim, imaju političke partije koje nisu izašle na izbore, već su podržale Studentsku listu, smatra.

„Njihov problem je što ih ima mnogo, zbog čega će morati da razmišljaju o ukrupnjavanju i ozbiljnijoj organizacionoj izgradnji”, kaže.

Smatra da najbolju „polaznu poziciju” ima Demokratska stranka, jer je od početka podržala studentski pokret.

„Na drugom polu su Dveri, koje trenutno nemaju značajniju podršku, ali se desni deo političke scene u međuvremenu gotovo potpuno ispraznio”, kaže.

Da bi imale budućnost, stranke koje su stale uz studente moraće da nađu način da se jasnije razlikuju od studentskog pokreta, i da promovišu sopstvene platforme, smatra Helena Ivanov.

„Ne očekujem da se to desi sada.

„Kada pogledate raspoloženje naroda, oni žele čišćenje institucija i procesuiranje odgovornih za korupciju.

„Stranke treba da osluškuju ljude, a njih ne interesuje spoljna politika, već da li i ko uništava dokumenta, ko će biti uhapšen, šta će biti sa Radio-televizijom Srbije ili Regulatornim telom za elektronske medije”, objašnjava.

Nove političke opcije?

Uspeh Studentske liste pokazuje da pokret koji dolazi van ustaljenog političkog sistema može da preraste u značajnu političku snagu, čak i u uslovima zarobljenih državnih institucija i medija, kaže Olivija Olson.

„Vidim to kao ohrabrujući znak za srpsku demokratiju i da može da podstakne nove oblike političkog učešća, naročito među mlađim ljudima”, dodaje.

Vučićević očekuje da iz grupa koje su bile aktivne tokom protesta, poput zborova građana, mogu da nastanu nove političke organizacije.

„Verovatno ne odmah, ali vremenom bi i pojedini ljudi sa Studentske liste koji pokažu veće interesovanje za politički angažman, mogli da osnuju nove političke organizacije ili stranke”, dodaje.

Osim rezultata izbora, sve ostalo su velike nepoznanice – ne zna se ni kada će biti formirana nova vlada, a ni ko će biti na njenom čelu.

Predstavnici Studentske liste govorili su prethodnih dana da se o budućim kadrovskim rešenjima dogovaraju sa studentskim pokretom koji i dalje okuplja studente sa različitih fakulteta u Srbiji.

Budući politički pejzaž Srbije zavisiće od toga „u kojoj meri Studentska lista ispuni obećanja o borbi protiv korupcije i obnovi institucija, kao i da li će pokret uspeti da očuva unutrašnje jedinstvo”, kaže Olson.

„Politički potencijal postoji. Pitanje je samo ko će uspeti da ga organizuje i artikuliše posle ove velike političke prekretnice”, smatra Vučićević.

Pogledajte: Intervju Srđana Milivojevića, predsednika Demokratske stranke, za BBC na srpskom

https://www.youtube.com/watch?v=rcfZWYJcYII

Zašto su glasači ‘kaznili’ opoziciju?

Na izbornom listiću bilo je devet nemanjinskih lista, a najznačajnije opozicione bile su jedino Autentična desnica i Evropska Srbija, čiji su stubovi Nova Demokratska stranka Srbije i Stranka slobode i pravde Dragana Đilasa, bivšeg gradonačelnika Beograda.

Uoči izbora, njihovi lideri su ponavljali da su uvereni da prelaze cenzus za ulazak u skupštinu i da nisu protivnici Studentske liste, već saveznici koji bi zajedno radili na okončanju vlasti SNS-a.

Druge partije, poput Zeleno-levog fronta, Demokratske stranke, Pokreta slobodnih građana, Narodne stranke Miroslava Aleksića i Ekološkog ustanka, dale su podršku studentima pre izbora, neki ranije, drugi kasnije.

„Stranke koje se nisu povukle bile su prepoznate kao partije koje nemaju sluha za ono što im glasači govore, nisu u stanju da političke sujete ostave sa strane da bi se, uslovno rečeno, pobedilo veće zlo, što je za većinu birača bila SNS.

„Zato su, na kraju, kažnjene”, kaže Ivanov.

Ona smatra da je opozicija platila cenu loše kampanje, ali i svega što je propustila da uradi prethodnih 14 godina.

„Studenti su pešačili širom zemlje, organizovali jednu od najefikasnijih kampanja od vrata do vrata, mobilisali ljude da budu kontrolori, posmatrači i članovi mobilnih timova.

„Ni Evropska Srbija, ni Autentična desnica nisu uradile ništa slično”, govori.

I Srpska napredna stranka doprinela je snažnom nepoverenju prema opoziciji, smatra Dušan Vučićević.

SNS je često priključivao sebi političke aktere – od lista do pojedinaca sa različitih ideoloških polova.

„To je kod birača stvaralo dodatno nepoverenje, jer nije delovalo samo da je opozicija podeljena i ne nalazi zajednički jezik, već i da vlast stalno uspeva da privuče i apsorbuje njene delove”, govori.

Pozivajući se na podatke iz istraživanja pre izbora, profesor FPN-a kaže da je Studentska lista pokupila glasove nekadašnjih opozicionih birača, zatim više od polovine apstinenata sa izbora 2023, uz određeni procenat nekadašnjih birača SPS-a i SNS-a.

Šta se desilo SPS-u?

Od osnivanja 1990. godine, Socijalistička partija provela je tek nekoliko godina kao opozicija, i to im se „nije svidelo”, kako je jednom rekao predsednik Ivica Dačić.

Sada će biti i van parlamenta, što je dodatno produbilo razmirice u stranci, koju je i pre izbora napustilo nekoliko funkcionera, među njima i Branko Ružić, čiji je plan da osnuje novu partiju.

„Još prošle godine videli smo u istraživanjima značajan pad podrške SPS-u”, kaže Vučićević.

„Kasnije se situacija donekle popravila i delovalo je da su iznad cenzusa, ali su unutrašnji problemi, odlazak Branka Ružića i slabljenje organizacione strukture dodatno uticali na rezultat”, dodaje.

Ocenjuje da je SPS „ stranka koja veliki deo podrške zasniva na klijentelističkim vezama, a kada je ta mreža počela da slabi, došlo je do pada podrške”.

Svi potpredsednici Socijalističke partije Srbije (SPS) ponudili su ostavke početkom ove nedelje, i o njima će se odlučivati na sednici Glavnog odbora koja bi uskoro trebalo da bude održana, prenela je agencija Beta.

O Dačićevoj ostavci nije bilo reči, mada je u izbornoj noći najavio kongres stranke u februaru 2027. kada će biti analizirani rezultati.

„SPS je godinama imao stabilno biračko telo, koje se zadržavalo dok god je stranka, makar i deklarativno, bila drugačiji od SNS-a.

„U ovoj kampanji de fakto su postali SNS i to se značajnom broju njihovih birača nije dopalo”, kaže Helena Ivanov.

Reakcije opozicije posle 25. oktobra

Među opozicionim liderima do sada je jedino Zdravko Ponoš podneo ostavku na mesto predsednika stranke Srbija centar (SRCE).

Miloš Jovanović, lider Novog DSS-a, rekao je da je zbog „lošeg” izbornog rezultata ponudio ostavku na mesto predsednika stranke, što je Predsedništvo odbilo, prenela je agencija Beta.

Dragan Đilas, predsednik Stranke slobode i pravde, čestitao je studentima „veličanstvenu” izbornu pobedu, dodajući da je Srbija izabrala vlastitu budućnost, za koju veruje da je u Evropi.

Organizovaćemo stranačku skupštinu narednih meseci i tada ćemo doneti odluku o tome ko će voditi stranku, rekao je Đilas u video obraćanju.

Stranke koje nisu izašle na izbore, već stale iza Studentske liste, poput demokrata ili Zeleno-levog fronta, nastavile su da podržavaju studentski pokret posle 25. oktobra.

Predstavnici obe političke opcije bili su na meti srpske tajne policije.

Nedeljnik Radar objavio je sudska dokumenta da je Srđan Milivojević, predsednik Demokratske stranke, bio pod tajnim nadzorom Bezbednosno-informativne agencije (BIA).

BIA je tajno nadgledala i Radomira Lazovića, kopredsednika Zeleno-levog fronta, a njeni agenti su ušli u Lazovićev stan kako bi postavili uređaje za prisluškivanje, tvrdi ta stranka.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 11.13.2026)